U izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima za prošlu godinu navodi se da je u Crnoj Gori rasprostranjena korupcija, kriminal i nepoverenje građana u državne institucije.

Visoki stepen korupcije i kriminala, nepoverenje građana u državne institucije i sudstvo, kao i pokušaji stalnog suzbijanja slobode medija, odlika je crnogorskog društva, ocenjeno je u objavljenom izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima za prošlu godinu.

Kao najveće slabosti Crne Gore u oblasti ljudskih prava navedeni su neefikasno sudstvo i politički pritisak na taj segment države, loši uslovi u zatvorima, neosnovana hapšenja, maltretiranje osumnjičenih u istražnim zatvorima, nekažnjivost policije i nizak stepen slobode medija.

U delu izveštaja o Crnoj Gori je navedeno da je da se problemi zaštite ljudskih prava najviše odnose na stanje u zatvorima, koji su, kako je ocenjeno, ispod standarda.

Ukazano je da je u Crnoj Gori problematičan i dug pretkrivični postupak, odložena i neefikasna suđenja, široko rasprostranjena pecepcija korupcije u kriminalističkim službama i sudstvu.

Među problemima vezanim za Crnu Goru, ali i ostale balkanske zemlje, Stejt department ističe česte fizičke napade na novinare, preterane novčane kazne protov medija za klevetu, odbijanje pristupa informacijama javnosti i medijima, loš tretman i diskriminaciju velikog broja izbeglica, interno raseljenih osoba, homofobiju, diskriminaciju žena, trafiking ljudi i diskriminaciju etničkih manjina posebno Roma.

Gušenje medijskih sloboda

Ocenjuje se da uprkos ustavnoj i deklarativnoj nameri vlasti u Crnoj Gori da ostvare slobodu medija stanje u praksi se to još ne omogućava i navodi da to potvrđuju brojni napadi na novinare i brojni pokušaji gušenja slobode štampe.

Kao dobre stvari koje je Crna Gora napravila navodi se donošenje zakona u različitim oblastima, ali se ukazuje da je sada stvoriti uslove da se oni primenjuju u potpunosti.

"Ustav i zakon obezbeđuju nezavisno sudstvo, ali neki posmatrači tvrde da sudstvo nije uvek nezavisno i da zvaničnici povremeno utiču na tužioce iz ličnih razloga", piše u izveštaju.

Crna Gora je pohvaljena zbog toga što je procesuirala nekoliko slučajeva ratnih zločina tokom godine, kao i zbog činjenice da prošle godine nije bilo izveštaja o politički motivisanim pritiscima i nestancima ljudi.

U delu o korupciji ukazuje se da je ta pojava na visokom nivou u Crnoj Gori i zamera to što nijedan državni funkcioner do sada nije kažnjen zbog korupcije.

"Zvaničnici s vremena na vreme učestvuju u koruptivnim radnjama i prolaze nekažnjeno", kaže se u dokumentu i navodi da u Crnoj Gori postoji "široko rasprostranjena percepcija o korupciji u javnom sektoru, posebno u izvršnoj i sudskoj vlasti".

Konstatuje se da postoje preduslovi i institucije za suzbijanje korupcije, ali da nedostaje njihova primena i ukazuje da prošle godine nije bilo presuda, ni izveštaja o istargama korupcije na visokom nivou.

Hrvatskom generalu Rahimu Ademiju potvrđena oslobađajuća presuda za ratni zločin u Medačkom džepu. Generalu Mirku Norcu kazna smanjena sa sedam na šest godina zatvora.

Žalbeno veće Vrhovnog suda Hrvatske potvrdilo je prvostepenu oslobađajuću presudu generalu Rahimu Ademiju, za ratni zločin u Medačkom džepu, dok je generalu Mirku Norcu zatvorska kazna od sedam godina zatvora smanjena na šest godina, piše Večernji list.

Optužnica je Norca i Ademija teretila za ratni zločin počinjen u Medačkom džepu od 9. do 17. septembra 1993. godine, kada su u akciji hrvatske vojske ubijena 23 srpska civila i pet zarobljenih vojnika. Civili i zarobljenici su mučeni, a u razaranjima imovine uništeno je oko 300 objekata, pobijena je stoka, otrovani su bunari i opljačkane kuće.

