Изненађени низом „непредвидљивости”, које им отежавају „посао”, у највећем савременом рату, Американци сада исказују „зачуђеност” и – уговором о испоруци оружја Србије Ираку. Чини им се да „ту нешто није у реду”, а поготову што о том аранжману „нису били обавештени” ни они ни „многи званичници Багдада”.

Ирачки министар одбране Абдул Кадир тврди, међутим, да је у послу са Београдом „све у реду” и да је о њему био обавештен премијер Нури ал Малики. Из низа често несагласних верзија о овој „епизоди”, назире се један заједнички став – да је оружје у Србији наручено због „спорости” пошиљки из опсежног Пентагоновог програма Војних продаја иностранству (ФМС).

У такорећи свему осталом се испољавају битно различити приступи и образложења – произлази из ексклузивног извештаја „Њујорк тајмса”, који почиње с врха његове прве странице. Посао између Београда и Багдада анализира се из разних углова, уз акцентирање „спорности” тог аранжмана. Нема, при том, директних оптужби на рачун Србије: главнина истраживања, исписана са 11.280 словних знакова, посвећена је ирачким и америчким мотивима и односима, на увек деликатном међународном тржишту наоружања…

Кренимо редом. У првој реченици „Тајмсове” верзије говори се да је прошлог септембра „тајно преговарано” да се из Србије испоручи Багдаду оружје у вредности од 833 милиона долара а што је указало да се „настављају проблеми Ирака у опремању оружаних снага, процесу зараженом корупцијом и неефикасношћу”. Поступак је изведен „без конкурентних понуда, као и увида антикорупцијских органа…као и знања америчких команданата и многих ирачких вођа”.

Предуговор је, наставља лист, изазвао „довољно критика да ирачки званичници смање наруџбину, по уговору закљученом прошлог месеца, на 236 милиона долара”. А и за ту иновирану поруџбину су амерички команданти рекли да је већином рачунала на „лоша или неодговарајуће” испоруке.

Првобитно је било, наводи се, планирано да се из Србије добави „велики број хеликоптера, оклопних транспортера авиона, минобацача, машинки, телесне заштитне опреме, униформи”…да би се, на крају уговорили само „транспортери и неке летилице”.

Само смо желели да добијемо оно што тражимо – објаснио је министар Кадир, додавши да су „амерички рокови били предугачки” јер је поменути пентагонски ФМС „створен за испоруке оружја у мирнодопска времена”. Другим речима – да је овдашњи поступак неусклађен с хитним ратним потребама какве су сада ирачке (па и америчке).

„ФМС не испоручује благовремено” – изјавио је неименовани „високи званичник” Ирака, уз опаску: „Американци нас држе ненаоружане да бисмо стално осећали потребу за њима”. Командант Мултинационалне команде за безбедносну транзицију, амерички генерал Џејмс Дубик признаје: „У питању је кредибилитет нашег система”.

Упркос упућеним критикама ирачком аранжману са Србијом, поједини амерички експерти – наставља „Њујорк тајмс” – кажу да је тај „дил” био од суштинског значаја за „заокрет у обучавању”. И – „тест војног капацитета САД за успостављање баланса између водеће улоге и уздржаности”.

Подсећа се, потом, да је ФМС користило „више од 100 савезничких држава”. Као и да су партнери, уз посредовање званичника Пентагона, имали од тога разне врсте користи, на пример – Американци, јер су „уговарачи често били усмеравани ка овдашњим произвођачима оружја и друге опреме”.

Багдад и Вашингтон, приметно је, узајамно се оптужују за „бирократизацију”. Одавде се, без независне потврде таквих верзија, тамошњим органима упућују критике да су, зарад личне користи, вршили опструкцију америчких понуда.

„Тајмс” цитира и неименованог функционера који упре прстом на свог шефа, министра Кадира, да је он „задржавао (више месеци) реализацију уговора са Американцима”. Кадир демантује.   

„Чуо сам да је министар одбране с делегацијом отишао у Србију и да је по повратку казао како је потписао уговор с премијером Србије” – навод је који њујоршки лист приписује „ирачком високом званичнику, који је говорио под условом да му се не помиње име, у страху од могућних репресалија”. Дотични је нашао за сходно и да се зачуди: „Зашто Србија, а не Украјина или Русија, то ми не знамо”. А – зашто не, питање је које се овде не поставља с могућним „индикативним подразумевањима”. У доскорашњим (пре приштинске декларације о независности) овдашњим сусретима војних званичника Србије и САД, односи између двеју оружаних снага истицани су, међутим, као пример успешне сарадње двеју земаља...

Њујоршки дневник наводи да су амерички и ирачки војни функционери имали и друге спорове. На пример, да су овдашњи функционери „убедили” Кадира да одустане од набавке неколико десетина француских „пума” хеликоптера, тврдећи да „нису прикладни за ирачку сурову климу”…

Трговина оружјем, чији је Америка највећи извозник, узбуркала је овдашњу у међународну јавност и многим другим поводима. Хроничари подсећају да је пре две недеље овде обелодањено да је једна фирма из Мајамија, у аранжману с Пентагоном, на авганистанско бојиште – где је зачет вашингтонски „глобални рат против тероризма” – слала застарело оружје. Албанија је наведена као главни снабдевач таквим артиклима…

Никчевић: Нетачни наводи „Њујорк тајмса”

Генерални директор Јавног предузећа „Југоимпорт СДПР” Стеван Никчевић одбацио је јуче наводе објављене у „Њујорк тајмсу” о уговору извоза оружја из Србије у Ирак, истичући да са представницима ирачке владе никада није разговарано о вредности испоруке оружја коју наводи њујоршки дневник. Према његовим речима, у тим наводима има много неистинитих детаља у вези са уговором који је српско државно предузеће закључило са ирачким министарством одбране.„Наиме, ми никада нисмо преговарали са тим министарством о продаји било каквих транспортера. Никада нисмо са њимапреговарали о уговорима у вредности као што је то објављено. О свим уговорима који су са нама закључени били су упознати сви ирачки званичници и они су неколико пута потврђивани, како смо ми обавештени, с ирачке стране од свих њихових надлежних органа”, рекао је Никчевић и додао да је неистинита информација да је неко незадовољан квалитетом испоручене опреме, зато што опрема није ни почела да се испоручује.

„Према томе, моја лична оцена је да је неко незадовољан што није био укључен у овај аранжман и неко не може да с миром прими чињеницу да је српска војна индустрија квалитетна, да она може у роковима и у ценама да буде апсолутно компетентна и конкурентна на светском тржишту, чиме смо ми посебно задовољни после толико година санкција”, истакао је Никчевић.