Европска инвестициона банка одобрила прву исплату од 10 милиона евра за реконструкцију моста Газелa. Преостале рате моће ће да се добију ако српске власти адекватно раселе људе који живе испод Газеле. У супротном и прва рата биће враћена.

Одбор директора Европске инвестиционе банке одобрио је повлачење првих 10 милиона евра за реконструкцију београдског моста Газела, да би се омогућио почетак хитних радова.

Преостале рате из кредита, укупне вредности 33 милиона евра, моћи ће да се повуку ако српске власти испуне услове око расељавања људи који су живели у близини моста, наводи се у саопштењу Европске инвестиционе банке. 

Уколико захтев ЕИБ-а не буде испуњен до краја 2010. године, Србија ће морати да врати новац, истиче се у саопштењу.

Европска банка за обнову и развој и Европска инвестициона банка одобриле су 2007. године кредите "Путевима Србије" за финансирање радова на Газели и прилазним путевима, али повлачење новца било је одложено пошто нису испуњени услови око пресељење Рома који су живели поред моста.

Одлуку о одобравању повлачења прве рате кредита ЕИБ је донела на захтев Србије и на основу уважавања хитности тренутне ситуације и забринутости за јавну безбедност узроковану наглим погоршањем структуре моста Газела.

Иначе, мост Газела није реконструисан од 1970. године када је саграђен, а дневно преко моста пређе 170.000 људи, што је четири пута више од пројектованог капацитета.

Јавно предузеће "Путеви Србије" потписаће у понедељак са аустријском компанијом "Штрабаг" уговор о реконструкцији београдског моста Газела. Према ранијим информацијам вредност тог уговора је 58 милиона евра.

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић потврдио је да је Европска инвестициона банка одобрила прву исплату од 10 милиона евра.

"Све обавезе смо испунили или барем почели да испуњавамо, они су то прихватили и кредити су отворени", истакао је министар додајући да се то пре свега односи на расељавање Рома и стварање услова за њихов нормалан живот у Београду и на југу Србије.

Потписан Меморандум о разумевању за реализацију пројекта изградње гасовода Краљево-Крагујевац. Цена гаса остаће иста до краја грејне сезоне, а од јесени почиње нов начин обрачунавања, рекао директор "Србијагаса" Душан Бајатовић.

У Крагујевцу је данас потписан Меморандум о разумевању за реализацију пројекта изградње гасовода Краљево-Крагујевац, којим ће бити обезбеђени капацитети и довољна количина гаса за све енергетске ресурсе, индустрију и становништво у Шумадији.

Меморандум су потписали директор "Србијагаса" Душан Бајатовић, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић и заменик председника скупштине града Краљева Сретен Јовановић на Шумадија сајму.

Бајатовић је рекао да је изградња гасовода део уговорних обавеза које Србија има према италијанском "Фијату", као и да изградњом гасовода, компанији "Фијат аутомобили Србија" треба да буде омогућено снабдевање са 30.000 кубних метара гаса.

"Пројекат гасовода Крагујевац-Краљево је вредан осам милиона евра по старом плану али, да ли ћемо нешто мењати, видећемо када преиспитамо све постојеће пројекте у области гасификације", рекао је Бајатовић.

Према његовим речима, већ се испуњава део уговорних обавеза око гасификације по пројекту Србије и италијанског "Фијата" кроз повећање капацитета гасовода од Лапова до Крагујевца.

"Наставак крака ка Краљеву ће помоћи бољем функционисању система и стабилности гасног прстена на подручју између Чачка, Краљева, Ужица и Крагујевца", истакао је Бајатовић.

Како је најавио, реализација Меморандума ће почети одмах и биће формирано заједничко друштво које ће се бавити пројектовањем гасовода.

Меморандумом је предвиђено да се трошкови услуге "Србијагаса" за пројектовање и административне таксе градова сведу на минимум.

"Финансирање гасовода ће зависити од договора "Србијагаса" и Националног инвестиционог фонда", рекао је Бајатовић.

Цена гаса иста до краја грејне сезоне

Директор "Србијагаса" изјавио је да гас неће поскупети до краја ове грејне сезоне и од јесени најавио нов начин обрачуна потрошње тог енергента.

"По основу раста курса долара већ сада би могли да тражимо повећање цене гаса, али је став Владе Србије и ресорног министарства да не буде повећања до краја грејне сезоне", рекао је Бајатовић.