Optužnicu za Medački džep prvobitno je podignulo tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, ali su je u septembru 2005. godine prepustili hrvatskom pravosuđu.

Tokom suđenja odbrana generala Ademija tvrdila je kako je u Medačkom džepu postojala dvostruka linija zapovedanja. Njegovi branioci, Čedo Prodanović i Jadranka Sloković, tvrdili su da Ademi nije zapovedao akcijom.

Za vreme suđenja optuženi generali došli su u sukob zbog prebacivanja odgovornosti. Suđenje, tokom koga je ispitano je stotinak svedoka, počelo je u junu 2007, a presuda je doneta u maju 2008. godine.

Vrhovni sud je odluku, napisanu na 44 stranice, doneo u decembru prošle godine. Pre nekoliko dana ona je prosleđena strankama, piše Večernji list.

Norac se nalazi na služenju dvanaestogodišnje kazne zbog zločina iz 1991. godine u Gospiću, na koju je osuđen 2003. godine. Odslužio je više od polovine te kazne, a sada će mu kazna biti objedinjena.

Generalni štrajk koji je organizovan u Grčkoj zbog oštrih vladinih mera štednje paralisao celu zemlju. Grupa demonstranata ponovo se sukobila sa policijom ispred parlamenta u centru Atine.

Nekoliko desetina demonstranata ponovo se subilo sa policijom ispred zgrade parlamenta u centru Atine. Grupa izgrednika bila je odvojena od hiljada demonstranata koji protestuju protiv vladinih mera za prevazilaženje ogromnog budžetskog deficita.

Policija je upotrebila suzavac kako bi rasturila povorku demonstranata koji su bacali molotovljeve koktele i kamenice.

Kako vlada pooštrava mere štednje, tako se protestima pridružuje sve veći broj radnika, a danas su rad obustavili policajci, vatrogasci i carinici.

Javni saobraćaj u Atini i Solunu ne radi, zatvorene su škole i javne ustanove, a bolnice primaju samo hitne slučajeve.

Vazduhoplovne veze sa svetom su prekinute pošto je od ponoći, zbog štrajka kontrolora leta, na 24 sata zatvoren i grčki vazdušni prostor.

Pošto se štrajku, koji su organizovala dva najveća sindikata, pridružio i sindikat pomoraca, trajekti će ostati u lukama.

Novi generalni štrajk zakazan je za 16. mart, javio je britanski radio Bi-Bi-Si.

Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da se povećava broj protivnika vladinih mera štednje ali protesti neće promeniti planove vlade o smanjenju potrošenje, zamrzavanju plata i penzija i povećanju poreya radi obuzdavanja deficita koji je uzdrmao evro.

Cvetko Simić, čije je raskomadano telo pronađeno u Jarunu, povezan je sa slučajem Pukanić, pišu hrvatski mediji. Za suprotstavljene kriminalne klanove Simić je bio "meta koja hoda", pišu mediji.

Čoveka čiji je raskomadani leš u ponedeljak nađen na zagrebačkom Jarunu, policija je identifikovala kao Cvetka Simića (44), državljanina Srbije, čiji je nestanak njegova porodica prijavila pre dvadesetak dana.

Simić je od ranije poznat policiji, a poslednji put uhapšen je 2008. godine u Kutini kada je priveden istražnom sudiji jer su kod njega pronađene velike količine tableta "ksanaks".

Simić je sa tim tabletama uhapšen samo dva dana nakon ubistva hrvatskog novinara Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franjića, u vreme kad je policija intenzivno tragala za ubicama, i u trenutku kada je kod Siska otkrivena kuća koje su, kako se kasnije pokazalo, ubice Pukanića koristile za sakrivanje oružja.

Hrvatski mediji povezuju slučaj Pukanić sa slučajem Simić, jer postoje tvrdnje da je Simić bio u kriminalnoj organizaciji oko Luke Bojovića (36), koji je svojevremeno bio povezan sa "zemunskim klanom", a dovodio se i u vezu sa likvidacijom Srđana Miranovića, jednog od kumova Sretena Jocića, koji je 2006. godine likvidiran u Podgorici.

