Полиција ће дуго памтити 23. коло Премијер лиге БиХ, које су обележили „Робијаши" и „Хорде зла", навијачи Челика и Сарајева који су паралисали железнички саобраћај уочи ме- чева њихових тимова са Жељезнич аром и Жепчем.

Наиме, „Робијаши" и „Хорде зла" користили су исти воз који је навијаче Сарајева возио на гостовање у Жепче, а потом и „челиковце" у Сарајево, где је њихов тим поражен од Жељезничара са 3:2. После ове две туре воз више није био за употребу, јер су навијачке групе почупале клупе за седење, поразбијале све прозоре и сијалице и уништиле све што им је било надохват руке.

Због тога је у Сарајеву задржано више стотина Зеничана, који су на железничкој станици дуже од два сата чекали на воз којим ће се вратити кући. У исто време, у Жепчу је око 350 навијача ФК „Сарајева" под контролом „специјалаца" чекало воз из Будимпеш те, којим су се вратили ку- ћи под полицијском пратњом.

Све ово довело је до потпуног колапса железничког саобраћаја и великих главобоља за полицију, која је морала да учини све како би чекање навијача на станицама прошло без инцидената. У Жепчу навијачи Сарајева нису правили веће проблеме.

Међутим, зенички „Робијаши" су и у Сарајеву показали да су најнеобузданија навијачка група у БиХ, која не преза ни од чега, па ни од потпуно уврнутог смисла за хумор. Навијачи Челика разбили су нос једном полицајцу и изазвали сукобе, у којима се један од њих, како стоји у извештајима полиције, „сам повредио".

Поред тога, „Робијаши" су још једном прописно изнервирали Сарајлије, и то на већ проверен на- чин. Као и недавно, на утакмици репрезентације БиХ у Зеници, навијачи Челика су и на Грбавицу дошли са паролама „Зеница је срце Србије", дизали три прста, скандирали „Србија, Србија" и до лудила доводили све остале на стадиону.

Подсетимо, током утакмице са Македонијом на „Билином пољу", „Робијаши" су прво скандирали српске пароле, па онда напали навијаче репрезентације, тзв. „БХ фанатикосе", што је код ове навијачке групе, коју углавном чине „дијаспорци", изазвало својеврсну параноју.

„Робијаши" су поређени са „крвницима из Омарске и Дретеља", проглашени за пријатеље „онима са ‘Маракане'". На Грбавици су наставили у истом стилу, скандирајући: „Пала је на Маркале"!