U izveštaju američkog Stejt departmenta za 2009. godinu navodi se da se ljudska prava u Srbiji u najvećoj meri poštuju i da je Vlada nastavila da ostvaruje napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Nizak stepen zaštite ljudskih prava na Kosovu.

Ljudska prava u Srbiji u najvećoj meri se poštuju, a Vlada je nastavila da ostvaruje napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, navodi se u objavljenom izveštaju američkog Stejt departmenta za 2009. godinu, u kome se ocenjuje da su sudovi u Srbiji i dalje podložni korupciji i političkom uticaju.

Za razliku od prethodnih godina, kada su srpske vlasti uglavnom bile kritikovane zbog toga što nisu uhapsile dvojicu preostalih haških begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, u ovogodišnjem izveštaju o saradnji se govori u pozitivnom tonu.

"Vlada je nastavila da ostvaruje napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Ova saradnja, uključujući i hapšenje i prebacivanje u Hag preostalih begunaca, proglašena je jednim od najviših prioriteta. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je u svom godišnjem izveštaju Savetu bezbednosti UN da je zadovoljan saradnjom Srbije", navodi se u izveštaju.

Srpski Specijalni sud za ratne zločine nastavio je suđenja za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji, a vlada je, kako se ocenjuje u izveštaju, načinila izvestan napredak u saradnji sa susednim zemljama,  Međunarodnom komisijom za nestale osobe i drugim međunarodnim organizacijama.

U veoma detaljnom izveštaju o Srbiji ukazuje se, međutim, da je bilo slučajeva kršenja ljudskih prava, poput preterane upotrebe policijske sile, korupcije u policiji i pravosuđu, dugotrajnih sudskih sporova, pritisaka na novinare, organizacije za zaštitu ljudskih i svih drugih kritičara vlasti, kao i slučajeva etničke, verske i polne diskriminacije.

Sudovi podložni korupciji

Stejt department ukazuje da su sudovi u Srbiji, uprkos ustavnim garancijama za njihovo nezavisno funkcionisanje, i dalje podložni korupciji i političkom uticaju.

"Posmatrači veruju da je pravosudna reforma, a posebno zamena sudija imenovanih još u Miloševićevo vreme, suštinska za iskorenjivanje korupcije", navodi se u izveštaju, ali se dodaje da su grupe za zaštitu ljudskih prava i nezavisno udruženje sudija kritikovali činjenicu da je parlamentu data kontrola nad imenovanjem sudija.

Sudije i tužioci, posebno oni koji se bave slučajevima organizovanog kriminala i ratnih zločina, često su dobijali pretnje smrću i bili izloženi fizičkim napadima, navodi Stejt department.

U izveštaju se Vlada Srbije kritikuje što ni prošle godine nije načinila nikakav pomak u usvajanju zakona o restituciji i povraćaju oduzete imovine građanima.

Mediji i novinari u Srbiji su slobodni, ali je bilo izveštaja o mešanju vlasti u slobodu medija, mada novinari i štampa nisu bili sprečavani da kritikuju vladu, ni javno ni privatno. Navedeno je da je većina štampanih medija nezavisna i u privatnom vlasništvu.

U izveštaju se podseća na izveštaj Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije iz aprila 2008. godine u kojem se ukazuje na "postojanje klime neprijateljstva prema nacionalnim i etničkim zajednicama koje predstavljaju 25 do 30 odsto stanovništva, uključujući Mađare, Bošnjake, Rome, Slovake, Rumune, Vlahe, Bugare, Hrvate, Albance i druge".

"Nasilje i diskriminacija protiv gejeva, lezbijki, biseksualaca i transeksualaca je ozbiljan problem. Društvena percepcija homoseksualnosti je i dalje negativna. Više srpskih neonacističkih web sajtova i foruma imalo je anti-homoseksualnu sadržinu", navodi se u izveštaju.

"Pripadnici homoseksualne zajednice i dalje su meta napada. Psiholog Žarko Trebješanin procenio je da 25 odsto stanovništva veruje da je homoseksualnost bolest i da treba da bude lečena", dodaje Stejt department i podseća da je "gej parada" zakazana za 20. septembar prošle godine morala da bude otkazana zbog straha od nasilja.