Prema izvorima bliskim istrazi, Simić je bio zadužen i za obračune s neprijateljima svog šefa Luke Bojovića, pa je za suprotstavljene klanove već duže vreme bio "meta koja hoda", piše Jutarnji list.

Sve to, kao i moguće Simićeve veze sa ljudima koji se sumnjiče za likvidacije u Zagrebu, sigurno će biti jedan od tragova koji će policija slediti u potrazi za njegovim ubicom, pišu hrvatski listovi.

Drugi deo istrage verovatno će biti okrenut prema kriminalnim klanovima u Srbiji, jer su proteklih godina već viđena slična ubistva, pišu mediji i dodaju da su Zagrepčani zaprepašćeni, ali i zaplašeni monstruoznim ubistvom.

Kao i Simić, ubijeni su i raskomadani Darko Delić (20), Smail Tarić (27), čija je glava nađena u parku u centru Beograda i Zoran Vukojević, koji je bio svedok saradnik na suđenju ubicama premijera Zorana Đinđića.

Hrvatski mediji navode da je na Savskoj opatovini u Zagrebu prošlog meseca pronađen spaljeni mercedes, a policija sumnja da je u njemu leš prevezen od mesta ubistva do Jaruna.

Identitet utvrđen za 24 časa

Portparol hrvatske policije Krunoslav Borovec rekao je da je Simić identifikovan zahvaljujući tome što je policija od ranije imala njegov DNK u bazi prikupljenih uzoraka.

Prema tvrdnjama porparola hrvatske policije, Simić je bio predmet obrade poslednjih nekoliko godina.

Forenzičari Centra za kriminalistička veštačenja "Ivan Vučetić" zagonetku su rešili u roku od svega 24 časa, prenosi Jutarnji list, jer je sa ostatka tela nađenog u Jarunu uzet deo kosti, tkiva, kože i krvi, a pokazalo se da je za čitanje DNK iz tkiva, krvi i kože potrebno kraće vreme.

Prema rečima Boroveca, formiran je poseban policijski tim koji će se baviti ovim zločinom, jer treba utvrditi ne samo na koji je način ubistvo počinjeno nego i mesto gde se ono dogodilo.

Borovec je objasnio da će hrvatska policija u otkrivanju svih detalja grozomornog zločina sarađivati sa policijama zemalja u okruženju, jer nije isključena ni mogućnost da je Simić ubijen izvan Hrvatske.

Simićevo obezglavljeno golo telo bez nogu i ruku, u vodi Jarunskog jezera našli su veslači kluba "Rade Končar" u ponedeljak posle podne.

Ronioci specijalne policije su u utorak u jezeru pronašli i noge, vezane kanapom.

Premijer Crne Gore Milo Đukanović rekao da su državni organi Srbije pokušali da Crnu Goru predstave kao kriminalnu državu, kako bi dokazali da, kao samostalna država, nema kapacitete za ulazak u EU. Opozicija u CG još jednom optužila premijera, Đukanović poručio da neće podneti ostavku.

Optužbama da Crna Gora ne sarađuje u borbi protiv organizovanog kriminala, Srbija želi da kompromituje Crnu Goru i pokaže da ona nema pravni kapacitet da bude samostalna država i da je treba zaustaviti u tome, ocenio je crnogorski premijer Milo Đukanović.

U emisiji Otvoreno Televizije Crne Gore, Đukanović je rekao da se ta namera jasno prepoznaje u odnosu Srbije prema Crnoj Gori, kada je reč o akciji "Balkanski ratnik".

Srbija i Crna Gora nemaju suštinske razlike u pogledu odnosa prema pitanju kriminala, rekao je Đukanović i dodao da "imamo razlike u pogledu ciljeva koje želimo postići potezanjem teme organizovanog kriminala".

"Ponašanje državnih organa Srbije u ovom slučaju pokazalo je da mi nemamo iste ciljeve. Dok je naše ponašanje u saradnji sa međunarodnim službama bilo da dobijemo dokaz, pokazalo se da je cilj Srbije bio da pokaže da je Crna Gora kriminalna država", rekao je Đukanović.

