Zbog Srba koji žive na Kosovu i Metohiji potrebna je neka vrsta komunikacije Beograda i Prištine, rekao državni sekretar Oliver Ivanović, ali napomenuo da ta komunikacija ne može biti direktna, već preko UNMIK-a.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović je izjavio da je, zbog Srba koji žive na Kosovu, potrebna neka vrsta komunikacije Beograda i Prištine, ali je napomenuo da ta komunikacija ne može biti direktna.

"U tom posredovanju ključna je uloga UNMIK-a, koji jedini i ima mandat za to. Smatramo da bi, umesto pasiviziranja i minimiziranja njegovog značaja, trebalo ojačati pozicije
UNMIK koji bi bio ta veza Beograda i Prištine", rekao je Ivanović.

Državni sekretar je ponovio stav Vlade Srbije da ni na koji način neće priznati nezavisnost Kosova i odbacio predlog da se odnosi Beograda i Prištine urede po modelu "dve Nemačke".

Takav predlog, podsetio je Ivanović, svojevremeno je imao i bivši izaslanik Evropske unije u pregovorima o statusu Kosova Volfgang Išinger.

"U dve Nemačke živeo je isti narod, dok u Srbiji i na Kosovu žive različiti narodi", objasnio je Ivanović.

Uz to, ukazao je državni sekretar, "Albanci na Kosovu su proglasili otcepljenje srpske teritorije, a Srbija to nikada neće prihvatiti".

Ministar inostranih poslova Albanije Iljir Meta, drugog dana boravka u Srbiji, posetiće Preševo i Bujanovac, gde će imati odvojene susrete sa gradonačelnicima tih gradova.

Potpredsednik Vlade Albanije i ministar spoljnih poslova Iljir Meta drugi dan posete Srbiji, sastaće se sa predsednicima opština Preševo i Bujanovac.

Gradonačelnik Bujanovca Šaip Kamberi izjavio je da očekuje da će Meta na jug Srbije doći u pratnji ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića, koji je i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije.

Meta će u Preševu razgovarati sa predsednikom opštine Ragmijem Mustafom, liderom Demokratske partije Albanaca.

Riza Haljimi, lider Pokreta za demokratsko delovanje i jedini poslanik u Skupštini Srbije iz reda Albanaca, pozitivno je ocenio posetu albanskog ministra spoljnih poslova Iljir Mete.

To je najviši nivo posete jednog albanskog političara Preševu i Bujanovcu, opštinama u kojima većinu čini albansko stanovništvo.

"Ova poseta bi trebalo da znači neku promenu u našim dosadašnjim odnosima i saradnji, koja je do sada bila na veoma niskom nivou", rekao je Haljimi.

Haljimi smatra da je reč o dobrom potezu uključivanja Albanije u rešavanje, kako je rekao, sasvim određenih problema koje imaju Albanci na jugu Srbije i veruje da Albanci u Srbiji od ove posete mogu imati samo korist.

Haljimi očekuje da će tokom razgovora sa šefom albanske diplomatije na stolu biti sve značajnije teme, među kojima i priznavanje visokoškolskih diploma studentima koji se sa tog područja školuju u Tirani, zatim problem stanovnika juga Srbije koji su tražili azil u EU, kao i predstojeći izbori za Nacionalni savet Albanaca.

Haljimi je podsetio da politički lideri albanskih partija sa juga Srbije imaju redovnu komunikaciju sa državnim rukovodstvom Albanije.

U izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima za prošlu godinu navodi se da je u Crnoj Gori rasprostranjena korupcija, kriminal i nepoverenje građana u državne institucije.

Visoki stepen korupcije i kriminala, nepoverenje građana u državne institucije i sudstvo, kao i pokušaji stalnog suzbijanja slobode medija, odlika je crnogorskog društva, ocenjeno je u objavljenom izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima za prošlu godinu.

Kao najveće slabosti Crne Gore u oblasti ljudskih prava navedeni su neefikasno sudstvo i politički pritisak na taj segment države, loši uslovi u zatvorima, neosnovana hapšenja, maltretiranje osumnjičenih u istražnim zatvorima, nekažnjivost policije i nizak stepen slobode medija.

U delu izveštaja o Crnoj Gori je navedeno da je da se problemi zaštite ljudskih prava najviše odnose na stanje u zatvorima, koji su, kako je ocenjeno, ispod standarda.

Ukazano je da je u Crnoj Gori problematičan i dug pretkrivični postupak, odložena i neefikasna suđenja, široko rasprostranjena pecepcija korupcije u kriminalističkim službama i sudstvu.

Među problemima vezanim za Crnu Goru, ali i ostale balkanske zemlje, Stejt department ističe česte fizičke napade na novinare, preterane novčane kazne protov medija za klevetu, odbijanje pristupa informacijama javnosti i medijima, loš tretman i diskriminaciju velikog broja izbeglica, interno raseljenih osoba, homofobiju, diskriminaciju žena, trafiking ljudi i diskriminaciju etničkih manjina posebno Roma.

