Osećanje beznađa kod žena povećava rizik od šloga, ustanovili su američki stručnjaci sa Univerziteta Minesote.

Inače zdrave žene, koje hronično osećaju beznađe, češće imaju naslage u vratnim arterijama koje mogu da izazovu šlog, a veruje se da su izloženije i srčanim bolestima.

Mnoge studije su dovodile u vezu depresiju i povećanu sklonost srčanim oboljenjima, a neke su ukazale da optimizam može da predstavlja i prevenciju od ovih bolesti.

Američki tim, međutim, nije želeo da se bavi depresivnim ženama (kod kojih postoji opštiji problem sa spavanjem, apetitom i ukupnim raspoloženjem) nego samo onima koje tokom dužeg vremena osećaju beznađe.

U njihovom istraživanju je učestvovalo 559 žena, prosečne starosti 50 godina, koje nisu patile od kardiovaskularnih bolesti niti su imale povišen pritisak. Eventualno beznađe ispitanica mereno je upitnikom o budućnosti i ličnim ciljevima, dok je kontrola zdravlja uključivala i proveru debljine vratnih arterija uz pomoć ultrazvuka.

Utvrđeno je da su arterije deblje u proseku za 0,02 mm kod onih žena koje su izrazile beznađe u pogledu budućnosti i realizacije ličnih ciljeva. To predstavlja medicinski značajnu razliku, čak i kada se u obzir uzmu i drugi rizični faktori kao što su godine, rasa, prihodi i slično.

Rukovodilac studije Suzan Everson-Rouz ističe da su nužne dodatne studije koje bi otkrile do kakvih psiholoških promena dolazi kod žena koje osećaju dugotrajno beznađe i kako te promene deluju na organizam.

Dodatna isptivanja mogla bi da uključe i praćenje nivoa kortizola, poznatog kao "hormon stresa".

"U svakom slučaju, žene koje tokom dužeg perioda osećaju beznađe, trebalo bi da znaju da to može loše da deluje i na njihovo fizičko zdravlje i da traže pomoć",  apeluje Everson.

Ruski naučnici su saopštili da imaju dokaze da začinska etarska ulja smanjuju rizik od onkoloških bolesti i podmlađuju organizam.

Eksperimenti sprovedeni na Institutu za biohemijsku fiziku ruske Akademije nauka su potvrdili da etarsko ulje začina čubar utiče na karakter oksidacionog stresa, objavljeno je na Internet sajtu izvestia.ru.

Prema jednoj od najrasprostranjenijih hipoteza, koja je pre dvadesetak godina izneta baš u tom institutu, prevremenom starenju organizma doprinose aktivni atomi kiseonika koji razbijaju strukturu ćelije.

Tim atomima se suprostavljaju antioksidanti kako sintetičkog, tako i prirodnog porekla, a u te druge spadaju upravo i različiti začini.

Dokazujući tu hipotezu, naučnici su laboratorijske miševe pojili vodom s dodatkom etarskog ulja čubra i primoravali ih da dišu vazduh zasićem uljanim isparenjima.

Pokazalo se da se, kao rezultat tromesečnih eksperimenata, u mozgu i jetri tih životinja znatno povećala koncentracija polinezasićenih masnih kiselina (čuvenih omega kiselina) i poboljšale strukturne karakteristike eritrocita, što znači da će miševi ređe obolevati od raka i živeti znatno duže.

Gotovo je sigurno da će se rezultati tih ogleda ponoviti i u eksperimentima na ljudima i zbog toga se već sada može preporučiti uključivanje čubra u svakodnevni jelovnik, tim pre što tu lekovitu biljku nije potrebno uvoziti iz dalekih krajeva jer ona raste i u našim predelima.

Indijska svemirska agencija saopštila je da je izgubila komunikaciju s jedinim indijskim satelitom u Mesečevoj orbiti i da naučnici više ne kontrolišu tu letelicu, javljaju agencije.

Agencija Sinhua prenela je da bi Indija mogla potpuno da odustane od svoje mesečeve misije bez ljudske posade, pošto je naglo prekinut kontakt s letelecom Čandrajan-1.

Indijska organizacija za istraživanje svemira (ISRO) saopštila je da je zemaljska kontrola u gradu Bangalor izgubila kontakt s letelicom Čandrajan-1 jutros u 1.30 po lokalnom vremenu, javio je AP.

Direktor ISRO rekao je da su pokušaji da se ponovo uspostavi veza sa satelitom bili bezuspešni i da je misija praktično izgubljena.

Radio kontakti izgubljeni su zbog "iznenadnog kvara komunikacionog sistema" letelice, prenela je Sinhua.

Čandrajan-1, lansiran oktobra 2008, bio je u Mesečevoj orbiti 312 dana, a obišao je Zemljin satelit više od 3.400 puta. 

Pre Indije, slične lunarne misije imali su SAD, Rusija, Japan, Kina i Evropska svemirska agencija.

Američka svemirska agencija NASA lansirala je, u petak, spejs šatl "Diskaveri".

Lansiranje je dva puta bilo odlagano, od utorka. Prvi put zbog problema sa jednim od ventila na rezervoaru za gorivo a drugi put zbog nevremena koje je pogodilo područje Floride na kome se nalazi lansirna rampa.