Premijer je naveo da su crnogorski državni organi, u akciji "Balkanski ratnik" i drugim sličnim akcijama, ostvarili vrlo intezivnu saradnju sa mnogim međunarodnim agencijama koje se bave tim pitanjima i da između crnogorskih i međunarodnih službi postoji vrlo intezivina razmena podataka.

Crna Gora želi najbolje odnose sa Srbijom

"Ne prihvatamo da se kriminalizuje Crna Gora zbog okolnosti što je neko poreklom iz Crne Gore. Ako se ta hipoteka stavlja nad Crnom Gorom, onda se nameće zaključak da nije cilj ni Šarić, ni Stanaj, već nezavisnost Crne Gore", rekao je Đukanović.

U takvom stavu, dodao je Đukanović, prepoznajem nameru da se kompromituje Crna Gora, da se pokaže da ona nema pravni kapacitet da bude samostalna država, da je treba zaustaviti u tome i da je nezavisnost bila greška, jer ona nema pravnog kapaciteta da preraste u jaku državu.

Đukanović je, i pored teških optužbi, izjavio da Crna Gora želi najbolje i najbliže prijateljske odnose sa Srbijom.

Premijer je ukazao da na jednoj strani imamo faktički dobre odnose u oblasti ekonomske saradnje, a na drugoj imamo podignuto zategnute političke odnose i medijski rat iz koga se može zaključiti da su Srbija i Crna Gora, ako ne u stvarnom, makar u verbalnom ratu.

"Sve to pokazuje da suštinski problem nije crnogorski odnos prema Kosovu, već je suštinski problem crnogorska nezavisnost i da se oni nisu pomirili sa pravom Crne Gore da donosi svoje odluke", rekao je Đukanović.

Srbija pretenduje na lidersku poziciju

"Drugi problem je što Srbija pretenduje na lidersku poziciju u regionu, a da bi neko bio lider mora prehodno da reši problem ratnih zločinaca, da reši da li su oni koji su počinili zločin u Srebrenici heroji ili kriminalci i da pokaže više umeća u razvoju odnosa sa susedima".

Prema njegovoj oceni, ono što je danas problem Srbije je da ona ima problem sa svim državama regiona: sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Kosovom, Makedonijom i Crnom Gorom.

"Uprkos logičnoj nameri Srbije da bude lider u regionu, katkada se bahatim ponašanjem to pretvara u svoju suprotnost, na svu sreću, ne sa onim posledicama kao devedesetih godina prošlog veka", rekao je Đukanović poručivši da Crna Gora na to neće reagovati neodgovorno i nervozno, već da će uraditi sve da sačuva dobrosusedske odnose.

Potvrđeno da je iskasapljeni leš, pronađen u jezeru Jarun u Zagrebu, telo srpskog kriminalca Cvetka Simića. Način na koji je Simić ubijen upućuje na neku od etničkih mafija koje se brutalno obračunavaju sa izdajnicima, pišu hrvatski mediji.

Hrvatska policija utvrdila je da je iskasapljeni leš, pronađen u jezeru Jarun u Zagrebu, telo srpskog kriminalca Cvetka Simića. Pre dva dana najpre je pronađen trup, a juče i dve hirurški odrezane noge do prepona. Glava i šake još nisu nađeni.

Portparol hrvatskog MUP-a Krunoslav Borovec izjavio je da je DNK analizom u MUP-ovom centru za kriminalistička veštačenja "Ivan Vučetić" potvrđen identitet žrtve. 

S obzirom da je Simić evidentirani kriminalac, policija je od ranije imala njegov DNK u bazi podataka.

Simić se uglavnom povezuje sa švercom droge, što navodno ima veze i sa njegovim ubistvom. Hrvatski mediji ističu da je način na koji je Simić ubijen povezuje to ubistvo s mafijaškim obračunima.

Simić je do navodno pripadao grupi švercera droge koju predvodi Luka Bojović, jedna od najjačih figura srpske mafije koji se dovodio i u vezu sa "zemunskim klanom", kao i sa likvidacijom Srđana Miranovića, kuma Sretena Jocića.

