Обновом ускотрачне пруге од Вардишта до Вишеграда и доласком првог туристичког воза до жељезничке станице у Добруну обновљена су и сјећања на гаравог "Ћиру", његове жељезничаре и приче које су око њега настајале док је саобраћао од Београда преко Вишеграда до Сарајева... A кад се о гаравој локомотиви парњачи и њеним вагонима прича, онда се често спомиње и један необичан догађај, вјероватно јединствен у седамдесет двогодишњем битисању уске жељезнице на овим просторима. Необичну причу о возу за само једног путника забиљежио је својевремено вишеградски новинар Љубомир Мутапчић. - Све је почело у познатом бифеу на жељезничкој станици у Вишеграду у који је често навраћао боем Едхем Фехрић, предузимач грађе. Због неког ексцеса, те 1909. године, Едхем се замјери са тадашњим шефом станице. Послије понижавајућих ријечи на његов рачун Фехрић "обећа" шефу да ће доћи вријеме да пред њим стоји мирно - прича Мутапчић. Исте године тај Фехрић дође на жељезничку станицу на Бистрику у Сарајеву, али воз за Вишеград бијаше отишао. Едхем нађе отправника и упита га може ли платити посебну карту да га воз одвезе до Вишеграда. Отправник га одведе до шефа станице који му рече да ако има 300 аустријских круна онда ће се и посебно возити. Едхем је извадио новац и бацио га на сто шефа станице. - Недуго затим на перону је постављена посебна "Ћирина" композиција којим ће ме одвести до Вишеграда. Тако сам се у возу нашао само са кондуктером и возовођом - причао је Мутапчићу 69. годишњи Едхем Фехрић. Пред долазак специјалног воза из Сарајева, у Вишеграду се окупило мноштво грађана, а шеф станице са бијелим рукавицама у ставу мирно радознало је очекивао долазак најављеног али непознатог путника. A Едхем, одважан као највећи достојанственик, изађе из вагона, забоде цапин пред угланцане ципеле шефа станице и рече му: - Рекох ли ти да ћеш преда мном стајати мирно!