Данас је Бањалуци одржана јавна распарава о Закону о основном образовању. На скупу у којем су били присути просвјетни радници, родитељи, невладин сектор, чуле су се бројне замјерке на предложени Закон.

Највећа полемика се водила око описног оцјењивања које је по закону предвиђено за предмете ликовно, музичко, физичко васпитање и вјеронака. По оцјенама које су превладавале на скупу то је пут ка лаганом потискивању вјеронауке из образовног система Републике Српске. У вријеме када је у порасту број кривичних дјела које чине малољетници, када је упорасту насиље, када је у школама све више дроге,  веома лош је потез  покушај потискивања вјеронауке  из школе. Вјера, а тиме и вјеронаука младе људе треба да младим људима укажу на вјековне вредности човјечанства, а да буду брана појави насилнишког понашања младих.

Такође, од стране учесника је указано на пропале покушаје увођења описног оцјењивања каоко код  нас у ранјем периоду тако и у свијету. Поставило се и питање зашто правити разлику међу предметима, када ће неким од ученика главно занимање у животу биту спорт, другима музика, трећима ликовне умјетности... Слично као и са вјеронауком, и питање физичке културе је битно за спас младих у вријеме повећаног броја наркомана у школама и у  комплет друштву.

Са стране предлагача Закона, помињано је описно оцјењивање као додатак класичном систему оцјењивања (бројчаном) и да ће се иста превила примјењивати на све предмете, што у Закону не стоји. Па се стога псотавља питање да ли предлагач Закона жели да обмане јавност.

Поставило се и питање коме је потребно да у Закон уврсти формирање досијеа за сваоко дијете. Ко ће користити те податке, а наведен је примејр да у неким замљама гдје се воде дјечији досијеи да приступ тим подацима немају родитељи. Ичло се чак дотле у претпоставкама да би такве податке о дјеци могли у будућности бити злопотребљани и предати на коришћење разним обавјештајним службама.

Уаказало се да и о досадашњим рефорамма није направњена озбиљна анализа шта се добило а шта изгубило у квалитету наставе, са посебним освртом увођења деветогодишњег основног школовања у овошења закона да дјеца са 6 година  крећу у школу.

У суштини веома мали број чланова Закона је остао недирнут. Чаки и прва тачка Закона се нашла на удару критичара, јер у њој стоји да се Закон односи на основно образовање али не стоји гдје (Републици Српској). Питало се зашто је предлагачу Закона сметала ријеч Република Српска, која је изостављена гдје се год то могло.

Критиковала се и задља тачка Закона у којој стоји да је реформу основног образовања и васпитања могуће провести без додатних материјалних трошкова - што је апсурд.

Било је замјерки и на чланове закона који се односе на уђбенике, гдје се Законом предвиђа да ће се наставници моћи опредјелити по којој литератури ћера раде.

Скуп се завршио након шесточасовне расправе, а на предлагачу стоји тежак посао. Са скупа су се могле чути поруке да у случају не уважавања најбинијих предлога може доћи до бојкота наставе као и протеста.