"Србијагас" има велике проблеме због неплаћања за утрошени гас, пре свега кад су у питању даљински системи.

Бајатовић је рекао да у овом тренутку грађани и привреда дугују том предузећу око 17,5 милијарди динара, од чега само Београдске електране око пет милијарди динара.

"Нов начин обрачуна потрошње гаса треба да омогући да у току квартала свако може у динар да израчуна колико ће га коштати грејање на гас", рекао је Бајатовић.

Директор "Србијагаса" је истакао да, иако има случајева да се домаћинства, али и индустрија искључују са гасоводног система, то предузеће не бележи пад потрошње гаса.

Шпанска дужничка криза могла би да нанесе далеко веће последице Европској унији него грчка, оцењују аналитичари. Шпанија је четврта по величини у еврозони и доприноси њеном укупном БДП-у са готово 12 одсто.

Главобоља коју грчка дужничка криза представља за Европску унију ће бити ситница у поређењу са проблемима које је чекају ако слична судбина задеси неку већу земљу чланицу, попут Шпаније, оценила је агенција Ројтерс у анализи, базираној на изјавама аналитичара.

Шпанија има стопу незапослености од готово 20 одсто, велики буџетски дефицит, значајно задужен приватни сектор и слабе изгледе за раст, што би могло да учини задуженост те земље метом за шпекулације, уколико проблеми Атине постану "заразни" за еврозону.

Немогућност Грчке да врати дугове би повећала притисак на евро, али би штета вероватно била ограничена, јер та држава доприноси бруто домаћем производу (БДП) шеснаесточлане еврозоне са мање од три одсто.

Шпанска дужничка криза би, међутим, била много већи проблем за ЕУ, зато што је привреда те земље четврта по величини у еврозони и доприноси њеном укупном БДП-у са готово 12 одсто.

"Унији би велику главобољу задало кад би се криза проширила са Грчке на Португал, зато што би следећа земља на реду вероватно била Шпанија. То би представљало много већи проблем за еврозону у целини и било би га много теже решити", оценила је аналитичарка бриселског Центра за европске политичке студије Чинција Алчиди.

ЕУ припрема кризни фонд

Чланице ЕУ нису обећале никакву новчану помоћ Грчкој али, имајући на уму да се криза може проширити и на државе попут Шпаније, оне сада разматрају идеју оснивања Европског монетарног фонда који би нудио помоћ у евентуалним будућим кризама. Међутим, чак и такав фонд би имао потешкоћа у случају Шпаније, указују аналитичари.

"Кад је реч о Шпанији, износ неопходних средстава би био много већи него у случају Грчке и веома је тешко замислити како би они могли да обезбеде толика средства", изјавио је Жолт Дарваш из истраживачке агенције "Бригел" са седиштем у Бриселу.

Проблеми Шпаније су у великој мери изазвани пуцањем "мехура некретнина", што је погодило сектор грађевинарства од којег је привреда постала превише зависна, па су многи људи и компаније завршили у великим дуговима.

Шпански однос дуга према БДП-у је и даље испод границе ЕУ од 60 одсто и значајно је нижи од грчког, па се очекује да ће та земља имати веома мало или нимало проблема у краткорочном сервисирању дуга.

С друге стране, буџетски дефицит Шпаније је прошле године порастао на 11,4 одсто БДП-а и економисти доводе у питање да ли Мадрид може да испуни прогнозу привредног раста до 2013. године од 1,5 одсто.

Много тога зависи од способности или воље владе премијера Хосеа Луиса Родригеса Сапатера да примени мере штедње и изврши реформе у циљу подстицаја раста, повећања продуктивности на тржишту рада и смањења трошкова пословања.

Са тродневног економског скупа на Копонику, представници Владе, привредници и економисти поручили грађанима да криза још није прошла и да нас чека још једна тешка година.

Радно и у доброј атмосфери, али и спортски, протекао је тродневни Бизнис-форум на Копаонику. Представници Владе, привредници и економисти поручили грађанима да криза још није прошла и да нас чека још једна тешка година.

Сви су се сложили да Србија, по изласку из кризе, мора да промени економски курс, да привуче стране инвестиције, и то пре свега извоз, јер ће само тако омогућити дугорочан привредни раст и бољи стандард.

Последњег дана форума, Копаоник је огрејало сунце, а оно што смо чули за ова три дана јесте да нашу економију сунце неће огрејати уколико се што пре не зауставе отпуштања и уколико се привредници не изборе са несташицом новца.