Poslanici nastavili sednicu raspravom o izboru zamenika poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Skupština Srbije nastavila je sednicu raspravom o izboru zamenika poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Poslanici će razmatrati listu kandidata za izbor jednog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, zahtev za razrešenje funkcije člana Zdravstvenog saveta Srbije, koju je podneo profesor dr Slobodan Janković, kao i Predlog odluke o utvrđivanju sastava stalne delegacije srpskog parlamenta pri Parlamentarnoj skupštini Frankofonije.

Na dnevnom redu sednice je i Predlog odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, ali je Vlada Srbije povukla taj predlog iz skupštinske procedure, jer je kandidat za predsednika te komisije Borislav Galić odustao od kandidature.

Poslanici će raspravljati i o Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Skupštine Srbije, koju je podnela poslanička grupa SPS-JS.

Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je posle susreta sa albanskim šefom diplomatije Iljirom Metom, da je neophodna obnova odnosa sa Albanijom i pored različitih stavova o Kosovu.

Ministar spoljnih poslova Albanije Iljir Meta nalazi se u poseti Beogradu. Istorijsku posetu, kako ocenjuju u njegovom kabinetu, počeo je susretom sa predsednikom Borisom Tadićem.

Predsednik Srbije razgovarao je sa Metom o odnosima dve zemlje, stabilnosti i integraciji regiona u Evropsku uniju.

Uprkos različitom mišljenju o pitanju Kosova, akcenat razgovara je stavljen na poboljšanje bilateralne saradnje, koja je na niskom nivou, posebno u ekonomskoj oblasti, navedeno je u saopštenju Pres Službe predsednika Srbije.

Tadić je naglasio važnost sporazuma o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogom i međunarodnog terorizma, koji su večeras potpisali Meta i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.  

Meta će se večeras sastao i sa ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem.  Dvojica ministara složili su se da, uprkos tome što između dve vlade postoji duboko neslaganje po pitanju statusa Kosova, to ne sme biti prepreka za saradnju dve države na drugim poljima.

"Postoji ogromna razlika u stavovima po pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije, koja nije smanjena ni našim današnjim razgovorima, ali dogovorili smo se da tu razliku izolujemo kako ne bi opterećivala naše odnose u drugim sferama", rekao je Jeremić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa albanskim kolegom.

Meta je rekao da vlade Srbije i Albanije "imaju različite stavove po pitanju Kosova, ali se slažemo u tome da je budućnost celog regiona u Evropskoj uniji bez izuzetaka".

Ministar spoljnih poslova Albanije odao je danas poštu bivšem premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, javila je albanska novinska agencija ATA.

"Želeo bih da svoju posetu Beogradu započnem odavanjem poštovanja svom prijatelju, koga sam smatrao čovekom otvorenog uma i prozapadno orijentisanim", izjavio je Meta.

Prva grupa državljana Srbije i Makedonije, koji nisu dobili azil u Belgiji doputovala je u Preševo. Ministar policije Ivica Dačić najavio istragu protiv agencija koje su prevozile građane i obećavale im azil. Iz Belgije se vraća 400 osoba, iz Švedske 500.

Nakon sporazuma o redmisiji, prva grupa državljana Srbije i Makedonije, koji nisu dobili azil u Belgiji doputovala je iz Brisela. Od 44 putnika, četiri porodice sa decom izašle su u Preševu, a ostalih 25 putnika nastavilo je ka Kumanovu.

Iz komesarijata je najavljeno da će za vikend biti vraćena još jedna grupa ljudi koji su pokušali da dobiju azil u Belgiji.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je istragu protiv agencija koje su prevozile građane Srbije obećavajući im dobijanje azila. 

Ministar Dačić je rekao da zahtevi za azil i readmisija koja iz toga proističe neće ugroziti viznu liberalizaciju i dodao da će Srbija biti kooperativna u rešavanju statusa lica koja nezakonito borave u zemljama Evropske unije.

Ministar je zamolio državljane Srbije da shvate da vizna liberalizacija ne znači pravo na dobijanje azila, sticanje radnih prava i upozorio da će svi koji nezakonito borave u državama EU biti, na osnovu sporazuma o readmisiji koji je stupio na snagu još pre dve godine, vraćeni u Srbiju.

Ministar je objasnio da su autobusi polazili iz Makedonije i da su usput kupili i ljude sa juga Srbije.

