U dva samoubilačka napada blizu pijace u Lahoru, u istočnom Pakistanu, poginulo je 39 a povređeno 95 osoba, saopštili su zvaničnici.

Policija je navela da je meta napada bio vojni konvoj blizu pijace koja se nalazi u kvartu gde nekoliko bezbednosnih agencija imaju svoje prostorije.

"Pronašli smo glave dvojice samoubica. Bio je razmak od 15 sekundi između dve eksplozije čiji je cilj bio konvoj vojnih vozila", rekao je policijski zvaničnik Čodri Mohamad Šafik.

Drugi policijski zvaničnik rekao je agenciji Asošiejted pres da je u napadima povređeno 35 ljudi.

Ovo je drugi napad u Lahoru ove nedelje. U napadu vozača samoubice na jednu policijsku zgradu u ponedeljak poginulo je 15 ljudi, među kojima su bili policajci i prolaznici. Za taj napad su preuzeli odgovornost pakistanski talibani vezani za Al Kaidu.

Jedan sedmogodišnjak iz Kalifornije postao je heroj preko noći. Pozvao je policiju usred pljačke, i tako spasao porodicu kojoj su pretili naoružani napadači.

Za prisebnost, koju u takvim situacijama nemaju ni odrasli, dečak Karlos je dobio priznanje od policije. Kada je sve prošlo, ispričao je kako je sve izgledalo.

U kuću u Norvoku, predgrađu Los Anđelosa, rano ujutro upala su trojica naoružanih napadača. Dok su na nišanu držali roditelje, mali Karlos je sa mlađom sestrom pobegao u kupatilo i krišom pozvao policiju. Rekao je da se u kući nalaze ljudi, koji hoće da ubiju njegovu mamu i tatu.

"Možete li da dođete, molim vas! Dovedite policajce, mnogo njih, samo požurite!", rekao je Karlos.

"Udahni duboko, policija stiže!", čulo se sa druge strane slušalice.

Provalnici su potom upali u kupatilo i zgrabili dečaka. Kada su shvatili da je o svemu obaveštena policija, pobegli su ne odnevši ništa. Ni policiji tada nije bilo svejedno.

"Kada sam čula kako vrišti i traži pomoć uplašila sam se. Čak i da je bio lažan poziv, ja bih poslala policiju", kaže Monik Patino iz policije Los Anđelosa.

Karlos ne misli da je heroj, objašnjava da svaki dan sa roditeljima vežba kako da se snađe u opasnim situacijama. Ipak, na pitanje da li se uplašio odgovara jeste, malo.

Policija traga za razbojnicima koji nisu ni sanjali da će ih u pokušaju pljačke sprečiti jedno dete.

Ni na dan inauguracije novog predsednika Sebastiana Pinere, Čile nije bio pošteđen jakog zemljotresa. Samo nekoliko trenutaka pred početak ceremonije, koja je bila skromna zbog nedavnog katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio zemlju, osetila su se tri snažna potresa.

Imeđu potresa, od kojih je najjači bio 7,2 stepena Rihterove skale, proteklo je samo nekoliko minuta.

Stanovništvo glavnog grada Santjaga panično je istrčalo na ulice. Izveštaja o šteti još uvek nema. Čileanska ratna mornarica proglasila je uzbunu zbog iopasnosti od cunamija.

Zemljotresi su uznemirili prisutne zvanice na inauguraciji konzervativca i milijardera Sebastijana Pinere.

Predsednici Perua i Kolumbije, Alan Garsija i Alvaro Uribe, takođe konzervativci, kao i levičarski lideri poput argentinskog predsednika Kristine Fernandes i bolivijskog predsednika Eva Moralesa, zabrinuto su posmatrali zidove kongresa koji su se ljuljali.

