Драгуљ природе деценијама чека посетиоце
Хаџи – Проданова пећина код Ивањице, веома важан туристичко-спелеолошко-археолошки локалитет, деценијама уназад затворена чека прве посетиоце. Иако је под заштитом као споменик природе II категорије, држава али и локална самоуправа немају новца да пећину уреде и отворе је за туристе.
Затворена и без осветљеног улаза, у неколико наврата била је мета лопова, који су по свему судећи из ње обијали и односили пећинске украсе, који се иначе стварају вековима па и хиљадама година. Због непосредне близине каменолома, пећина је угрожена и честим минирањем.
Туристичка организација општине Ивањица којој је пећина поверена на управљање, мало шта сама може да уради како би је уврстила у званичну понуду као туристички ресурс од изузетне важности, не само за овај крај.
Годинама уназад покушавамо да обезбедимо средства за уређење Хаџи – Проданове пећине. Архитектонски пројекат за постављање стаза и заштитних ограда дуж испитаног дела, и постављања хладне расвете су одавно спремни и чекају улагања. Да би се све то урадило, потребно је нешто више од 10 милиона динара – каже за портал ИнфоЛИГА Радомир Лишанин, директор Туристичке организације.
И док се чека уређење унутрашњости пећине, претходних година је изграђен степенишни прилаз и потпорни зид, и реконструисана „Аџијина“ црква на самом улазу, која је првобитно ту саграђена далеке 1909. године и посвећена Архангелу Михаилу. На окомитој стени поред улаза и данас стоји окачено црквено звоно, поклон краља Александра.
Одлуком о заштићеном простору који обухвата нешто више од 7 хектара, строго је забрањена било каква изградња, скрнављење, експлоатација минералних сировина, преоравање природних ливада, крчење вегетације, и све активности у самој пећини које могу угрозити њену фауну и флору и оштетити њене темељне и све друге вредности.
Споменик природе Хаџи – Проданова пећина, налази се на 7 километара од Ивањице, у селу Рашчићи, на путу према Гучи и Чачку, на надморској висини од око 600 метара. Име је добила по Карађорђевом војводи Хаџи Продану Глигоријевићу, који је у пећину склањао збегове за време Првог србског устанка. Ранији називи су Рашћанска пећина и Шљепаја.
Испитана дужина пећине је око 400 метара и састоји се од два спрата. Према непотврђеној легенди излаз из ње налази се у драгачевском селу Котража. Доњи спрат пећине поред главног има и два споредна канала. Улазни део је широк и висок око 3 метра и завршава се сужењем иза кога се налазе простране дворане које су дугачке око 50 и широке 15 метара. Десна страна ове дворане покривена је бигреним саливом и серијом плитких базенчића. У централном делу дворане налазе се дебели сталактити и сталагнити, а на странама моћни саливи као окамењени водопади. Дворана се завршава са два мања продора-процепа. Горњи спрат почиње из дворане главног канала и испуњен је разнобојним и разноврсним накитом.
У Хаџи-Продановој пећини су вршена и археолошка истраживања. Том приликом је на врло малом простору пронађено 25 нових врста пећинских животиња (инсеката), које у свету, или нису познате или су ретке. На самом улазу пронађени су фрагменти керамике из старијег гвозденог доба, велика количина костију плеистоценских животиња и шездесетак предмета старих око 40 хиљада година. У питању су остаци материјалне културе неандерталаца, а већина пронађених алатки је направљена од кварца, што је изузетна реткост у Европи. Хаџи Проданова пећина је била и привремено станиште ловаца-неандерталаца и пећинског медведа, чија су лобања, бројне кости и зуби пронађени на самом улазу.
Пећина се сврстава у малобројна вишеслојна палеолитска налазишта на централном Балкану и пружа велики потенцијал за будућа истраживања.
И док овај природни драгуљ чека уређење, осветљење и отварање, њени једини посетиоци и станари су колоније слепих мишева.
ИнфоЛИГА
