Било је покушаја да се докаже како српски вожд потиче од албанског племена Климента, односно Кељменди, тврди историчар Предраг Марковић

Албанци својатали Александра Македонског и Карађорђа

Вест да ће се у Америци за недељу дана појавити књига посвећена песмама о Косову, али из албанског угла, према којем је албански витез Милош Копилик у ствари убио султана Мурата Првог у Косовском боју, прилично је шокирала српску јавност. Према речима стручњака, својатање косовског наслеђа није баш велика новина, а интересантно је да је већ било покушаја да се докаже како Карађорђе потиче од албанског племена Климента, то јест Кељменди. Присвајање Милоша Обилића стручњаци тумаче као још једну шансу да се и косовски мит, који је и у Србији и у свету тумачен као српски, насилно прикључи искључиво албанској култури.

Према речима историчара Предрага Марковића, сличан покушај се догодио и са присвајањем Александра Македонског.

– Албанци покушавају да искористе једну легенду, у овом случају о Милошу Обилићу, како би стекли легитимитет, што је прилично комично. У нашем региону постоје нације које су јако несигурне у себе и у постојање своје историје. Са Обилићем је исто као и са присвајањем манастира. Албанци су релативно скоро дошли на Косово и немају много везе са средњим веком – објашњава Марковић.

Наш саговорник истиче да је, поред повезивања са историјом, Албанцима потребно и да се повежу са косовским митом, међутим, истина је, једноставно, сасвим другачија.

– Ништа на Косову није албанско, и у томе и јесте проблем. Ниједна црква, ниједна џамија. Када говоримо о Космету, можемо да говоримо о отоманском и српском наслеђу, све остало је измишљање. Да се разумемо, наравно да је у то време било српских племића албанског порекла, али опет је то било српско племство. А што се самог Боја на Косову тиче, зна се ко је учествовао у њему. У крајњем случају, други народи, рецимо Хрвати, или Босанци, Бугари, имају много више разлога да се позивају на бој на Косову. Католика, учесника у битки, било је знатно више – каже Марковић и напомиње да је сигурно био и понеки албански племић у боју, али да је то сасвим незнатно учешће у чувеној бици 1389. године.

Подсетимо, „Политика” је прекјуче објавила вест да ће ауторка Ана Ди Лељо 7. јула објавити књигу „Битка за Косово 1389: албански мит (еп)”, у издању реномиране куће „Палгрејв Макмилан” која се, према најавама, бави албанским епским песмама о боју на Косову , у којој се тврди да је Милош Обилић албански јунак. Ди Лељо је социолог, новинар, политички аналитичар и запослена је на високим функцијама на Косову последњих десет година. На Интернету је, за сада, доступан још и садржај књиге, са следећим поглављима: „Био једном султан Мурат...”, „Историјски записи: албански протагонисти у хришћанском кампу”, „Милош Обилић против Милоша Копилика”, „Албанске варијанте песама о боју на Косову”, и „Избор песама о боју на Косову на албанском језику, које су певане и снимане између 1923. и 1998. године”.

Зорица Томић, председница канцеларије Унеска за Србију, за својатање Милоша Обилића каже да је још један доказ да Србија, као и друге мале културе, не треба да буде успавана и да је сваки глас, па и најслабији, против узурпације чињеница, истине и историје добродошао.

– Књиге се данас читају мање него пре десет година. У питању је још једна провокација од привилеговане, албанске стране. Поље културе је једино преостало на којем се води политика, све остало је пука сила – каже Томићева.

Она наглашава да је неопходно да Србија, као уосталом и све сличне мале културе, обликује стратегију културне политике, да не бисмо стално долазили у ситуацију да се изненађујемо.

Сличан случај догодио се и приликом договора између Грчке и Македоније, око имена ове некадашње југословенске републике и преименовања скопског аеродрома у „Александар Велики”, 2007. године. Разиф Халити, потпредседник албанске опозиционе Демократске уније за интеграције, изјавио је да нема потребе улазити у расправе јер је Александар Македонски – Албанац. Халити је објаснио да је „Велики Лека” припадник племена Пелазги (староседеоци Грчке) и позвао се на ауторитете као што је Плутарх. У то време, спор се водио и око националне припадности Скендербега. Албанци су тврдили да је њихов, док су македонски историчари наводили да је у питању Ђорђе Катриот, алијас Скендербег, Македонац.

-----------------------------------------------------------

Брадић: Држава би могла да реагује

Небојша Брадић, министар културе, каже да Министарство културе није надлежно за коментарисање новинских наслова.

– То је, колико разумем, књига објављена у Америци, тако да је и само питање ствар државне стратегије и, пре свега, посао за историчаре и стручну јавност – каже за „Политику” Небојша Брадић.

-----------------------------------------------------------

Критика у „Националу”

Занимљиво је да је једну од критика књиге, која се већ продаје на www.amazon.com, написао председник Хрватског хелсиншког одбора Иво Банац, а пренео ју је јуче хрватски „Национал”, у тексту под насловом „Књига која је узбунила Србију”.

– Ана Ди Лељо нам је пружила ретку могућност да погледамо друкчију верзију Косовске битке, ону албанску. Ова вредна колекција, изврсно преведена, представља важно дело за све оне који желе да проучавају прошлост Балкана – каже Банац у својој рецензији, а преноси „Национал”.