Pinera, bivši senator koji je završio studije ekonomije na američkom prestižnom univerzitetu Harvardu, trenutno se nalazi na 437. mestu Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu sa imetkom procenjenim na 2,2 milijarde dolara. Svoje bogatstvo duguje poslovima sa kreditnim karticama i avioprevozom.

Čileanci se nadaju da će Pinjera iskoristiti svoje znanje ekonomiste da obnovi čileansku privredu, jednu od najrazvijenijih u Latinskoj Americi, uzdrmanu zbog posledica katastrofalnog zemljotresa od 27. februara.

Odlazeća predsednica Mišel Bačelet, političar leve orijentacije, povukla se sa predsedničke funkcije kao veoma popularna ličnost, uprkos kritikama upućenim njenoj vladi zbog spore pomoći nastradalima i oklevanja da pošalje vojsku kako bi sprečila pljačke posle zemljotresa.

Od 27. februara, kada je Čile pogodio katastrofalan zemljotres jačine 8,8 stepeni Rihterove skale, usledilo je još 268 potresa.

Do sada je identifikovano 452 poginulih u zemljotresu, ali bi konačni bilans mogao da bude više od 800 nastradalih. Uništeno je oko 500.000 kuća čiji bivši stanari sada žive na otvorenom u sve lošijim sanitarnim uslovima. Materijalna šteta meri se desetinama milijardi dolara.

Čile se nalazi na vrlo trusnom području, na pacifičkom "Vatrenom prstenu", gde se dodiruju pacifička i južnoamerička tektonska ploča.

Više od 100 vatrogasaca gasilo je požar koji je jutros izbio u restoranu i poslovnom kompleksu blizu finansijskog centra u Londonu.

Londonska vatrogasna brigada saopštila je da je primila poziv iz ulice Tabernakl, u centru grada. Nema poginulih ni povređenih, saopštili su vatrogasci.

Asošiejted pres prenosi da se oblak gustog crnog dima uzdigao nad tim delom grada.

U klizištu u selu na severozapadu Kine, koje je progutalo desetine kuća, najmanje 17 ljudi je poginulo, dok se 11 vodi kao nestalo, izvestili su državni mediji.

Spasilačke ekipe tragaju za preživelima pošto je blatnjava bujica s planinskog obronka juče zatrpala najmanje 25 kuća u selu Šuanguju, u provinciji Šansji, javila je agencija Sinhua.

Lokalni čelnik Guo Pejkaj ocenio je da su male šanse za pronalaženje preživelih pošto su kuće potpuno prekrivene blatom.

Prema njegovim rečima, 10 ljudi je zadržano u bolnici zbog zadobijenih povreda.

Vlasti smatraju da je klizište nastalo zbog naglog otopljavanja, koje je izazvalo topljenje velikih količina snega, preneo je "Asošijeted pres".

Većinom glasova ukrajinska skupština izabrala je Mikolu Azarova, bivšeg ministra finansija i jednog od lidera Partije regiona ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, za novog premijera i utvrdila pun sastav vlade.

Ukrajinska skupština je, istovremeno, razrešila Juliju Timošenko funkcije premijera i ceo sastav njenog kabineta.

Azarova je podržao i u skupštini predstavio predsednik Janukovič, a za njegovo imenovanje glasalo je 242 od neophodnih 226 poslanika u skupštini sa 450 mandata, javile su agencije.

Obraćajući se poslanicima, Azarov je rekao da će nova vlada od prethodne vlasti dobiti teško nasleđe i biće prinuđena da se bavi obnovom zemlje, svake privredne grane i regiona, kao i sistema vlasti u celini.

Izabravši predsednika Ukrajine, ukrajinski narod dao je jasan odgovor i signal političarima - sadašnja situacija u zemlji je došla do kritične tačke i potrebne su promene, rekao je Azarov. 

"Zemlja je opljačkana, državni trezor prazan, ekonomski pad se nastavlja, državni dug je uvećan tri puta a nema budžeta za 2010. godinu", istakao je novi ukrajinski premijer, prenosi agencija RIA Novosti.