Ниједна дискусија није прошла, а да се привредници нису пожалили да су у дуговима, да све теже враћају кредите и да неће бити оправка уколико им Влада не помогне.

"Председници извршне власти су чули шта нас мучи и у којем правцу треба да идемо. Ја очекујем после овога и да се неке конкретне ствари предузму. Пре свега око дефинисања стратегије Србије за излазак из кризе у смислу, које су то области на које можемо да се ослонимо", каже Топлица Спасојевић председник Удружења корпоративних директора.

За разлику од прошле године, када је са скупа испод Панчићевог врха оптимистично поручено да ће Србија избећи рецесију, што се није догодило, овог пута и представници Владе били су умеренији у проценама.

Потрошња као мера опоравка

Криза ће проћи до краја године, поручују, држава ће помоћи привредницима, а један од предлога који је министар економије Млађан Динкић обелоданио, јесте да држава планира да стимулише потрошњу као меру опоравка.

"А то је да грађанима понудимо одмах  дугорочне динарске, готовинске кредите у износу од максималних 300 хиљада динара, са једноцифреном годишњом каматном стопом", рекао је Динкић.

Тај предлог министарка финансија као да није чула, јер је она поручила супротно - да би повећала управо порез на потрошњу и да не би одмрзавала плате. А чини се да ни други чланови владе не деле мишљење о томе да грађани сада треба да се задужују.

"Ако нам је приоритет динараска штедња о каквим ми то потрошачким кредитима причамо", рекао је потпредседник Владе за европске интеграције Божидар Ђелић.

Биће врло лако проверити колико је овај форум био успешан, колико се са речи прешло на дело, шта су представници Владе рекли, а шта је урађено.

Министар енергетике Петар Шкундрић најавио, отварајући Сајам енергетике, екологије и енергетске ефикасности у Крагујевцу, да ће у енергетски сектор у наредних пет до седам година бити уложено девет милијарди евра.

У наредних пет до седам година биће уложено девет милијарди евра у реконструкцију, ремонт и изградњу електроенергетских капацитета и заштиту животне средине, најавио је министар енергетике Петар Шкундрић.

"Од тога четири милијарде евра ће ићи у капитални ремонт, ревитализацију електроенергетских капацитета и подизање стандарда заштите животне средине, а пет милијарди евра у изградњу нових, савремених капацитета", рекао је Шкундрић на отварању Сајма енергетике, екологије и енергетске ефикасности у Крагујевцу.

Министар је изразио очекивање да ће инвестиције у области обновљивих извора енергије у наредних пет до седам година бити од две до три милијарде евра.

"Србија има могућност да у оквиру обновљивих извира енерегије инсталира капацитете између 3.000 и 3.500 мегавата инсталисане снаге, највеће могућности су у области биомасе, а веома су добри ресурси мале хидроцентрале, енергија ветра, сунца и комунални отпад," рекао је Шкундрић.

Министар је додао да су планиране и инвестиције у наредних пет година у области електро преноса, односно за електро мреже у вредности од пола милијарде евра.

"У гасном сектору је инвестициони циклус већ започео изградњом подземног складишта у Банатском Двору, а планиран је почетак изградње новог подземног складишта, највероватније је то налазиште Итебеј у општини Житиште.

"У наредних неколико година треба да завршимо сва повезивања које би створиле гасни прстен и омогућиле интегрисање Западног Балкана у гасно и енергетско тржиште Европске уније", рекао је министар.

Шкундрић је рекао да Србија има шансу да "прати свет" у области енергетике и циљ Србије је да обезбеди довољне количине енергије и стабилно снабдевање и да постане нето извозник електричне енергије.

У 2009. години Србија је извезла преко 50 милиона евра електричне енергије.

Шкундрић је на крагујевачком Шумадија сајму отворио дводневни Сајам енергетике, екологије и енергетске ефикасности и међународну конференцију "Енергетика и одрживи развој".

Крајем маја требало би да почне изградња прве деонице аутопота Београд - јужни Јадран, изјавила министарка за Национални инвестициони план Србије Верица Калановић.

Изградња прве деонице аутопута Београд - јужни Јадран требало би да почне крајем маја 2010. године, изјавила је министарка за Национални инвестициони план Србије Верица Калановић.

Калановићева је на Копаонику, где се данас завшава Бизнис форум, рекла да ће се прво градити деоница од 12,5 километара између Уба и Лајковца, за коју је издвојено две милијарде динара из буџета Србије.