Govoreći o građanima Srbije i Makedonije koji su tražili azil od Belgije i Švedske, Dačić je precizirao da je reč o 400 lica u Belgiji i oko 500 u Švedskoj, uglavnom albanske nacionalnosti i nešto manje romske.

U raspravi o potvrđivanju više međudržavnih sporazuma, Dačić je rekao da je u prva dva meseca ove godine, Srbiji je, iz zemalja EU, upućeno 478 zamolnica za vraćanje lica po sporazumu o readmisiji, da je od tog broja odgovoreno pozitivno na 304 zamolnice, da je za 156 dat negativan odgovor, a da je za 18 zamolnica u toku postupak provere.

Srbiji je, od 1996. godine, kada je potpisan prvi sporazum o readmisiji, upućeno ukupno 30.253 zamolnica za readmisiju na koje je u 16.265 slučajeva pozitivno odgovoreno.

Kamberi: Azilanti žrtve manipulacije

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi ocenio je da su građani sa juga Srbije koji su u Belgiji tražili azil žrtve manipulacije, ali i diskriminacije tog regiona.

"Svi ti ljudi su žrtve određenih manipulacija koje su razne agencije pustile u region o mogućnosti dobijanja ekonomskog i političkog azila, ali su i žrtve ekonomske nerazvijenosti i diskriminacije ovog regiona ne samo poslednjih godina već i dugi niz decenija", rekao je Kamberi.

Kamberi je rekao da su oni koji su tražili azil zapravo ljudi koji nisu imali perspektivu u Bujanovcu zbog ekonomske nerazvijenosti.

"To su i mladi ljudi koji zbog nepriznavanja diploma nisu mogli da imaju perspektivu u regionu, zbog političkih tenzija i zbog određenih izjava o hapšenju koje se daju od strane MUP-a. Sve su to razlozi što je veliki broj ljudi napustio ovu sredinu i pokušao da nađe uslove za bolji život u zemljama zapadne Evrope", rekao je Kamberi.

Ramuš Haradinaj optužio premijera Kosova Hašima Tačija da je glavni uzrok korupcije na Kosovu. Optužbe usledile nakon izjave Pitera Fejta o prisustvu korupcije kosovskim institucijama.

Bivši vođa Oslobodilačke vojske Kosova i bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj optužio je kosovskog premijera Hašima Tačija da korupcija na Kosovu počinje od njega.

"Po mom mišljenju, korupcija počinje od Tačija. On je glavni uzrok korupcije. Negova logika upravljanja uređuje način i stvara posledice na drugim nivoima", rekao je Haradinaj, sadašnji predsednik Alijanse za budućnost Kosova.

Prištinska štampa prenosi da je bivši kosovski premijer optužio Tačija komentarišući nedavne izjave šefa Međunarodne civilne kancelarije Pitera Fejta o prisustvu korupcije u kosovskim institucijama.

Fejt je zatražio od Tačija da se reši svih korumpiranih zvaničnika sa visokih nivoa vlade Kosova, ukoliko želi da Kosovo ide napred ka evrointegraciji.

Istovremeno, uticajne zapadne zemlje zatražile su od Tačija da pokrene istragu protiv jednog ministra zbog zloupotreba i sumnji da je profitirao 10 miliona evra, preneo je juče list "Koha ditore".

Skupština Srbije završila načelnu raspravu o predloženim zakonima o potvrđivanju međunarodnih sporazuma i protokola. Ministarka Verica Kalanović obrazložila predlog o potvrđivanju Ugovora Srbije i EBRD, a zakone o potvrđivanju ugovora o readmisiji i policijskoj saradnji obrazložio ministar policije Ivica Dačić.

Poslanici republičkog parlamenta završila su načelnu raspravu o potvrđivanju ugovora o zajmu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i nemačkom razvojnom bankom KfW, a rad će nastaviti sutra.

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović izjavila je da će Srbijagas 150 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj iskoristiti za izgradnju podzemnog skladišta gasa Itebej, vraćanje kredita i unapređenje distributivne mreže.

Obrazlažući poslanicima u Skupštini Srbije predlog o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Srbije i EBRD, Kalanović je rekla da će ta sredstva biti iskorišćena za refinansiranje kratkoročnih komercijalnih kredita Srbijagasa i za povezivanje gasovodnog sistema Srbije sa Republikom Srpskom i Rumunijom.