Obećavajući otpuštanje činovnika čak i samo uz sumnju u korupciju, Azarov je rekao da je prvorazredni zadatak vlade priprema budžeta za ovu godinu.

Šef diplomatije dosadašnji ambasador u Moskvi

Za novog ministra spoljnih poslova poslanici su izabrali Konstantina Griščenka, koji je do imenovanja bio, između ostalog, ambasador Ukrajine u Rusiji, a za ministra odbrane bivšeg komandanta ukrajinske mornarice admirala Mihaila Ježelja, prenosi Itar-Tas.

RIA Novosti navela je da je trećeplasirani na predsedničkim izborima u januaru Sergej Tigipko jedan od šest novih vicepremijera.

Za ministra finansija izabran je Fjodor Jarošenko, a za ministra za privrede Vasil Cuško, preneo je Rojters.

Za načelnika Službe bezbednosti imenovan je dosadašnji prvi zamenik načelnika Valerij Horoškovski.

Prema izveštajima ruskih agencija, Azarov je rođen u gradu Kaluga u Rusiji 1947. godine, školovan je u Moskvi za stručnjaka geologa-geofizičara, a doktorirao je na temi rudarska geofizika.

Kako navodi RIA Novosti, od 1994. godine bio je poslanik ukrajinske skupštine u nekoliko saziva, načelnik poreske administracije i predsednik Partije regiona a od novembra 2002. do februara 2005. godine prvi vicepremijer i ministar finansija u tadašnjoj Janukovičevoj vladi.

Od avgusta 2006. do novembra 2007. godine ponovo je vicepremijer i ministar finansija u drugoj Janukovičevoj vladi a od 2007. bio je poslanik u skupštini.

Na listi norveškog Nobelovog komiteta koji dodeljuje nagrade za mir, ove godine će biti i Internet, koji je tako u istoriji dodele nagrada postao prvi nominovani kandidat koji nije ljudsko biće.

Iako se imena nominovanih kandidata tradicionalno drže u tajnosti, ponekad sami predlagači objave svoj izbor.

Tako se zna da se ove godine na listi nominovanih nalaze i ruska aktivistkinja za ljudska prava Svetlana Ganuškina i njena organizacija "Memorijal", kao i nedavno pritvoreni kineski disident Liju Sjabo.

"Memorijal" i Ganuškinu je nominovao jedan norveški političar, dok je Sjaba predložio jedan profesor filozofije sa Prinstona.

Globalnu kompjutersku mrežu predložio je jedan italijanski časopis, uz ocenu da je Internet sredstvo koje brzom komunikacijom unapređuje dijalog, debatu i konsenzus, kao i da promoviše demokratiju.

Kako je ranije objavio AP, među potpisnicima koji podržavaju tu nominaciju je i prognana iranska aktivistkinja Širin Ebadi, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2003. godine.

Kako je rekao sekretar Komiteta Geir Lundestad, Nobelov komitet će ove godine razmatrati nominacije 237 kandidata, što je rekordan broj do sada.

Prema njegovim rečima, u 2010. godini je za Nobelovu nagradu za mir nominovano 199 pojedinaca i 38 organizacija, što je za 32 nominacije više nego prošle godine.

"Dugogodišnji trend se nastavlja. Ne svake godine, ali skoro svake godine imamo rekord. S druge strane, ponovo se probudio interes za nagradu otkako je prošle godine uručena američkom predsedniku Baraku Obami", rekao je Lundestad za agenciju AP.

Sekretar Komiteta je dodao da će norveški komitet zaokružiti konačan broj kandidata posle prvog sastanka u ovoj godini, 9. marta.

Na tom sastanku, onima koje su drugi nominovali, petočlani odbor komiteta dodaje listu svojih kandidata, kojih, kako je istakao Lundestad, "ove godine nama baš mnogo".