Саша Путра - прерано угасла украјинска сликарска звезда
Умрла је у једанаеетој години, а почела да слика кад јој било само три и усепла да уради више од две хиљаде слика, што увелико надмашује многе зреле ликовне ствараоце. Али, није суштина у количини. Сашине слике, наивне и мудре, одражавају њену чисту душу. Цртежи и слике као одраз Сашине чисте душе
Да је поживела, Саша Путра, украјинска сликарска звезда, данас, 2. децебра 2014. би славила свој 37. рођендан.
Али, нажалост, није: звезда сликарке-вундеркинд, из украјинског града Полтаве, згасла је у 11. години, а иза ње остадоше стотине слика којима се човечанство диви.
Саша Путра је рођена 2. децембра у Полтави, Украјина. Њен отац, Јевгениј Васиљевич, био је сликар, а мајка Викторија Леонидовна, наставница у музичкој школи. У дечји вртић Сашењка није ишла: њен отац радећи у кући желео је да кћерчица заволи кичицу и боје. И заволела их је.
„Кад порастем велика“ - говорила је она, „обавезно ћу бити сликарка и слиакћу од јутра до вечери, чак и ноћу“.
Почела је да слика кад је имала три године и за свог кратког живота успела да наслика више од две хиљаде радова, више него многи зрели сликари.
Али, коначно, није реч о броју радова, о количини.
Сашини цртежи, наивни и мудри, били си одраз њене чисте душе.
Смејући се само за 15 минута нацртала задивљујући сличан Пушкинов портрет
Један од њених првих радова је био портрет Александра Пушкина у лику Сверчка пошто је слушала да су тако песника звали у лицеју. Сашењка се смејала и за само 15 минута је нацртала задивњујуће сличан портрет великог песника.
„Био сам потресен. Каква сличност! То се ни на једној академији не може научити“, дивио се њен отац Јевгениј Путра, који јој је једном приликом предложио да је упише у неку сликарску школу, али девојчица није хтела ни да чује - млада сликарка је то категорички одбила говорећи да јој нису потребни никакви часови из сликарства.
Понекад само тиха порука: „Татице, помози!“
Отац и кћерка су сваког дана сликали свако за својим столом. Сашењка је обично радила слушајући музику, а кад јој је била потребна нека помоћ, тихо је слала оцу писану поруку: „Татице, помози!“
Сашењка је буквално живела стваралаштвом и често се дешавало да заси онако сва умазана бојама и фломастерима. Сви зидови у стану су били насликани до оне висине докле је она могла дохватити рукама.
Девојчица је радила чудесне разгледнице, шила, писала стихове, шила меке играчке, урезивала цртеже на дрвету, чак и измишљала техничке проналаске помоћу којих по њеном мишљењу људи могу летети на Месец.
Није никог копирала
Сашењка никог није копирала, сликала је само по сећању, правила портрете маминих ученица, познаника и рођака.
На њеним цртежима често су „гостовале“ животиње које је млада ауторка радо облачила у чудесне одежде дајући им људска својства, надевајући им при том и различита имена.
У школи је била омиљена, много је читала, а омиљена лектира су јој била дела Марк Твена, Диме, Игоа, Пушкина, Гогоља.
„Сваке вечери после тв дневника „Време“ лежала је у кревету с мајком и читала док је очи не заболе“, сећа се њен отац.
Несрећа
Саша је имала само пет гдина кад су јој поставили страшну дијагнозу - леукемију. Разболела се одједном и доктори дуго нису могли објаснити узроке несноснх болова и повишене температуре. Школу је морала да напусти, дуго време је проводила по болницама, али ни тамо није престајала да слика. Родитељи су могли знати њено стање и без речи: ако Саша много слика, значи да јој је боље.
Разболела се од леукемије, али се никад није жалила, болове је стоички подносила
Без обзира на тешку болсет, Саша се никад није жалила и све је стоички подносила. Волели су је због њене доброте, блиставог карактера, свуда где год би се појавала, завладао би смех и весеље.
После утврђене дијагнозе, Саши је преостало само још шест година живота, и свака година јој била обележена стваралаштвом. Интерсовала се астрологијом, веровала у постојање других светова, тражила од родитеља да јој причају о космосу и далеким звездама, све је то она касније уносила у своје слике.
Иницирала обнову Пушкарјовске цркве и за њу налсикала икону Пресвете Богоридице
Волела је ретке шетње с оцем, па су се тако једном се зауставили код рушевине Пушкрјовксе цркве. Саша се заносила идејом да се обнови тај православни храм и наговарала оца да се обрати за помоћ Фонду културе СССР-а. Молба је стигла до руководства које је одлучило да из буџета издвоји новац за обнову цркве, а сама Саша је насликала за храм невелику икону Пресвете Богородице.
Одушевљена култром Индије и налсикала портрет Индире Ганди
Након гледања једног индијског филма била је одушевљена културом Индије, налсикала је портрет Индире Ганди у традиционалној ношњи, а и себе је слиакла као одраслу Индијку.
Идол је био глумац Митхун Чакроборти
Сашин идол је био глумац Митхун Чакроборти чији је портрет носила на грудима, около срца. „Чували смо њену љубав и тихо се радовали њеној срећи. И сахранили смо је с портретм Митхуана“, сећао се Сашин отац.
На дан 22. јанура 1989. лежећиу болници Саша је замолила оца да положи руку на бели лист хартије, а затим је она ставила своју малу руку. Изнад је наслкиала звезду Сиријус –испоставило се, нажалост, да је то била њена последња слика.
Умрла 24. априла 1989. „Тата, опрости ми. За све„
Саша Памур је умрла 24. априла 1989. успевши само да се орости с оцем: „Тата, орости ми. За све.“
После њене смри слике су јој излагане на 112 самосталних изложби, о њој су снимљени документарни филмови.
У Полтави делује Дечја сликарска колонија која нoси њено име у којој се редовно одржавају међунардни конкурси дечјег ликовног израза.
Бранко Ракочевић