Šatl "Diskaveri" treba da dopremi sledovanja hrane, rezervne delove i laboratorijsku opremu Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Previđeno trajanje misije je 13 dana.

Međunarodna kosmička stanica je zajednički projekat 16 zemalja, vredan 100 milijardi dolara.

U posadi "Diskaverija" je sedam astronauta. Šatl, koji nosi tovar težak više od sedam tona, trebalo bi na Međunarodnu kosmičku stanicu da stigne u nedelju uveče.

Prilikom iskopavanja nedaleko od Retimnona na severnom delu Krita arheolozi su pronašli dva metra visoku grobnicu u kojoj su se nalazila tri ženska skeleta i zlatan nakit. 

"Ovo je jedinstveno otkriće, a među pronađenim predmetima je šest ogrlica i medaljona sa veoma zanimljivim simbolima, izuzetnim ukrasima, antičkim bogovima i glavama lavova", rekao je vođa ekipe za iskopavanja Nikos Stabolidis. 

"To je stil koji nalazimo kasnije, u helenističkoj epohi (od 3. do 1. veka pre nove ere), nismo znali da su takve kreacije postojale toliko rano", dodao je Stabolidis.

U grobnici je pronađeno i nekoliko zemljanih vaza i skarabi amajlije.

Zbog vrednosti nakita i drugih predmeta, arheolozi ne isključuju mogućnost da je reč o skeletima princeza ili sveštenica.

Posle 20 godina postojanja, Muzej nauke i tehnike se konačno uselio u svoje prostorije.

U delimično rekonstruisanoj zgradi nekadašnje termocentralne na Dorćolu iz 1927. godine, pretvorenoj u Muzej, već je postavljena izložba iz tri celine.

Uz zadovoljstvo što je Muzej konačno dobio svoj prostor i opasku da zasluge za najveći deo stvorenog pripadaju zaposlenima, direktorka Muzeja Sonja Zimonjić objasnila je da prvu celinu postavke čine predmeti iz fondova 17 muzeja u Srbiji, koji su od 1991. godine okupljeni u Zajednicu naučno-tehničkih muzeja Srbije.

Tu su, između ostalog, izloženi filmski projektor iz 1920. godine i kamera iz 1926, hronoskop s početka 20. veka, Edisonov fonograf, Teslina pumpa iz 1910. "Eriksonov" telefonski aparat iz 1900...

Drugu i treću celinu čine predmeti iz depoa Muzeja u kome se nalazi oko 5.000 predmeta klasifikovanih u muzejske zbirke. Ona koju čine mašine velikih gabarita smeštena je u dvorištu Muzeja, a posebnu celinu u unutrašnjosti zgrade čine najrazličitiji predmeti od onih koji su bili u upotrebi u domaćinstvu još s početka 20. veka, do industrijskih mašina iz tog perioda, kakva je retrokamera, ili štamparska rotacija iz 1915. godine.

Posebno su interesantni, kao deo ambijentalne celine, predstavljeni primerci tehničkih sprava kojima je bilo opremljeno domaćinstvo u Srbiji pre njene elektrifikacije. Tako su "opremljeni" radna soba, kuhinja i kupatilo u kome je, na primer, uz kadu, "išao" stojeći bojler na loženje iz 1910. godine, visok gotovo do tavanice.

Tu je i presa za ceđenje i ravnanje veša s kraja 19. veka, za koju bi se moglo reći da je preteča današnjih mašina za peglanje.

U okviru te celine je oko 50 fotoaparata, koji "pokrivaju" razdoblje celog 20. veka, a mali su deo kolekcije od njih oko 1000 koje je muzeju poklonio Vladimir Aradski.

U Dobračinoj broj 51, muzej će od 29. avgusta biti otvoren svakodnevno, osim ponedeljkom, od 10 do 22 časa.

Male promene u količini energije koju emituje Sunce mogu da imaju ogroman uticaj na globalne vremenske prilike, na primer na intenzitet monsuna u Indiji koji se predviđaju godinama unapred, objavili su američki naučnici.

Sunce prolazi kroz 11-godišnji ciklus baziran na broju pega na njegovoj površini, koje proizvode erupcije energije, a jedan od najvećih izazova za meteorologe je utvrđivanje kako razlika u energiji između solarnog maksimuma i minimuma od samo 0,1 odsto utiče na klimu u svetu, preneo je Rojters.

Koristeći složene kompjuterske modele i podatke o vremenu iz poslednjih 100 godina, internacionalni tim naučnika, predvođen stručnjacima američkog Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja, je došao do zaključka da čak i malo povećanje sunčeve energije može da intenzivira pojavu vetrova i kiše.

Istraživanje je pokazalo da se tokom perioda jake solarne aktivnosti vazduh u gornjim slojevima atmosfere, preciznije u stratosferi, zagreva. To se događa u tropima, gde je sunce i inače najintenzivnije.

Dodatno zagrevanje menja trendove u aktivnosti vetra u gornjim slojevima atmosfere, što povećava količinu kiše u tropskim predelima.

Više sunčeve energije takođe dovodi do blagog zagrevanja površine okeana u suptropskom Pacifiku, gde inače ima malo oblaka. Time dolazi do većeg isparavanja i stvaranja dodatne vlage, koju vetrovi nose do već ionako kišnih predela na zapadu tropskog dela Pacifika, objasnili su naučnici.