Као примере мржње и примитивности у Босни и Херцеговини оценио је Саво Хелета, аутор књиге „Није било моје време да умрем: мемоари о уништеном детињству у Босни”, реакције на интервју који је дао порталу www.sarajevo-x.com. Хелетина књига, у којој описује збивања у Горажду од маја 1992. до априла 1994. године, објављена је пролетос у Америци на енглеском језику. Будући да књига још није преведена на српски, Хелета је за наш лист рекао: „У књизи сам писао и о људима из Горажда, Бошњацима, који су нам помагали на разне начине и тако нас много пута спасли. Књига такође описује патњу и страдање Горажда и свих људи у граду, који су као и ми гладовали и били жртве рата, као и мој пут од младића жељног освете до личности која оставља мучну прошлост иза себе и данас промовише мир”, рекао нам је Хелета, подсетивши да је Горажде било под опсадом Војске Републике Српске и често на мети њене артиљерије. Прекретница у животу Саве Хелете је настала када су га родитељи убедили да одустане од освете – намере да убије човека који је неколико пута покушао да ликвидира њега и његову породицу. О свему томе он је говорио у интервјуу који је био први по читаности на порталу, и који је – по негативним коментарима – превазишао и његова очекивања. „Горажданин 2” поручио је Хелети да дође у Горажде и обећао му да ће га „задавити голим рукама” и да му је жао што га у рату није заклао. Читалац који се потписао са „Сарајево” каже да је аутора књиге „Није било моје време да умрем: мемоари о уништеном детињству у Босни”, ипак, „требало стрељати”. Извесни „Исламиста” је написао: „Ако буде друго полувреме, неће жив Србин остати у Сарајеву.” А „Аско” прети: „Е, Саво, да ми те се дочепати па да само пет минута кроз моје руке прођеш, мислим, не би ти више ништа требало на овом свету”... „Ја сам очекивао свакакве коментаре, али ме згражава чињеница да на сваку нормалну поруку дође 10 примитивних. Да ли ова размера говори о правој ситуацији у Федерацији БиХ? Каква је будућност БиХ са оволико мржње, болести и злобе? Да ли је могуће живети у земљи у којој се за писање књиге и изношење личног мишљења добијају јавне претње смрћу и где многима то не представља никакав проблем. Мени лично не пада на памет да живим са оваквим људима који су, изгледа, већина”, навео је у писаној изјави за наш лист Саво Хелета. Према његовом мишљењу, они који су оставили увредљиве и претеће поруке нису ни прочитали књигу. „Њих не занима књига. Сама чињеница да ми је име Саво и да сам написао књигу о страдању моје породице у Горажду за време рата довољна је да ме већина назове лажовом. Иако сам имао само 12 година када је рат почео, то не спречава многе коментаторе да ме данас називају злочинцем, крвником и четником”, разочаран је Хелета. Он је завршио факултет у Америци и тренутно је постдипломац на студијама из области конфликт менаџмента који тренутно ради на пројектима у Судану у Дарфуру. Саво Хелета каже да жели да живи „нормалан живот и да својим радом помогне решавању конфликата у свету”. Као једну од главних ствари коју је научио у рату истиче „да се људи не могу делити по религијама, етничким припадностима, боји коже или нечему другом, већ само на добре, лоше и оне који би да остану по страни, које ништа не занима”.