Српска православна црква и верници данас славе Ђурђевдан, једну од најчешћих слава православних Срба. Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника који су погинули за хришћанску веру, обележен је црвеним словом у календару СПЦ као заветни дан и као непокретан празник слави се сваке године истог датума. Свети Ђорђе (275-303) је историјска личност и живео је у време цара Диоклецијана (284-305), великог прогонитеља присталица, тада непризнате, хришћанске вере. „Овај славни и победоносни светитељ, рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља, одбио је послушност цару Диоклецијану”, записано је у „Прологу” владике Николаја Велимировића. Према предању, и његов отац је пострадао као хришћанин и он је уз мајку одрастао у Палестини. Већ у двадесетој години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана, који је у то време започео велики прогон хришћана. Млади трибун је одважно ступио пред цара и рекао му да је хришћанин, чиме је започело његово страдање за веру, тамница, окови и сва друга страшна мучења која нису променила његова убеђења.

Предање каже да је погубљен 303. године, али да „то није крај његовим јављањима и чудима”. Под његовим утицајем „многи су примили веру Христову, а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин”. Цар је осудио на смрт одсецањем главе и Ђорђа и своју жену Александру, која је издахнула на стратишту пре погубљења.

Лик светог Ђорђа је чест мотив српских средњовековних икона и фресака, а начин на који се представља говори о његовом значају за хришћанство. У православним храмовима и манастирима он је у реду са светим ратницима који су се борили за хришћанство, а које предводи свети архангел Михајло, као симбол сила добра и чистоте новозаветне вере. Светитељ се често приказује у одежди ратника, са мачем и крстастим копљем који је симбол хришћанства, а некад и у дворској одежди. На иконама се слика на белом коњу, како са крстастим копљем убија аждају, према неким тумачењима, неман паганства. Девојка са царском круном,у позадини композиције коју спасава, представља хришћанску веру, за коју се бори свети Ђорђе.

Ђурђевдан је слава Манастира Ђурђеви ступови у Расу, чија је обнова у току. Братство тог манастира из 12. века, прве задужбине Стефана Немање, окупиће и ове године велики број верника и приложника, који на различите начине помажу обнову до недавно запустеле православне светиње.