Gušenje medijskih sloboda

Ocenjuje se da uprkos ustavnoj i deklarativnoj nameri vlasti u Crnoj Gori da ostvare slobodu medija stanje u praksi se to još ne omogućava i navodi da to potvrđuju brojni napadi na novinare i brojni pokušaji gušenja slobode štampe.

Kao dobre stvari koje je Crna Gora napravila navodi se donošenje zakona u različitim oblastima, ali se ukazuje da je sada stvoriti uslove da se oni primenjuju u potpunosti.

"Ustav i zakon obezbeđuju nezavisno sudstvo, ali neki posmatrači tvrde da sudstvo nije uvek nezavisno i da zvaničnici povremeno utiču na tužioce iz ličnih razloga", piše u izveštaju.

Crna Gora je pohvaljena zbog toga što je procesuirala nekoliko slučajeva ratnih zločina tokom godine, kao i zbog činjenice da prošle godine nije bilo izveštaja o politički motivisanim pritiscima i nestancima ljudi.

U delu o korupciji ukazuje se da je ta pojava na visokom nivou u Crnoj Gori i zamera to što nijedan državni funkcioner do sada nije kažnjen zbog korupcije.

"Zvaničnici s vremena na vreme učestvuju u koruptivnim radnjama i prolaze nekažnjeno", kaže se u dokumentu i navodi da u Crnoj Gori postoji "široko rasprostranjena percepcija o korupciji u javnom sektoru, posebno u izvršnoj i sudskoj vlasti".

Konstatuje se da postoje preduslovi i institucije za suzbijanje korupcije, ali da nedostaje njihova primena i ukazuje da prošle godine nije bilo presuda, ni izveštaja o istargama korupcije na visokom nivou.

Hrvatskom generalu Rahimu Ademiju potvrđena oslobađajuća presuda za ratni zločin u Medačkom džepu. Generalu Mirku Norcu kazna smanjena sa sedam na šest godina zatvora.

Žalbeno veće Vrhovnog suda Hrvatske potvrdilo je prvostepenu oslobađajuću presudu generalu Rahimu Ademiju, za ratni zločin u Medačkom džepu, dok je generalu Mirku Norcu zatvorska kazna od sedam godina zatvora smanjena na šest godina, piše Večernji list.

Optužnica je Norca i Ademija teretila za ratni zločin počinjen u Medačkom džepu od 9. do 17. septembra 1993. godine, kada su u akciji hrvatske vojske ubijena 23 srpska civila i pet zarobljenih vojnika. Civili i zarobljenici su mučeni, a u razaranjima imovine uništeno je oko 300 objekata, pobijena je stoka, otrovani su bunari i opljačkane kuće.

Optužnicu za Medački džep prvobitno je podignulo tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, ali su je u septembru 2005. godine prepustili hrvatskom pravosuđu.

Tokom suđenja odbrana generala Ademija tvrdila je kako je u Medačkom džepu postojala dvostruka linija zapovedanja. Njegovi branioci, Čedo Prodanović i Jadranka Sloković, tvrdili su da Ademi nije zapovedao akcijom.

Za vreme suđenja optuženi generali došli su u sukob zbog prebacivanja odgovornosti. Suđenje, tokom koga je ispitano je stotinak svedoka, počelo je u junu 2007, a presuda je doneta u maju 2008. godine.

Vrhovni sud je odluku, napisanu na 44 stranice, doneo u decembru prošle godine. Pre nekoliko dana ona je prosleđena strankama, piše Večernji list.

Norac se nalazi na služenju dvanaestogodišnje kazne zbog zločina iz 1991. godine u Gospiću, na koju je osuđen 2003. godine. Odslužio je više od polovine te kazne, a sada će mu kazna biti objedinjena.

Trideset devet ljudi je poginulo u dva samoubilačka bombaška napada u Lahoru, na istoku Pakistana. U Lahoru u ponedeljak poginulo 15 ljudi.

U dva samoubilačka napada blizu pijace u Lahoru, u istočnom Pakistanu, poginulo je 39 a povređeno 95 osoba, saopštili su zvaničnici.

Policija je navela da je meta napada bio vojni konvoj blizu pijace koja se nalazi u kvartu gde nekoliko bezbednosnih agencija imaju svoje prostorije.

"Pronašli smo glave dvojice samoubica. Bio je razmak od 15 sekundi između dve eksplozije čiji je cilj bio konvoj vojnih vozila", rekao je policijski zvaničnik Čodri Mohamad Šafik.

Drugi policijski zvaničnik rekao je agenciji Asošiejted pres da je u napadima povređeno 35 ljudi.

Ovo je drugi napad u Lahoru ove nedelje. U napadu vozača samoubice na jednu policijsku zgradu u ponedeljak poginulo je 15 ljudi, među kojima su bili policajci i prolaznici. Za taj napad su preuzeli odgovornost pakistanski talibani vezani za Al Kaidu.

Sedmogodišnji Karlos iz Kalifornije, postao je heroj kada je od napada naoružanih pljačkaša spasao svoje roditelje.

Jedan sedmogodišnjak iz Kalifornije postao je heroj preko noći. Pozvao je policiju usred pljačke, i tako spasao porodicu kojoj su pretili naoružani napadači.

