Шта да су Руси и Кинези бомбардовали Шпанију 22.12.2007. ![]() Љубљана, 21. децембра - Хавијер Солана, високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику, дао је приликом посете Словенији интервју за суботњи прилог љубљанског „Дневника”. Главна тема је била питање Косова; на опаску листа да је врх ЕУ већ донео одлуку о слању мисије на Косово иако резолуција 1244 УН то не помиње као могућност, и питање сматра ли да је такво кршење међународног права добар пут за стварање мира и стабилности у свету, Солана каже: „Не знам да ико хоће да крши међународно право, а ако некога познајете, именујте га. ЕУ је одлучила само да припремимо мисију која ће да помаже полицији, правосуђу, да заштити цркве… не знам је ли све то могуће означити као кршење међународног права. Мисија ће бити послата када то буде могуће и то је доказ одговорности ЕУ”. Упитан да коментарише да „резолуција СБ УН 1244 говори о потреби заштите територијалне целовитости Србије, док за Косово помиње само ′широку аутономију′, а упркос томе се чланице ЕУ спремају да признају Косово као нову државу, у чему Русија види кршење међународног права и упозорава да ће таква одлука изазвати многе друге конфликте по свету”, Солана одговара да „ЕУ ради на томе да свој мандат почне на темељу резолуције 1244”. У чему је онда разлика, рецимо, између Косова и Нагорно-Карабаха, пита лист, а Солана узвраћа да новинар сигурно „зна шта се у прошлости дешавало на Косову”, па „ако између тог и других сличних примера у свету нађете некакву везу, онда је ваше виђење тих проблема прилично ограничено; ми (ЕУ) покушавамо да нађемо коначно решење за статус Косова”. На питање да је ЕУ у случају Словеније, Хрватске, БиХ, Македоније, Црне Горе, заступала принцип непроменљивости граница, док само у примеру Србије дозвољава једнострану промену међе, Солана тврди да је „ЕУ у случају СФРЈ прихватила промене граница када се та држава распала”; Солана, што се тиче питања о државним границама које су одлуком Бадинтерове комисије то постале из републичких (СФРЈ) па стога ни границу Србије и према Хелсиншком акту није могуће једнострано мењати, ту изражава неслагање и не сматра да би дошло до повреде међународног права „уколико Косово једнострано прогласи отцепљење, јер је потребно погледати како би то било урађено”. Тврди да је могуће решење које би „подржала солидна већина међународне заједнице”, уверен да ће „на крају дана ЕУ бити јединствена и да ће (по питању Косова) деловати јединствено”, без обзира на актуелна неслагања Румуније, Словачке, Кипра, са једностраним признањем Косова. „Можете ли да замислите…”, почиње новинар следеће питање а Солана прекида, самоуверено: „Ја могу све да замислим”, на шта следи наставак питања, „можете ли, дакле, да замислите да Шангајска организација за сарадњу (ШОС, чине је Русија, Кина, Казахстан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан) бомбардује Шпанију чиме омогући да Баскија постане независна држава? Да ли бисте и у том случају казали да се ту не ради о кршењу међународног права?” „Не могу то да замислим, нити је ШОС војна организација”, каже Солана, и прекида следеће питање у коме новинар у уводу констатује да је Солана 1999. био генерални секретар Нато-а. Не, каже Солана, и наглашава да је био шеф Нато-а од 1995. до 1998. (Дакле пре бомбардовања Југославије, упркос чињеници да сви анали доказују да је био на челу Нато-а све до октобра 1999, када улогу преузима Џорџ Робертсон.) Солана избегава директан одговор на питање „да ли је проглашење државности за Косово кажњавање Србије за злочине које су починиле српске снаге од Босне до Косова?”, реченицом да је „Србија велика земља, веома важна држава за нас (ЕУ), коју у будућности свакако видимо у оквиру чланства ЕУ”. Солана не верује ни да су неке албанске групе на Косову претиле (а међу њима и албански званичници са Косова приликом посете Љубљани) да ће употребити сва средства, и силу ако треба, да досегну независност. Солана даје негативан одговор на питање да ли ЕУ хрли ка независности Косова зато што страхује од насиља које би могло бити усмерено и према међународним трупама на Косову у случају да Брисел не потврди независност, али потврђује да се за независност Косова одлучио зато што је то право решење, и јер „међународна заједница то мора да учини”. Упитан поново зашто је Косово другачији пример од свих осталих сличних случајева у свету, Солана једноставно каже: „Другачији је зато, што је другачији!” Онда помиње Хрватску, Босну, Словенију, које су се све „отцепиле (од СФРЈ) на свој начин”. На питање зашто бројне мањине по свету које такође желе да се отцепе од држава у којима су - то не смеју да учине, за разлику од Косова којему то допушта, Солана узвраћа питањем. „Да ли су ти народи уочи независности прво очистили све друге народе?” „То је дакле разлика - српско етничко чишћење је дакле разлог за вашу одлуку о Косову?”, гласи питање уредника међународне политике „Дневника”, на које Солана избегава одговор речима: „Хвала вам за разговор”, и одлази. |
|
|
| 1 | 1.95583 | 1.95583 |
| 100 | 1.9543 | 1.964096 |
| 1 | 1 | 1 |
| 1 | 2.147194 | 2.157956 |
| 1 | 1.390846 | 1.397818 |
| 1 | 1.33425 | 1.340938 |
| 100 | 26.879863 | 27.014599 |
| 1 | 1.428528 | 1.435688 |