Србски „златни витез“: „Срби у Русији дишу пуним плућима ваздух слободе“
Новинар и писац из Београда Слободан Стојичевић се управо вратио из Русије са књижевном наградом за своје дело „Мрежни рат против Срба: лекција за Русију“. У ексклузивном интервјуу за Russia Beyond он говори о путовању у Русију и снажном утиску који је на њега оставила руска провинција.
Књижевна награда „Златни витез“ је једно од највећих признања у Русији. Међународни словенски форум уметности се одржава под мотом „За моралне идеале. За узвишење људске душе“, а његови покровитељи су Патријарх московски и све Русије Кирил и председник Савеза филмских радника Русије Никита Михалков.
Слободан Стојичевић није ни машта да ће његова књига „Мрежни рат против Срба: лекција за Русију“ добити бронзану награду.
„Она је била објављена на србском језику у јануару, па преведена на руски и објављена у Русији у мају. И тада на конференцији у Москви ја сам се упознао са професорком Јеленом Гусковом, поклонио сам јој један примерак књиге и она је мени понудила да конкуришем за Златног витеза. Ушао сам у шири круг, па у ужи и на крају добио сам позив за Пјатигорск на десети јубиларни форум“, говори србски писац.
„Мрежни рат против Срба: лекција за Русију“
Награђивање победника и гала концерт се по правилу одржавају у различитим градовима. Слободна говори да је више пута био у Москви, али први пут види руску провинцију. И она је оставила јак утисак на њега.
„Нама обично причају, како јадно живи руска провинција, да се само Москва и Санкт Петербург граде и да највећи проблем у Русији још увек Гогољеве 'будале и друмови'. Шта да кажем... Пут од аеродрома Минералне Воде до Пјатигорска је бољи него аутопут у Грчкој.
Пјатигорск и Железноводск, где је била додела и завршно вече, то су мали градове чак и за наше прилике, али у Железноводску је потпуно нов дом културе, све у граду је сређено и уредно“, говори Слободан. Он објашњава да је администрација Ставропољског краја на доделу награда позвала познате у Русији певаче који су наступали чак и у селима.
„То је као када би неко организовао представу у Јагодини или у Брзом потоку. И људи су били одушевљени! Ми смо имали неколико промоција у обичним малим библиотекама, на крају града, и сала је била пуна! И то нису биле неке 'бабушке', били су и млади људи и студенти и видело се по њима да их није довео неки професор и да морају да буду ту, него су дошли из знатижеље“, говори Слободан.
Али највећи утисак је на србског писца оставило то како у руским провинцијама чувају историјско сећање.
„У библиотеци постоји једна сала која је приређена за изложбу и успомене на Други светски рат. Директорка библиотеке каже да они воде рачун о сваком ветерану у свом рејону и на ту промоцију су довели све ветеране! И то је права атмосфера, која негује патриотски дух“, одушевљено говори србски писац.
Слободан Стојичевић нам је такође испричао да су сем њега из Србије били позвани и легендарни Момчило Минић, аутор књиге о србским падобранцима херојима, и Небојша Вујовић, бивши амбасадор Југославије у САД који је написао књигу о Дејтонском споразуму.
„Они су гостовали у некој козачкој библиотеци. Нико од нас није знао да постоје козачке библиотеке, а домаћини су њима припремили промоцију. Била је пуна сала Козака, они су играли, певали, сликали се, сви наши били су усхићени“, присећа се Слободан.
„Ми, Срби, у Русији дишемо пуним плућима ваздух слободе", каже србски новинар и писац. Он одушевљено говори да је после „Златног витеза“ и путовања у Русију добио инспирацију за нову књигу.
Катариона Лане,Russia beyond