Za prisebnost, koju u takvim situacijama nemaju ni odrasli, dečak Karlos je dobio priznanje od policije. Kada je sve prošlo, ispričao je kako je sve izgledalo.

U kuću u Norvoku, predgrađu Los Anđelosa, rano ujutro upala su trojica naoružanih napadača. Dok su na nišanu držali roditelje, mali Karlos je sa mlađom sestrom pobegao u kupatilo i krišom pozvao policiju. Rekao je da se u kući nalaze ljudi, koji hoće da ubiju njegovu mamu i tatu.

"Možete li da dođete, molim vas! Dovedite policajce, mnogo njih, samo požurite!", rekao je Karlos.

"Udahni duboko, policija stiže!", čulo se sa druge strane slušalice.

Provalnici su potom upali u kupatilo i zgrabili dečaka. Kada su shvatili da je o svemu obaveštena policija, pobegli su ne odnevši ništa. Ni policiji tada nije bilo svejedno.

"Kada sam čula kako vrišti i traži pomoć uplašila sam se. Čak i da je bio lažan poziv, ja bih poslala policiju", kaže Monik Patino iz policije Los Anđelosa.

Karlos ne misli da je heroj, objašnjava da svaki dan sa roditeljima vežba kako da se snađe u opasnim situacijama. Ipak, na pitanje da li se uplašio odgovara jeste, malo.

Policija traga za razbojnicima koji nisu ni sanjali da će ih u pokušaju pljačke sprečiti jedno dete.

Samo nekoliko trenutaka pred zvanično preuzimanje dužnosti novog predsednika Čilea Sebastijana Pinera, zemlju pogodila serija novih potresa. Najjači 7,2 stepena Rihterove skale. Proglašena opasnost od cunamija.

Ni na dan inauguracije novog predsednika Sebastiana Pinere, Čile nije bio pošteđen jakog zemljotresa. Samo nekoliko trenutaka pred početak ceremonije, koja je bila skromna zbog nedavnog katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio zemlju, osetila su se tri snažna potresa.

Imeđu potresa, od kojih je najjači bio 7,2 stepena Rihterove skale, proteklo je samo nekoliko minuta.

Stanovništvo glavnog grada Santjaga panično je istrčalo na ulice. Izveštaja o šteti još uvek nema. Čileanska ratna mornarica proglasila je uzbunu zbog iopasnosti od cunamija.

Zemljotresi su uznemirili prisutne zvanice na inauguraciji konzervativca i milijardera Sebastijana Pinere.

Predsednici Perua i Kolumbije, Alan Garsija i Alvaro Uribe, takođe konzervativci, kao i levičarski lideri poput argentinskog predsednika Kristine Fernandes i bolivijskog predsednika Eva Moralesa, zabrinuto su posmatrali zidove kongresa koji su se ljuljali.

Pinera, bivši senator koji je završio studije ekonomije na američkom prestižnom univerzitetu Harvardu, trenutno se nalazi na 437. mestu Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu sa imetkom procenjenim na 2,2 milijarde dolara. Svoje bogatstvo duguje poslovima sa kreditnim karticama i avioprevozom.

Čileanci se nadaju da će Pinjera iskoristiti svoje znanje ekonomiste da obnovi čileansku privredu, jednu od najrazvijenijih u Latinskoj Americi, uzdrmanu zbog posledica katastrofalnog zemljotresa od 27. februara.

Odlazeća predsednica Mišel Bačelet, političar leve orijentacije, povukla se sa predsedničke funkcije kao veoma popularna ličnost, uprkos kritikama upućenim njenoj vladi zbog spore pomoći nastradalima i oklevanja da pošalje vojsku kako bi sprečila pljačke posle zemljotresa.

Od 27. februara, kada je Čile pogodio katastrofalan zemljotres jačine 8,8 stepeni Rihterove skale, usledilo je još 268 potresa.

Do sada je identifikovano 452 poginulih u zemljotresu, ali bi konačni bilans mogao da bude više od 800 nastradalih. Uništeno je oko 500.000 kuća čiji bivši stanari sada žive na otvorenom u sve lošijim sanitarnim uslovima. Materijalna šteta meri se desetinama milijardi dolara.

Čile se nalazi na vrlo trusnom području, na pacifičkom "Vatrenom prstenu", gde se dodiruju pacifička i južnoamerička tektonska ploča.

Plamen zahvatio četiri sprata zgrade u poslovnom kompleksu, blizu finansijskog centra u Londonu. Požar lokalizovan, nema povređenih. U gašenju požara učestvovalo više od 100 vatrogasaca.

Više od 100 vatrogasaca gasilo je požar koji je jutros izbio u restoranu i poslovnom kompleksu blizu finansijskog centra u Londonu.

Londonska vatrogasna brigada saopštila je da je primila poziv iz ulice Tabernakl, u centru grada. Nema poginulih ni povređenih, saopštili su vatrogasci.

Asošiejted pres prenosi da se oblak gustog crnog dima uzdigao nad tim delom grada.