Туристичке туре по крововима Санкт Петербурга: спектакуларан поглед на северну руску престоницу

12-10-2017 08:28:34 | | / vostok.rs |


Шетње по крововима Санкт Петербурга су дуго биле забрањене, а од ове године су легализоване. Дописница Russia Beyond је била у једној од таквих тура и преноси вам своје утиске.

Нешто што морате да учините приликом посете Санкт Петербургу је да погледате град из птичје перспективе. Од средине 19. века, захваљујући Зимском дворцу високом 23,5 метра, законом је забрањена изградња високих зграда и купола, изузев црквених. Ако се данас попнете на било који кров шестоспратне зграде у центру града моћи ћете да видите величанствени хоризонт Санкт Петербурга и главна архитектонске драгуље. 

 

Шетње по крововима града су дуго биле опасна и забрањена авантура. Прво сте морали некако пронаћи излаз на кров, а треба рећи да је већина њих била запечаћена од августа 1997. када је са крова извршен атентат на вицегувернера града.

Становници самих зграда такође нису желели да им неко над главом организује забаве, па ни окупљање бескућника. Ипак младе људе је тешко било спречити да истражују град како знају и умеју, и на плочницима се могу видети многа обавештења о турама по градским крововима.

Прва дозвољена туристичка тура је била тек у мају ове године. Организатори су испричали за Russia Beyond да им је требало око годину дана да пронађу добре локације, сакупе све папире и усагласе шетњу са градском администрацијом и полицијом. Туристи се прво пењу на врх зграде Art Nouveau на Лиговском проспекту бр. 65. Посетиоци ни на који начин не узнемиравају становнике јер користе задњи улаз.

Зграда је висока око 25 метара, отприлике као модерна деветоспратница. Чим потпишу изјаву да су упозорени да ходање по крововима носи са собом одређену опасност, туристи долазе до МПВО торња, грађеног у Другом светском рату за противваздушну одбрану.

Овај торањ се налази на граници историјског центра града и само је пет минута хода удаљен од Московске железничке станице. Са његовог врха се може уживати у свим најбољим погледима, и видети црква Светог Петра и Павла, куполе цркве Спаса на крви и Велика џамија. Двогледом се могу уочити ситнији детаљи, а поглед досеже и до новоизграђеног стадиона Зенит Арена који је удаљен од торња око 10 км.

Други величанствени поглед се пружа са Исакијевског сабора који је висок 43 метра. Према градској легенди, у раним 1840-им годинама цар Николај Први се попео на врх сабора и није био задовољан погледом на главни град империје.

Наиме, није му се допала разлика у висини грађевина, и 1844. је наредио да ниједна стара или нова зграда не сме бити виша од Зимског дворца. Тако је порушено око 205 спратова по целом граду.

Овај се царски закон поштовао чак и после револуције 1917. године, и Санкт Петербург и данас има свој предиван хоризонт. Забрана се тиче сваке четврти града, и само ће кула Гаспрома, први небодер у граду, бити изузетак. Када се догодине изградња заврши биће висок 462 метра.

Водичи ће вам испричати додатне информације о торњевима противваздушне одбране и њиховој улози у блокади Лењинграда. Град је први пут масивно бомбардован 8. септембра 1941. Немци су циљали на фабрике и војне базе, али касније су нападали и стамбене четврти.

На овим торњевима су обично седели школарци, дечаци и девојчице. „Дежурали су у сменама по осам сати, пењали се на торањ чим чују сирену за узбуну“, каже водич Степан. „Имали су око 30 секунди да дохвате запаљиву бомбу и баце је са куле у двориште или да је угасе песком. И данас проналазим остављене кутије са песком.“

Од маја ове године Степан и његове колеге дочекују туристе из целог света.

Све о шетњама по крововима можете сазнати на сајту panoramicroof.ru. Туре ће бити доступне и преко зиме, али само викендом.

Јелеба Борбова,
Russia beyond