Електропривреда Србије (ЕПС) и руска Интер Рао ЕЕС потписале су Протокол о сарадњи којим је предвиђена изградња нових хидроелектрана и термоелектрана.

Тим документом је предвиђена и размена информација које се односе на перспективне пројекте у области електроенергетике и заједнички послови на тржиштима трећих земаља.

Протокол о сарадњи руске и српске електропривреде потписали су у Београду заменик генералног директора ЕПС-а Драган Томић и генерални директор Интер Рао ЕШ Јевгениј Дод.

Генерални директор ЕПС-а Владимир Ђорђевић казао је новинарима да Протокол не обавезује ни руску ни српску страну да закључе уговор о заједничкој реализацији одабраних пројеката, нити ограничава слободу ЕПС-а да независно од Протокола самостално одреди начин њихове реализације. Он је нагласио да је у протоколу јасно наведено и да ће се све одлуке о "евентуалној сарадњи" доносити "у складу са правном регулативом сваке од страна".

"Интер Рао ЕЕС није добио добио никаква ексклузивна права и предност у односу на неке друге компаније које су заинтересоване за реализацију стратешких електроенергетских објеката у Србији", нагласио је Ђорђевић. Он је додао да су протоколом регулисане размене информација о развојним пројектима и само разматрање могућих облика сарадње, а никакво утврђивање било каквих међусобних обавеза у будућим пословима.

Према речима Ђорђевића, Протокол који је данас потписан са Русима није никаква тајна и он се већ два дана налази на сајту Електропривреде Србије. "Протокол се не бави власничком структуром ЕПС-а, нити се иједно слово односи на власништво или на приватизацију српске електропривреде", казао је Ђорђевић. Он је подсетио да је ЕПС државно предузеће и да ће о свим стратешким партнерствима и облицима сарадње и инвестиција са потенцијалним партнерима одлучивати држава као његов власник.

Ђорђевић је нагласио и да Протокол о сарадњи са Интер Рао ЕЕС ништа не мења када је реч о Термоелектрани Колубара Б и Никола Тесла Б, јер ће за њихову изградњу свакако бити расписани тендери. За реализацију развојних пројеката који нису тајна, ЕПС-у је до 2015. године потребно око девет милијарди евра и зато компанија жели стартешке партнере, нагласио је Ђорђевић. Он је додао и да су овакви споразуми потписивани пре две године са норвршком компанијом, а интересовање је показала и компанија из Мађарске.

Директор Интер Рао ЕЕС казао је да је Протокол први корак сарадње те руске компаније са ЕПС-ом и да он отвара врата за ангажовање око две милијарде евра инвестиција те компаније у Србију . "Можемо да понудимо веома интересантне предлоге за развој електроенергетике Србије и очекујемо да ће сарадња бити конструктивна ", казао је он.

Дод је додао да стратегија пословања те компаније предвиђа сарадњу са четири области: Балкан, Кавказ и Блиски Исток, Централна Азија, као и Кина и Далеки исток. Протокол о сарадњи између ЕПС-а и Интер Рао предвиђа да 30 дана након потписивања, српска електропривреда достави списак пројеката које би желела заједнички да реализује са компанијом Интер Рао, док руска компанија за два месеца треба да се изјасни за које од њих је заинтересован.

Протокол важи до 1. јула 2009. године.

Највеће интересовање инвеститора у области енергетике влада за изградњу малих хидроелектрана, а процењује се да у Србији постоји око 900 потенцијалних локација за изградњу хидроелектрана снаге до 10 мегавати (МW), чији је укупни капацитет око 500 МW.

Према речима помоћника министра енергетике, који је задужен за обновљиве изворе енергије, Дејана Стојадиновића, законска регулатива у овој области предвиђа да ће за мале хидроелектране снаге преко један мегават бити потребна лиценца за производњу електричне енергије коју издаје Агенција за енергетику.

За изградњу хидроелектрана чија је снага изнад два мегавата или за коришћење постојећих акумулација биће неопходно издавање концесија путем тендера.

Предвиђено је да енергетске дозволе за градњу хидроелектрана издаје Министарство рударства и енергетике, али је за хидроелектране снаге испод једног мегавата довољна само сагласност општине, навео је он.

Стојадиновић је предочио да је техничко-економска анализа за хидроелектрану Ћелије на Реци Расини, низводно од Бруса, показала да би потребна инвестиција за тај објекат износила 3,2 милиона евра током две године, за повраћај уложених средстава било би неопходно шест година, а у периоду од 30 година остварена добит износила би 11,7 милиона евра.

Он је нагласио да би процењена добит свих потенцијалних локација за изградњу малих хидроелектрана у Србији износила око 50 милиона евра годишње.

Руски монополиста у трговини струјом

Компанија "Интер Рао", једна од највећих у Русији у области електропривреде, важи за монополисту у извозу и увозу електричне енергије у Русији, има тржишну вредност од преко 3,5 милијарди долара и предводи групу од преко 20 компанија у 14 земаља.

Руска компанија представља интересе два највећа произвођача струје у Русији - холдинга "УЕС Русије" (Уједињени енергетски системи) и концерна "Росенергоатом", у односу 60 према 40 одсто.

Захваљујући реорганизацији, крајем прошле године, када је у њене оквире укључено више електрана "УЕС Русије" и "Росенергоатома", "Интер Рао" је увећао тржишну вредност на 3,5 милијарди долара.

Тренутно "Интер Рао" контролише бројне електране и далеководе у Русији и у иностранству, укупне инсталисане снаге од око 8.000 мегавата.

Основана 1997. године, руска компанија се данас поред трговине електричном енергијом бави се и инвестицијама у електроенергетске објекте и управљањем енергетском активом.

Куповином енергетских капацитета у иностранству, "Интер Рао" јача позиције на комерцијално привлачним енергетским тржиштима европских земаља, Закавказја, Далеког истока и централне Азије.

Компанија поседује 100 одсто електромреже Јерменије и 90 одсто електране "Севанско-Разданске каскаде" и има великог удела у бројним електранама и електромрежама у Казахстану, Грузији, Таџикистану и Молдавији.

У 2006. години је остварила приход од око 28,7 милијарди рубаља (око 1,2 милијарди долара) и нето зараду од 1,74 милијарди рубаља (74,1 милион долара).

У 2007. години, "Интер Рао" је извезао око 18,14 милијарди киловат-часова (кwх) електричне енергије, 2,38 милијарди кwх мање него 2006. године.

Највећи увозници руске електричне енергије прошле године биле су Финска, која у укупном руском извозу учествује са више од 54 одсто, Белорусија (око 14 одсто), Казахстан (11 одсто), Литванија (седам одсто) и Летонија (пет одсто руског извоза). Испоруке струје у Норвешку и северне делове Финске се реализују у окриву пограничне трговине. Осим у наведених земаља, "Интер Рао" извози струју у Азербејџан, Грузију, Молдавију, Украјину, Казахстан.

"Интер Рао" је прошле године увезао око 5,62 милијарди кwх струје, односно 0,51 милијарду више него годину дана раније и то из Литваније Украјине и Казахстана.

Прошле недеље компанија је са француском компанијом ЕДФ потписала уговор о изради студије оправданости инвестирања у изградњу хидроелектрана "Камбаратин" 1 и 2 у Киргистану. Према уговору, стручњаци француске компаније би требало да заврше студију о оправданости инвестиција у пролеће идуће године.