Бошњаци не желе попис становништва по националној, вјерској и језичкој структури, јер би нови попис показао да је веће етничко чишћење било на подручју које данас покрива Федерација БиХ него у Републици Српској и због тога јер их нема ни близу 50 одсто, тврди социолог Слободан Наградић.

- У Босни и Херцеговини тренутно има око 45 одсто Бошњака, због чега они покушавају да одгоде попис док их не буде око 50 одсто. Према попису из 1991. године, а на основу којег партиципирају Срби у заједничким БиХ институцијама, Срба је тада било око 33 одсто, док би нови попис потврдио да их има више, око 37 одсто - рекао је Наградић.

Он каже да Бошњаци нису против националне припадности кад на основу ње треба конструисати власт, али јесу када је треба установити новим пописом становништва.

Социолог Иван Шијаковић сматра да спровођење крњег пописа за демографију ништа не би значило, јер би представљало само успутну евиденцију и тенденцију о којој се одавно говори да се каже да смо сви Бошњаци.

Професор демографије и члан Савјета за демографску политику РС, Стево Пашалић, каже да личну карту једне земље чине енциклопедија становништва у којој осим броја становника, постоји и њихова национална и вјерска опредијељеност.

- Потпуни попис који подразумијева и компоненте националности, вјероисповијести и језичке опредијељености становништва битан је за економска, социјална, демографска и друга планирања развоја земље у будућности - рекао је Пашалић.

Пашалић је подсјетио да се и у турским тефтерима пописа становништва, који су се односили само на мушкарце, знало по вјероисповијести коме они припадају, а да је у вријеме Аустроугарске, у четири пописа постојало изјашњавање по вјероисповијести, а након 1921. године попис је подразумијевао и националну и вјерску опредијељености становника.

Он напомиње да неки политички кругови у ФБиХ, иницирају да се, у попис 2011. године, уврсте сви Бошњаци који су кроз историју напустили простор БиХ, а они то зову егзодусом и сматрају да таквих има седам милиона.

- Мора се знати да је највећу просторну покретљивост кроз историју из БиХ имало српско па хрватско становништво, а тек онда тадашње муслиманско становништво. То ћу поткријепити посљедњим податком пописа из 1981. године када је емиграција Срба из БиХ изван њених граница износила 20,2 одсто, Хрвата 8,3 одсто, а Муслимана 1,8 одсто - рекао је Пашалић, те закључио да би БиХ, када би се пописивали сви и Срби и Хрвати и Муслимани који су отишли из земље, имала тридесет милиона становника, а објективно нема ни четири милиона становника.