Simićev Leš se nalazi u Zavodu za sudsku medicinu u Zagrebu gde bi trebalo da se ustanovi vreme i način ubistva, što je otežano jer je bar mesec dana proveo u vodi jezera koje služi kao sportski centar za vodene sportove.

Jutarnji list piše da je reč o osveti narko mafije za propali posao, a način na koji je Simić ubijen upućuje na neku od etničkih mafija koje se brutalno obračunavaju sa izdajnicima.

Leš su prekjuče poslepodne našla trojica kajakaša zaglavljen u žbunju kod obale, dok su noge juče našli ronioci nedaleko od mesta na kome je nađen trup leša.

Nakon ubistva oglasili su se psihijatri koji su ocenili da je ubica osoba sa ozbiljnom dijagnozom, odnosno šizofreničar ili psihopata koji uživa čitajući šta mediji pišu o ubistvu.

Zbog snežne vejavice i udara bure u Hrvatskoj zatvoreni mnogi putevi. Na Jadranu vetar nosi krovove. Zbog uraganskog vetra u Sloveniji zatvorena obdaništa i škole. Na primorju bez struje.

Snežne padavine i jak vetar paralisao je neke delove Hrvatske, zapad Slovenije je zbog snažnih udara vetra ostao bez struje, dok je u centralnom delu Rumunije zabeležena temperatura od minus 21 stepen Celzijusa.

Sneg pada u Lici, Gorskom Kotaru, centralnoj i severozapadnoj Hrvatskoj, a delimično i u Dalmaciji i Istri remeteći drumski saobraćaj, što zbog snežnih nanosa, što zbog iščupanog drveća.

Mnogi putevi zatvoreni su za kamione s prikolicom i šlepere, a za saobraćaj su zatvoreni autoputevi Zagreb-Rijeka i Zagreb-Split. Železnički saobraćaj funkcioniše uz kašnjenja, javili su hrvatski mediji.

Za sav saobraćaj zatvoreni su putevi u Lici Bruvno-Mazin-Dobroselo i Bjelopolje-Lapac, a sneg je zatrpao gotovo i sve županijske i lokalne puteve do udaljenijih naselja.

Uz ličku magistralu Plitvice-Gračac, u snegu je zastalo na desetine kamiona i tegljača.

Zbog olujne bure koja na udare u podvelebitskom primorju duva brzinom većom od 120 kilometara na sat, za sav saobraćaj je zatvorena i deonica Jadranske magistrale Novi Vinodolski-Senj-Sveta Marija Magdalena.

Zbog snežne mećave jutros su kasnili autobusi u mesnom i međumesnom saobraćaju. Zbog olujne bure, mnoga naselja u podvelebitskom primorju od sinoć su bez električne energije.

U Rijeci je jutros orkanski vetar odneo krov jedne osnovne škole ubrzo po početku nastave. Incident je prošao bez povređenih. Nekoliko osnovnih i srednjih škola u riječkoj oblasti je danas otkazalo nastavu.

Slovenija bez struje

Sneg, takođe, pada u većem delu Slovenije, a snažni vetrovi izazvali su poremećaj saobraćaja na slovenačkom primorju i prekide u snabdevanju strujom, objavila je slovenačka agencija STA.

U zapadnim delovima Slovenije još juče je odlučeno da neke škole i vrtići danas ne rade. U Vipavskoj dolini bura je na nekim mestima dostizala brzinu do 190 km na čas.

Temperatura od 21 stepen ispod nule zabeležena je rano jutros u mestu Mierkurea Čiuk, u oblasti Hargita u centralnom delu Rumunije. Iz lokalne meteorološke stanice ističu da je ovo treći dan u mesecu martu da je temperatura ispod minus 20 stepeni, navela je rumunska agencija Ađerpres.

Ovako niske temperature nisu neuobičajene za oblast Hargita, gde su i u drugim mestima izmerene niske temperature - minus 20, minus 17 i minus 15 stepeni.

Zima obično traje u toj oblasti do sredine aprila.