Od početka žetve pšenice u silose Kikindskog mlina smešteno je oko 4400 tona hlebnog zrna.
Prilog: Prilog: Žetva ječma u Vojvodini je privedena kraju, dok je žetva pšenice počela pre desetak dana ali je zbog obilnih kišnih padavina prekinuta. Prinosi ječma kreću se oko 3 tone po hektaru ali je suša koja je vladala u aprilu štetila ječmu i do sazrevanja je došlo ranije. Među vojvođanskim ratarima je prisutan strah od niske otkupne cene, koja bi mogla da iznosi nepunih 200 evra za tonu.
Prema raspoloženju posle žetve ječma, može se govoriti o proceni da je rod manji za trećinu od planiranog. Proizvođači su zabrinuti i zbog nagoveštaja najveće firme za otkup ječma, bačkopalanačkog Maltineksa, da neće otkupljivati sorte domaćeg ječma iako su visokog kvaliteta, već samo strane sortimente. Paori su očekivali da će dolaskom velikih stranih pivara profitirati, ali ovakva vest može samo da ih zabrine, pa se već čuju izjave pojedinih ratara da će se dogodine ječam mnogo manje sejati.
Kada je reč o otkupu ove žitarice, Kikindski mlin nije vršio otkup ječma, dok je prijem hlebnog žita započeo još 17.juna.
- Kiša dodadtno usporava skidanje useva sa banatskih polja a samim tim i posao oko smeštja je otežan. Žetva je krenula - kaže Dušan Đukanović, direktor Kikindskog mlina- mnogo ranije nego što je to uobičajno.
’’Kikindski mlin je sa zrenjaninskim Dijamantom izdvojio sredstva za otkup dodatnih 10 hiljada tona pšenice, a 15-20 hiljada tona će biti kupljeno na tržištu - ističe Đukanović. Velika smetnja trenutnom poslu predstavljaju kiše, koje su gotovo zaustavile ceo proces otkupa.
’’Da su kiše pale na vreme u aprilu, prinos bi mogao sigurno biti veći i to za 30 odsto- objašnjava Đukanović.
’’Kikindski mlin dobavljačima isplaćuje akontaciju koja se kreće oko 30 odsto od predviđene cene- naglašava Đukanović. On kaže i da su prerađivači svesni disproporcije u cenama, ali da sami nisu u mogućnosti da iznađu pravo rešenje za ovakvu situaciju. Prvi čovek ove firme zato ponavlja već dobro znanu činjenicu, da u formiranju cene pšenice svoje učešće mora da ima i država.
Đukanović potseća da je prošle godine cena pšenice dostizala i 24 dinara za kilogram a sada je oko 10 dinara.
- Zbog toga proizvođači, prerađivači i država moraju zajednički sesti za sto i razmotriti problem još jednom i konačno. Pšenica je strateški proizvod i rešenje mora sadržavati interese tri strane koje učestvuju u priči oko hlebnog zrna - kaže Đukanović.

Aleksandar Jirsa
RTV VK, Kikinda

e-mail: alekjirsa@gmail.com