Прошло је три дана од како је руски председник Дмитриј Медведјев признао независност Јужне Осетије и Абхазије и позвао друге државе да то учине. Из Србије се прексиноћ чуо само дискретан, тих и ваљда најкраћи могући коментар Министарства спољних послова да се Београд принципијелно залаже за очување територијалног интегритета и суверенитета „међународно признатих држава - на првом месту Републике Србије“.
 
Политиколози, али и други умни људи имају свој одговор на питање шта је Србији чинити у наредним данима и зашто би или не би требало да српска влада призна две одбегле грузијске републике.

Ако Београд изложи довољно детаљну аргументацију Москви зашто не може да позитивно одговори на позив Медведјева, Русија би то разумела, сматра члан Форума (Европског покрета) за међународне односе Душан Лазић. Он истиче да би нам било опасно да изгубимо главни аргумент којим се боримо за Космет, али да не смемо ни да погоршамо односе са Москвом и угрозимо економску сарадњу.

- Сад би требало да кажемо да би признавање две републике било супротно нашим интересима јер би значило да одустајемо од принципијелног става да се поштује територијални интегритет и суверенитет наше и других држава. Тиме би напустили позицију да међународно право штити интегритет, што би одмах негирало наш захтев да се Међународни суд правде изјасни да ли је проглашење независности Космета било нелегално. Ако тако ствари објаснимо, мислим да Русија неће инсистирати на признању - процењује Лазић и додаје да ће се за државност Абхазије и Осетије изјаснити далеко мањи број земаља него за „Косово“.

И аналитичар Института „4С“ у Бриселу Александар Митић указује да је за Србију „најјача карта“ да и даље инсистира на пуном поштовању територијалног интегритета и суверенитета свих земаља.

- Србија не може да на кршење међународног права одговори онако како је то урадила Русија. На нашој страни су сви правни аргументи. Зна се ко је покренуо причу и први кренуо да руши цео систем међународног права. Србија и Русија су од почетка и те како упозоравале да је проглашење и потом признавање Косова од западних земаља опасно и да ће се последице видети у другим деловима света. Ко је хтео, видео је да смо, нажалост, били у праву - оцењује Митић.

Оснивач и председник Академије „Иво Андрић“ Радомир Смиљанић сматра да би Осетију и Абхазију требало „сместа признати“ јер су делови руског тела.

- Грузин Стаљин је с народима радио шта је хтео, расељавао и накалемио Грузији руски сој - Осете. Јужна Осетија је откинута као што САД Космет откида од Србије. Дај боже да те две земље сада, како је природно, буду враћене у оквире матушке Русије. Председник Тадић и премијер, како се оно беше зове... Динкић, не, него Цветковић, требало би да честитају овим земљама на томе што су оствариле целовитост матушке Русије, као што ће се, једнога дана, и Космет вратити Србији - каже овај лауреат високог интернационалног признања „Достојевски“.

Песник Добрица Ерић сагласан је да би Београд требало да призна те земље, пошто нема разлога да свет нешто дозволи Албанцима у Србији, а онда то исто брани неким другим народима. То је, како оцењује, велика неправда ради које би српске власти морале да признају Јужну Осетију и Абхазију, а „једнако нас на то може нагнати и то што - хтели не хтели - команданти и пријатељи наших власти откидају парче по парче наше земље“.