Povodom predloga o potvrđivanju Ugovora o zajmu i finansiranju između Nemačke razvojne banke za program vodosnabdevanja i kanalizacije u osam opština srednje veličine u Srbiji od 42,5 miliona evra, Kalanović je navela da bi time trajno na sistemski način trebalo da bude rešeno pitanje vodosnabdevanja.

Ona je navela da se u idućoj godini planira proširenje tog programa na još šest opština.

Opozicija je kritikovala Vladu Srbije zbog novog zaduživanja tvrdeći da se uvećavaju dugovi, a da se istovremeno ne podstiče proizvodnja niti rešavaju ekonomski i socijalni problemi.

Skupština o readmisiji i policijskoj saradnji

Poslanici republičkog parlamenta današnji radni dan posvetili su i raspravi o setu predloženih zakona koji se odnose na međunarodne sporazume u oblasti readmisije i policijske saradnje.

Predloženih 11 zakona o potvrđivanju raznih međunarodnih ugovora i sporazuma parlamentarcima je obrazložio zamenik predsednika Vlade Srbije i ministar policije Ivica Dačić, koji se pri tom osvrnuo na problem građana Srbije i Makedonije koji su tražili azil u Belgiji i Švedskoj.

Dačić je naveo da ti zahtevi neće ugroziti viznu liberalizaciju i dodao da će Srbija biti kooperativna u rešavanju statusa lica koja nezakonito borave u zemljama EU.

Dačić je rekao da je u 2009. godini bilo 2.191 zamolnica za readmisiju, da su srpske vlasti dale pozitivan odgovor u 1.423 slučaja, a da za ostala lica nije utvrđeno da su državljani Srbije.

Predstavnici Srpske radikalne stranke naveli su da ne treba potpisivati sporazume sa zemljama koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, izuzimajući Španiju jer ne podržava to priznanje i Izrael koji je "ozbiljna država" i najavili da će glasati protiv predloženih zakona i zapitali zašto se potpisuju sporazumi o policijskoj saradnji sa zemljama koje su priznale nezavisno Kosovo.

Šef poslaničke grupe SRS-a Dragan Todorović pitao je kakva je uloga Srbije kada je u pitanju borba protiv terorizma, organizovanog kriminala i trgovine narkoticima. Todorović je pitao i kako Srbija može da potpiše sporazum sa Hrvatskom o policijskoj saradnji, sa državom u kojoj, kako je naveo, još postoje tajne optužnice i koja sprečava povratak izbeglih Srba.

Poslanici Nove Srbije kritikovali su Radio-televiziju Srbije zbog organizovanja igara na sreću putem SMS licitacije.

Radikali su pokrenuli pitanje održavanja mitinga u Bosilegradu, na kojem su učestvovali predstavnici parlamentarne vladajuće bugarske partije, a na kojem su, prema njihovim tvrdnjama, učesnici urušavali ustavni poredak Srbije.

Predlog odluke o izboru Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki povučen iz skupštinske procedure. Na današnjoj sednici Vlada Srbije usvojila Predloge zakona o Centralnom registru socijalnog osiguranja i izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju.

Vlada Srbije je povukla iz skupštinske procedure predlog odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Tu odluku Vlada je donela na današnjoj sednici, nakon što je kandidat za predsednika Komisije Borislav Galić odustao od kandidature.

Galić je, u izjavi dostavljenoj agenciji Beta, naveo da je odustajanje od kandidature njegova lična odluka i da ne želi da zbog zlonamernog pisanja pojedinih medija i optužbi koji su neutemeljeno izneli pojedini članovi Komisije, dovede u pitanje kredibilitet nosioca tako važne funkcije.

Galića je na čelo Komisije za zaštitu prava postavila Vlada Srbije u septembru 2009. godine, prema odredbama starog zakona koji je prestao da važi u januaru.

Na današnjoj sednici Vlada Srbije usvojila je i Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o regionalnom razvoju.

Vlada je donela i uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za ruralni razvoj kroz ulaganje u poljoprivredna gazdinstva za proizvodnju mleka i mesa, kao i investicije u prerađivačke kapacitete za preradu mleka i mesa u 2010. godini.

Usvojene su i Uredba raspodeli i podsticajnih sredstava za očuvanje i održivo korišćenje genetičkih resursa domaćih životinja za 2010. godinu i Uredba o načinu korišćenja podsticajnih sredstava za podršku edukativnih i savetodavnih poslova u poljoprivredi za 2010. godinu.