За ту деоницу, истакла је Калановићева, постоји завршен пројекат са техничком документацијом и тренутно се интензивно обавља експропријација.

"Ако све буде како треба, у априлу би требало да се распише тендер, а крајем маја да почну радови", навела је министарка и додала да је планирано да изградња те деонице буде двогодишњи пројекат.

Калановићева је навела и да су расписани тендери за израду пројектне документације за деонице Обреновац-Уб и Лајковац-Љиг.

Деоница од Београда до Обреновца, додала је, још није спремна ни за тендере за израду пројектне документације.

Према општим студијама изводљивости деонице аутопута до Црне Горе, од Београда до Обреновца требало би да се гради левом обалом реке Саве, казала је министарка за Национални инвестициони план Верица Калновић.

Укупна дужина аутопута Београд - јужни Јадран је 455 километара, од чега кроз Србију пролази 255 километара.

Министарка за Национални инвестициони план Србије Верица Калановић на Копанику је учествовала у раду економског скупа форума.

Тродневни Копаоник бизнис форум окупио је око 450 економиста, привредника, представника власти и амбасадора.

Уредба о преношењу права коришћења земљишта у право својине није уставна, тврде у Савету за борбу против корупције. Из Савета подсећају да се не зна тачан број приватизованих предузећа која су на грађевинском земљишту и да би, ако желе да постану власници земљишта, морали да плате тржишну цену, умањену за евентуалне трошкове улагања.

Савет Владе Србије за борбу против корупције најавио је да ће пред Уставним судом покренути поступак утврђивања уставности Уредбе о утврђивању накнаде за замену права коришћења грађевинског земљишта у право својине.

Из Савета подсећају да се не зна тачан број приватизованих предузећа која су на грађевинском земљишту и да би, ако желе да постану власници земљишта, морали да плате тржишну цену, умањену за евентуалне трошкове улагања.

Са друге стране, ресорни министар Оливер Дулић сматра да фирме које су наставиле производњу треба да плате тржишну цену, али умањену за суму која је плаћена током приватизације.

Сви они који су купили предузећа да би их затворили и на том месту градили стамбено-пословне комплексе, плаћаће пуну тржишну цену!

Текст Владине Уредбе критикују и власници приватизованих друштвених предузећа, и Савет за борбу против корупције. Током приватизације предузећа, грађевинско земљиште које је тада било у државној својини није се наплаћивало. Сада, може да се купи, али по тржишној цени.

"За неизграђена земљишта легалним, правним путем, није се могло стећи власништво. Како сада можете говорити о лучком земљишту, које је неизграђено и на основу чега су га стекли, када на њему нема објеката. Само се на објектима може стећи својина. Говорите о нечему што је стечено незаконито, а ова уредба хоће то да легализује", каже Верица Бараћ, председник Савета за борбу против корупције.

Грађевинско земљиште неће се поклањати

Надлежни тврде да се грађевинско земљиште неће поклањати и да ће бити изузетака само у случајевима у којима је купац наставио производњу и упослио раднике.

"Савет за борбу против корупције кренуо од погрешне претпоставке да ће у тој калкулацији процена тржишне вредности бити она процена која је рађена када је Лука Београд приватизована", рекао је министар за заштиту животне средине и просторног планирања Оливер Дулић.

Он каже да ће бити рађена поновна процена тржишне вредности, јер је Лука постала интересантна као грађевинско земљиште и да има осећај да ће вредети неколико стотина милиона евра.

У Пореској управи раде на одређивању тржишне цене земљишта.

Драгутин Радосављевић, директор Пореске управе, објашњава да ће "по захтеву субјеката, који је на основу уредбе, која је донета и на основу Закона о планирању и изградњи, имати правни основ да поднесу захтев пореској управи и филијалима. Постојаће и посебна служба, која ће у оквиру Пореске управа обављати ове послове".

Да би се избегла корупција, стручњаци напомињу да све мора да се ради јавно, као и да сва плаћања иду преко банака а не, као до сада, у већини случајева, у готовини.

"Наше становиште је да ће већина страних инвеститора бити позитивно изненађена могућностима да постану и власници и очекујемо да ће интерсе за инвестирањем на српском тржишту бити много већи од страних инвеститора", рекао је Срђан Вујичић из Кинг стурге.

Мрежа за реституцију тражи да се заустави куповина грађевинског земљишта док се не донесе Закон о денационализацији јер, у том случају, натурална размена неће бити могућа.