Цар-звоно: Непревазиђени домет руских мајстора

28-10-2017 08:48:09 | | Цар-звоно у Московском кремљу. Chromorange/Global Look Press |


Цар-звоно је највеће звоно на свету. Чува се у Кремљу, близу Цар-топа. Ово звоно никада није зазвонило, али је његов звук недавно произведен помоћу компјутерске модулације.

Раније је у Русији била популарна шала о Цар-топу из кога се никад није пуцало и Цар-звону које никада није звонило. Из топа се можда и пуцало, али се звоно заиста никада није огласило. И поред тога, његов историјат је непоновљив и врло упечатљив.

Цар-звоно је изливено у 18. веку. Оно је и данас највеће звоно на свету. Тешко је скоро 202 тоне, а високо преко 6 метара. Могло би се разбити на „мале“ делове који би били тешки по десетак и више тона.

Још није довољно велико

Императорка Ана Ивановна је 1730. године наредила да се направи џиновско звоно. Тада је већ постојала традиција да се праве огромна звона и показују у центру Москве. Наруџбина Ане Ивановне била је већ треће звоно такве врсте. Прво је изливено почетком 17. века, али је оштећено у пожару. Друго Цар-звоно направљено је средином истог века за време цара Алексеја I, али је завршило на исти начин – срушило се и поломило у пожару 1701. године. Остаци тог другог звона су искоришћени за прављење садашњег Цар-звона.

Данашње Цар-звоно је далеко веће од претходних „верзија”. Прво је било тешко између 17 и 35 тона. Да би се померило клатно била су потребна 24 човека. Друго звоно је било тешко 130 тона. Ани Ивановној се, међутим, учинило да ни то није довољно те је наредила да следеће буде још веће, много веће. Руски монарси су очигледно волелели све што је огромно и монументално.

Царски трг у Кремљу и цар-звоно почетком 1900-их. 100 година у јами

За прављење овог звона је ангажован стручњак из иностранства. Посао је понуђен чувеном француском мајстору, али када је он чуо колико звоно треба да буде тешко и велико помислио је да је то шала. На крају су стручњаци пронађени у Русији. То је био Иван Моторин и његов син Михаил.

За прављење звона је недалеко од Кремља ископана огромна јама дубока 10 метара. После годину и по дана припремних радова звоно је најзад изливено 1735. године. Иван Моторин је у том периоду умро, тако да је посао довршио његов син.

Као и два претходна звона, Цар-звоно је оштећено у пожару. То се догодило 1737. године, пре него што је звоно завршено и употребљено. У пожару је склизнуло са ослонца и један комад се одломио.
Цар-звоно је тешко 200 тона и високо 8 метара.

После тога је звоно остало у јами, где се налазило 100 година јер градитељи нису могли да смисле како да га изваде. Почетком 19. века је Александар I наредио да се направе степенице које воде до дна јаме како би сви заинтересовани могли добро да осмотре звоно. Цар-звоно је било лепо украшено. На њему су угравиране фигуре царице Ане и цара Алексеја. Тек је 1830-их познати француски архитекта Огист Монферан, који је подигаоХрам светог Исакијау Санкт Петербургу, осмислио план вађења Цар-звона из јаме. Посао је успешно обављен, звоно је стављено на постоље у Кремљу.

Звук Цар-звона

Претпостављало се да одломљени део звона може бити враћен на своје место и причвршћен тако да би се могло звонити. Та идеја је међутим одбачена када је схваћено да звоно неће моћи да звони како треба због оштећења.

Група истраживача из САД успела је 2016. године да помоћу компјутерске модулације
добије звуккоји би стварало Цар-звоно. Тај звук је добијен на основу дебљине, облика и кретања звона, као и на основу материјала од којих је направљено. Звук Цар-звона је репродукован у кампу Калифорнијског универзитета у Берклију.

Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond