Премијер Словеније Борут Пахор оценио да учешће лидера Србије и Косова на самиту ЕУ - Балкан на Брду, код Крања, у извесној мери изгледа као немогућа мисија.

Учешће лидера Србије и Косова на самиту ЕУ - Балкан, који је предвиђен за 20. март, на Брду, код Крања, "у извесној мери изгледа као немогућа мисија", изјавио је словеначки премијер Борут Пахор, истичући да Словенија ради на томе и да се нада успеху.

"Има их доста који верују да, ако неко то може да учини, то смо ми. Наш успех није загарантован, ми на томе радимо", рекао је Пахор, пренеле су агенције.

Хрватска премијерка и словеначки премијер, Јадранка Косор и Борут Пахор, одлучили су, у јануару, да 20. марта организују самит чији циљ би био убрзање интеграције балканских земаља у Европску унију. То би био први сусрет свих лидера региона у последњих двадесет година.

Премијери Словеније и Хрватске надају се да ће успети да делегацију Србије убеде да учествује на скупу заједно са представницима Косова, чију једнострано проглашену независност Србија не признаје.

Србија одбија да учествује на међународним скуповима на којима Косово није представљено у оквиру делегације УНМИК-а.

Премијер Косова Хашим Тачи изјавио је да ће учествовати на самиту у Словенији као премијер Косова.

"Мислим да ћемо успети", рекао је Пахор, додавши да је у свакодневном контакту са Јадранком Косор и другим европским лидерима.

Пахор је указао и да је о томе разговарао са председником Европског савета Херманом ван Ромпајем.

Министри унутрашњих послова Србије и Македоније Ивица Дачић и Гордана Јанкуловска сагласни да је у интересу обе земље заједничко решење проблема са лажним азилантима. Наш циљ је да се Европа не уплаши Западног Балкана, рекао Дачић.

Решење проблема са лажним азилантима заједнички је интерес Србије и Македоније истакли су у Скопљу министри унутрашњих послова Србије и Македоније Ивица Дачић и Гордана Јанкуловска.

У разговору чија је главна тема била повећан број лажних азиланата из две државе после укидања виза за путовања у ЕУ, Дачић је поручио да постоји "интерес да се Европа не уплаши Западног Балкана јер то може угрозити европску будућност овога региона".

"Заједнички интерес је да предузмемо све мере и превентивно делујемо. Треба истражити има ли елемената кривичног дела и одмах их санкционисати", рекао је Дачић, а саопштило Министарство унутрашњих послова Србије.

Према његовим речима, добро је и корисно показати међународној заједници да имамо и иницијативу и жељу да овај проблем брзо решимо.

Контрола туристичких агенција 

Јанкуловска је истакла да Србија и Македонија имају заједничке проблеме и да морају тражити заједничко решење за непријатну ситуацију која је настала након визне либерализације, наводи се у саопштењу.

"У Македонији је почела интензивна контрола туристичких агенција да би се установило да ли је постојала злоупотреба. Предузели смо све мере да се овај проблем што пре реши", рекла је Јанкуловска.

Министри су разговарали и о туристичким агенцијама за које се сумња да су учестовале у транспорту људи из Србије и Македоније ка земљама западне Европе.

"Србија и Македонија су одувек имале добру полицијску сарадњу коју у будућности треба развијати јер су нам проблеми исти", рекао је Дачић.

Аутобус са држављанима Србије албанске националности - пет породица са 19 чланова, које су власти Белгије вратиле у Србију, у четвртак је стигао у Прешево, а други аутобус са 25 путника стигао је у Македонију.

Певач Марко Перковић Томпсон навео је публику да узвикује профашистичке слогане у Биограду, пише у извештају Стејт департмента о Хрватској. Стејт департменту није "јасно како то да осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш још увек живи слободно у БиХ".

У годишњем извештају Стејт департмента о стању људских права у свету, а у делу који се односи на Хрватску пише да је контроверзни ултранационалистички певач Марко Перковић Томпсон, у Биограду, навео своју публику да узвикује профашистичке слогане.

Стејт департмент подсећа да је певач оптужио и бившег председника Стјепана Месића да је издајник, да је хрватска полиција радила на случају Томпсона, али да оптужница никада није подигнута, пише хрватски интернет портал Индекс.

У извештају пише и да се уочавају мањкавости у раду правосуђа и да се неефикасно процесуирају ратни злочини почињени у Хрватској, као и да се српски повратници још увек суочавају с проблемима.

Наводи се и то да Стејт департменту "није јасно како то да осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш још увек живи слободно у БиХ, да је остао посланик у Сабору, и да због тога прима државну плату и има повластице као и други посланици".

Критике су стигле и због дискриминације према Србима и Ромима, због насиља над женама и хомосексуалцима, а, у том смислу, посебно се истиче протест током геј параде у Загребу.

Као позитивна ствар истакнута је посета кардинала Јосипа Бозанића Јасеновцу и постављање камена темељца за ријечку џамију. Похвале је добила и Влада због ангажмана у сузбијању корупције.

Младен Шлогар осуђен на тридесет година затвора због убиства младе адвокатске приправнице Иване Ходак, у октобру 2008. године.

Судско веће Жупанијског суда у Загребу, са председавајућим Иваном Турудићем на челу, потврдило је наводе из оптужнице и осудило Младена Шлогара на тридесет година затвора, због тешког убиства из освете младе адвокатске приправнице Иване Ходак, у октобру 2008. године.

Неочекиваној одлуци Судског већа Жупанијског суда у Загребу да данас донесе пресуду претходиле су завршне речи обране и тужилаштва.

И док је тужилац Дуња Павличек тражила максималних 40 година затвора за Шлогара, бранилац Антонио Зујић утврдио је да није било ни једног ваљаног доказа који би упућивао на то да је Шлогар убио Ивану Ходак.

Доктор Мирослав Горета из Психијатријске болнице у Врапчу утврдио је да Шлогар пати од поремећаја личности, са нагласком на нарцисоидност, манипулативност и социјалну неосетљивост, али да је у тренутку убиства био урачунљив. Пре изрицања пресуде Шлогар је одбио позив судије да изнесе свој завршни говор.

Шлогар је ухапшен у фебруару прошле године у Запрешићу где је живео као бескућник.

Оптужница га терети да је 26-годишњу Ивану Ходак убио из освете њеном оцу, загребачком адвокату Звонимиру Ходаку, којег је наводно сматрао кривим што је пре десетак година остао без посла и нашао се у тешкој животној ситуацији.

Ивана Ходак убијена је 6. октобра 2008. на степеништу зграде у улици Павла Хатза где је живела са родитељима.

Изрицању пресуде присуствовали су Иванина мајка Љерка Минтас-Ходак, пријатељица Јелена Перчин и Љубо Павасовић Висковић.

Седмогодишњи Карлос из Калифорније, постао је херој када је од напада наоружаних пљачкаша спасао своје родитеље.

Један седмогодишњак из Калифорније постао је херој преко ноћи. Позвао је полицију усред пљачке, и тако спасао породицу којој су претили наоружани нападачи.

За присебност, коју у таквим ситуацијама немају ни одрасли, дечак Карлос је добио признање од полиције. Када је све прошло, испричао је како је све изгледало.

У кућу у Норвоку, предграђу Лос Анђелоса, рано ујутро упала су тројица наоружаних нападача. Док су на нишану држали родитеље, мали Карлос је са млађом сестром побегао у купатило и кришом позвао полицију. Рекао је да се у кући налазе људи, који хоће да убију његову маму и тату.

"Можете ли да дођете, молим вас! Доведите полицајце, много њих, само пожурите!", рекао је Карлос.

"Удахни дубоко, полиција стиже!", чуло се са друге стране слушалице.

Провалници су потом упали у купатило и зграбили дечака. Када су схватили да је о свему обавештена полиција, побегли су не одневши ништа. Ни полицији тада није било свеједно.

"Када сам чула како вришти и тражи помоћ уплашила сам се. Чак и да је био лажан позив, ја бих послала полицију", каже Моник Патино из полиције Лос Анђелоса.

Карлос не мисли да је херој, објашњава да сваки дан са родитељима вежба како да се снађе у опасним ситуацијама. Ипак, на питање да ли се уплашио одговара јесте, мало.

Полиција трага за разбојницима који нису ни сањали да ће их у покушају пљачке спречити једно дете.

Више од 170 некадашњих ученика католичких школа у Немачкој, обелоданило да је у периоду од 1964. до 1994. године било сексуално злостављано. И бивши чланови чувеног хора "Бечки дечаци" пожалили се да су били сексуално злостављани.

Немачку потреса скандал због оптужби да су многа деца у католичким школама широм земље, последњих деценија сексуално злостављана и физички малтретирана.

У једном од случајева спомиње се и брат папе Бенедикта XVI, Георг Рацингер.

Председавајући Немачке бискупске конференције, надбискуп Фрајбурга Роберт Зелич, у Ватикану ће са римокатоличким поглаваром разговарати о кризи насталој због обелодањивања сексуалних злочина у институцијама под окриљем цркве, не само у Немачкој.

Влада те земље најавила је детаљну истрагу.

Више од 170 некадашњих ученика католичких школа у Немачкој, обелоданило је да је у периоду од 1964. до 1994. године било сексуално злостављано, а неколико је открило да су били и физички малтретирани.

Ученик Основне школе "Етерцхаусен", 1966-1967, Волфганг Бласчка каже да је био жртва физичке тортуре управника школе.

"Једном приликом расечена ми је ушна шкољка. Дешавало се да ме управник Мејер тако јако чупа за косу да нисам могао стопалима да додирнем земљу. Тукли су ме", навео је Бласчка.

Оптужбе су осетљиве, не само зато што је Немачка земља из које долази папа, већ и због тога што се односе на злостављање у престижном црквеном хору у бискупији у Регенсбургу, који је својевремено водио старији брат папе Бенедикта XVI, Георг Рацингер.

Рацингер, међутим, тврди да се оптужбе односе на период у коме он није био диригент.

Немачка бискупска конференција најавила је да ће испитати и да ли је папа знао нешто о случајевима злостављања док је служио као надбискуп у Минхену од 1977-1981. године.

Зид ћутања

Немачко министарство правде саопштило је да у многим католичким школама правила тајности, онемогућавају правосудне органе да дођу до информација о злостављању и насиљу.

У последње две деценије, такви случајеви забележени су не само у Немачкој већ и у Аустрији, Холандији и Ирској.

И штампа критикује католичку цркву, тврдећи да се понаша као држава у држави. Ватикан поручује да неће коментарисати наводе да у папској држави постоји зид ћутања.

Kардинал Кристофер Шонборн каже да црква мора да започне реформе.

"Поштење, честитост и истина једини су начин да се поврати поверење. Црква мора да започне реформе, а свако од нас мора да се запита како да се понаша као свештеник. Злостављање је питање злоупотребе моћи, а њен најгори облик јесте сексуално злостављање", истакао је кардинал.

За 23. април, немачка канцеларка Англеа Меркел, најавила је сусрет на врху на коме ће се окупити представници државе, цркве, школа, родитеља, како би се суочили са једним од најозбиљнијих друштвених проблема - дуготрајним сексуалним злостављањем деце у институцијама под окриљем цркве.

Власт најављује и нови закон који би требало да заштити најмлађе.

Дипломатска служба омогућиће већи утицај ЕУ у свету, тврди висока представница за спољну политику Кетрин Ештон. Формирање службе наилази на отпор у појединим круговима Уније, јер велике чланице не желе да препусте важна питања Бриселу.

Традиционалне дипломате из европских земаља ускоро ће добити нове колеге - представнике Европске уније. Њихова шефица, високи представник ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон, објаснила је посланицима Европског парламента у Страсбуру да ће нова дипломатска служба омогућити ЕУ да повећа свој утицај у свету.

