Вековима нас прогоне. Убијају, отимају територију, прекрштавају, праве вештачке нације од нашег етничког тела, недозвољавају нам право на сопствену државу. Забрањују нам да мислимо национално, поништавају нам свест, намештају нам ратове и бомбардују по ко зна који пут. Прећуткују жртве и разна стратишта. И што је најгоре намећу нам најгори олош кроз политичку елиту либералне демократије. Србофобија је „ин“, титоистичка негативна селекција је створила интелектуални духовни канцер феномен нашег доба познат као интелектуални смрад, академско заударање, болест јавних дегенерика, беду познатих личности. Тортура окупације у свим видовима је стегла врат народу да једва дише. То је слика нашег времена последњих година.

Али чудесни феномен српске нације је опет по ко зна који пут испливао и неда се. Та дивовска борба траје из дана у дан. Из месеца у месец. Покушавају да нас сломе али не могу. Опет им се је одупрла та српска снага, српска надмоћ, српска душа, српска част којој не могу сломити врат. Тај наш феномен нас вековима брани и води ка слободи. Тај ген имају само велике духовне нације које се обнављају из дана у дан. Свест сваког нашег човека да је Србин и да је поносан на то је наша победа. Сви ти великани, војсковође, војводе, духовници, кнежеви, научници, генерали, писци, уметници који су се борили у прошлости за нашу нацију и слободу су данас у сваком свесном Србину. То је нешто неуништиво у нама.

Бити српски патриота и носити у крви дух наших предака је награда од Бога за све од нас који смо спремни да се жртвујемо и испунимо завет наших далеких очева. Кроз ту дугу традицију било је доста завета и превише жртвовања. Али нема предаје. Наш циљ је јединствена српска држава у својим етничким границама и право да то остваримо. То је исто право одавно одобрено свим европским државама и нацијама осим наше.

Оно што ће нам давати подстрек нашем карактеру и свести све док не остваримо тај циљ је наша надмоћ. Требамо их гледати надмоћно, постављати се надмоћно, презирати их надмоћно без обзира на силу коју имају. Довољно је погледати фотографију на пример Хавијера Солане или Џорџа Сороша па да видимо ту гмизаву антропологију некаквог створења које потиче од људске врсте али је одавно мутирано у нешто болесно. Таквих примера има доста и од бивших Срба, или некавих мешанаца из комунистичког периода, или од људи ниског порекла који су најгора злоупотреба нације једне државе.

Срби верује у победу, у своју мисију и знају шта хоће. Све што раде наши непријатељи је покушај да сломе то у нама. То велико, стваралачко, херојско, античко, старословенско, средњевековно, видовданско, косовско, његошевско и много што шта у нама што је заветно. Наша победа се увек остварује и кроз разне видове. Превише је било жртава да би сада стали. Превише имамо светих места са којих пијемо воду и покрећемо душу, окрепљујемо се сунцем и носимо победнички мач. Нечим се мора пресудити људском смраду, издајничком олошу и расној прљавштини која се је намножила у времену  тираније Броза Србосека.

Многи наши претходници су носили тај мач и ватру и чували дух српске нације. Прогнани Јован Дучић је пола века после смрти у туђини враћен величанствено својој земљи и сахрањен у његовој задужбини Херцеговачка Грачаница над Требињем која је изникла на стенама као само божије дело у захвалност човеку који је написао мисао „ВЈЕРУЈЕМ У БОГА И У СРПСТВО“. Ми свесни данас носимо и преносимо ту мисао кроз време и кроз наше животе будућим генерацијама на путу нашег завета.