Радован Караџић, у објављеном претпретресном поднеску, негирао кривицу за геноцид и злочине над несрбима у БиХ од 1992. до 1995. године. Караџић ће, према поднеску, побијати све наводе оптужнице зато што жели да има суђење засновано на поштовању принципа који од тужилаца тражи да докажу оно што тврде.

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић негирао је, у данас објављеном претпретресном поднеску, кривицу за геноцид и злочине над несрбима у БиХ од 1992. до 1995. године, за које је оптужен.

Караџић је у поднеску назначио да ће природа његове одбране на суђењу бити да "никада није планирао, подстакао, наредио, починио или на други начин помогао и подржао ниједан од злочина из оптужнице".

"Он никада није био учесник у било каквом удруженом злочиначком подухвату, нити сноси одговорност надређеног за злочине из оптужнице. Караџић није крив ни по једној тачки оптужнице", наглашава одбрана.

Током суђења, чији је почетак планиран за крај августа, Караџић ће, према поднеску, побијати све наводе оптужнице зато што "жели да има суђење засновано на поштовању принципа који од тужилаца тражи да докажу оно што тврде".

Караџић је позвао судско веће председавајућег Ијана Бономија да Тужилаштву наложи да смањи обим оптужби, како би се суђење лакше одвијало.



Бивши председник РС је у две тачке оптужен за геноцид у Сребреници и још 11 општина у БиХ, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање цивилног становништва, незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца.

Оптужбе против Караџића усредсређене су на: етничко чишћење у БиХ 1992-95; кампању терора против цивила током опсаде Сарајева у исто време; узимање УН особља за таоце у мају и јуну 1995, те геноцид у Сребреници у јулу 1995.

Караџић је недавно затражио да Трибунал обустави поступак против њега, позивајући се на имунитет који му је, како тврди, 1996. гарантовао тадашњи амерички изасланик Ричард Холбрук у замену за повлачење са чела РС и из јавног живота.

Караџића су 21. јула прошле године ухапсиле власти Србије у Београду. Пошто је 30. јула пребачен у Хаг, он је одбио да се изјасни о кривици по тачкама оптужнице, а судија Бономи је, у складу са правилима суда, у спис увео да је оптужени изјавио да није крив.