Пет разлога да посетите чувени Пушкинов музеј у Москви

31-05-2017 09:07:50 | | / vostok.rs |

31. маја се навршава 105 година од отварања чувеног Државног музеја ликовних уметности „А. С. Пушкин”.


Музеј лепих уметности „Император Александар III” при Императорском московском универзитету свечано је отворен за грађане 31. маја 1912. године, а 1932. га је совјетска власт преименовала у Државни музеј ликовних уметности, да би му 1937. године било додато име Александра Пушкина поводом 100-годишњице смрти великог руског песника.

Данас је овај музеј напоредо са петербуршким Ермитажем највећа ризница страних уметничких драгоцености разних епоха, од најстаријег периода до наших дана. До њега се може доћи пешке од Кремља и од музеја „Мультимедиа Арт”, који је такође познат. Током целе године се непрекидно одржавају изложбе старе и савремене уметности, организују се екскурзије на енглеском, француском, немачком, шпанском, италијанском и кинеском језику. Ево неколико драгоцености због којих овај музеј посећују људи из целог света.

1. На једном месту се може видети атински Партенон и Микеланђелов „Давид”.

Илустрација: Сергеј Бобиљов/ТАССИлустрација: Сергеј Бобиљов/ТАСС

Пушкинов музеј је замишљен као центар за образовање и школовање уметника и студената, и зато су још пре него што је саграђена зграда у најбољим европским атељеима наручене верне копије ремек-дела светске скулптуре и архитектуре. Све копије су прављене са оригинала и на основу њих се може стећи представа о изворним експонатима у природној величини. На пример, у Грчком дворишту музеја можете видети мермер Партенона и врата Ерехтејона, у Италијанском можете упоредити три ренесансне варијанте скулптуре Давида са Голијатовом главом које су извајали Микеланђело, Донатело и Верокио, а такође можете „простудирати” врата романског храма Пресвете Богородице у немачком граду Фрајбергу, као и врата Фирентинске крстионице.

2. Можете погледати једну од најбољих збирки импресиониста и постимпресиониста изван Француске

Илустрација: Пушкинов музејИлустрација: Пушкинов музеј

Почетком 20. века руски индустријалци и покровитељи уметности Сергеј Шчукин и Иван Морозов су не штедећи новац куповали нова платна од париских трговаца, правећи изузетно квалитетне колекције. Оне су после револуције 1917. спојене у Музеј нове западне уметности, који је совјетска власт 1948. године затворила и поделила експонате Пушкиновом музеју и Ермитажу. У Москви су остала ремек-дела попут Реноаровог „Портрета Жане Самари”, Дегиних „Плавих плесачица”, радови из главних Монеових серија (од Капуцинског булевара до стогова, Руанске катедрале и водених љиљана), Ван Гогов „Црвени виноград” и „Ноћни кафе у Арлу”, као и Гогенове „Тахићанке”, Матисове „Црвене рибице” и Пикасова „Девојчица на лопти”.

3. Повуците паралелу између класике и савремености

Илустрација: Алан Вуба Илустрација: Алан Вуба

Музеј има нови програм „Пушкинов 21. век”, у оквиру кога се приређују експозиције актуелне уметности и изложбе интервенције, када се у сали са класичним сликарским делима налазе слични или на неки начин са њима повезани радови савремених уметника. У оквиру поменутог програма овде су одржане изложбе Вима Делвуа, Виктора Пивоварова, Јасумасе Моримуре и других. На Венецијанском бијеналу који је управо у току музеј је први пут на међународној сцени представио збирну експозицију савремених уметника.https://cabinet.rbth.com/text/159376

4. Посетите пет музеја на једном месту

Илустрација: Артјом Геодакјан/ТАССИлустрација: Артјом Геодакјан/ТАСС

Током нешто више од сто година свог постојања Пушкинов музеј је прошириван новим колекцијама и објектима. Сада су за посетиоце отворени следећи објекти: Главно здање са класичним стубовима на улазу где је изложена уметност од старог света до почетка 19. века, Галерија уметности земаља Европе и Америке 19-20 века, Одељење личних колекција, Научни уметнички музеј са копијама и Меморијални стан познатог пијанисте Свјатослава Рихтера.

5. Посетите „московски Лувр”

Илустрација: Илустрација: "Project Meganom"

Kолекција оригиналних експоната Пушкиновог музеја обухвата неколико хиљада година историје уметности – од Старог Египта са мумијама и саркофазима до радова Ботичелија, Веронезеа и савремених дела. Пушкинов музеј се не може погледати за један дан, као ни други огромни музеји попут Лувра и Ермитажа. До 2024. године ће око главног здања бити формирано музејско насеље са историјским и савременим објектима и десетинама хиљада експоната различитих епоха, тако да ће експозиције бити двоструко веће.

www.arts-museum.ru

Ирина Осипова,
Руска реч