Пише: Гостимир Т. ПОПОВИЋ, војно политички аналитичар

НАЦИЈА

На простору југоисточне Европе а посебно простору који се зове БиХ а састоји се од два елемента (Републике Српске и Федерације БиХ) једна од чешће помињаних речи у разним контекстима је НАЦИЈА. Једни се позивају на историју, једни на традицију, једни на религију али сви су у правилу дисонантни и држе се сопствених „ровова“ као да су они измислили „мокру воду“.

Зато је добро да им се каже да је прва идеја о нацији потекла још у 13. веку и то у Италији а на ширем европском простору среће се масовније у 15. веку. У савременом значењу појма нација први пут је употребљен 1810. године а тек 1893. године термин је уврштен у речник Француске академије.

У конституисању и развоју нација током деветнаестог и двадесетог века кључну улогу имали су етничка сродност, заједничка култура и језик и у том смислу етничка припадност је била основа, а заједница језика је била „природна граница“ националног обједињавања.

Као и у сваком друштвеном послу и у процесима националног обједињавања било је разних политичких и других врста притисака али и подвала. У том је посебно карактеристично време прве половине двадесетог века на простору југоистока Европе или како неки воле да кажу балканског бурета барута.

У сваком случају играње појмом и садржајем нације у БиХ али и у региону мије ни мало безазлена активност. Поотово када се направи излет у подручје злоупотреба овог термина што врло често постаје „специјалитет“ многих представника медјународних организација и снага.

Наука јасно каже, нација или више њих праве државу а још није забележено да држава прави нацију.

Било би врло добро када би то научили поједини политички фактори из Сарајева, али и њихови медјународни пратиоци.

prota49@yahoo.com