Ештонова је, такође, напоменула да Унија мора да заступа јединствену политику, ако не жели да је убудуће престигну азијске земље, посебно Кина и Индија.

Таква легитимност у свету стиче се, додала је Ештон, понајвише сређивањем стања у непосредном суседству.

"Прво, морамо да обезбедимо већу стабилност и безбедност у нашем суседству, промовисањем политичких и економских реформи. Друго, да би се носили са безбедносним проблемима у свету, потребни су нам јединствена стратегија, јаке међународне организације и владавина права", нагласила је Ештонова.

Прем њеним речима, морамо да изградимо и стратешке односе са кључним земљама и организацијама, јер нико сам не може да реши данашње проблеме.

Косово и Авганистан тешка препрека за Унију

У том контексту, ЕУ већ добро сарађује са НАТО у БиХ и у Сомалији, док је на Косову и у Афганистану то теже због политичких препрека.

Формирање нове европске дипломатске службе од неколико хиљада људи наилази на отпор у неким деловима ЕУ.

Поставља се питање шта је заправо смисао такве институције. Некадашњи шеф британске дипломатије Малколм Рифкинд сматра да је та идеја преурањена.

"У току је формирање нове институције у којој ће радити велики број људи, са задатком да заступају европску спољну политику, а ње засад нема. Ниједна од утицајних чланица Уније није спремна да најважнија спољнополитичка питања препусти Бриселу", оценио је Рифкинд.

Немачки амбасадор у Лондону Георг Бумгарден, међутим, подржава формирање нове дипломатске службе и тај процес пореди са дилемом "кокошка или јаје".

"Те две ствари треба да се одвијају паралелно. Тачно је да прво треба усагласити заједничку спољну политику, али већ сада је 85 одсто рутинских спољнополитичких послова у домену заједничке политике. Преосталих 15 одсто је и даље у рукама националних влада", рекао је Бумгарден.

Именовање фактичког министра иностраних послова Европске уније требало је једном заувек да одговори на чувено питање америчког дипломате Хенрија Кисинџера: "Кога треба да позовем када желим да разговарам са Европом"?

Рифкинд је уверен да је у том погледу ситуација данас гора него у Кисинџерово време.

"Када је Кисинџер поставио то чувено питање постојали су министри иностраних послова појединачних чланица Уније. Ти министри и даље постоје, а ту су још Кетрин Ештон, па председник Европског савета Херман ван Ромпеј и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо", подсетио је Рифкинд.

Бумгарден ипак мисли другачије: "Кисинџер у оно време није имао телефонске бројеве свих министара иностраних послова, већ само шефова дипломатија највећих чланица Уније - Британије, Немачке и Француске".

"Мислим да ће европска дипломатска служба највише користити мањим чланицама. Немачка има чак девет суседа и у њеном је интересу да се чује и глас тих земаља. Сводити ЕУ на конгломерат Немачке, Француске и Британије није добро и јединствена дипломатска служба би то могла да промени", закључио је Бумгарден.

Тридесет девет људи је погинуло у два самоубилачка бомбашка напада у Лахору, на истоку Пакистана. У Лахору у понедељак погинуло 15 људи.

У два самоубилачка напада близу пијаце у Лахору, у источном Пакистану, погинуло је 39 а повређено 95 особа, саопштили су званичници.

Полиција је навела да је мета напада био војни конвој близу пијаце која се налази у кварту где неколико безбедносних агенција имају своје просторије.

"Пронашли смо главе двојице самоубица. Био је размак од 15 секунди између две експлозије чији је циљ био конвој војних возила", рекао је полицијски званичник Чодри Мохамад Шафик.

Други полицијски званичник рекао је агенцији Асошиејтед прес да је у нападима повређено 35 људи.

Ово је други напад у Лахору ове недеље. У нападу возача самоубице на једну полицијску зграду у понедељак погинуло је 15 људи, међу којима су били полицајци и пролазници. За тај напад су преузели одговорност пакистански талибани везани за Ал Каиду.