Сишли смо с ума у сјајан дан

09-03-2013 05:00:00 | | | Свјетлана Мишић

За невјерицу је чињеница да је у Њемачкој изгласана одлука којом се вода избацује са листе темељних људскох права, а у САД уведен закон о кишници. Шта је сљедеће? У ком тренутку смо постали тако мали да смо почели да деградирамо не само свијет око себе већ и сами себе?

Наиме, 299 заступника  њемачког Бундестага дигло је руку за избацивање воде са листе основних, неотуђивих људских права која би требала да буду загрантована сваком човјеку на основу његовог постојања.

Није зачуђујуће то што је човјеку накачен порез више, али је зачуђујуће и крајње срамно да полако губимо оно што је биолошки дио сваког човјека као неотуђивог сегмента природе. По еволуционој теорији, први живи организми настали су води. Биолошки гледано, људско тијело садржи 70% ове драгоцјене супстанце.

Да ли овом одлуком губимо право на себе? Није ли право на воду сам услов права на живот? Застанимо и запитајмо се: Колику грешку себи можемо и смијемо допустити?

Забрињавајуће је да ћемо тек за 50 година осјетити бумеранг ефекат наших дјела и поступака, али уновчавање воде као елементарног фактора опстанка живог свијета је изгледа  резултат математике капитализма.

Како је историја већ показала, оваква одлука може бити увод у потенцијално пуно гори сценарио.

Ако имаш, плати - ако не, граби одакле можеш. Ако те ухвате - плати још више, јер си илегално утољавао жеђ питком водом. Дишеш, човјече - плати. Нећемо пити, нећемо дисати, али ћемо изгледа живјети. Како? Родили сте се, платите, има нас 8 милијарди, не треба више.

Ако размислимо о чињеници да је  у појединим земљама САД - а  уведен закон о кишници, порез на живот одједном губи призвук хиперболе.

Благо нама па ми још нисмо ни отворили ово поглавље, јер као и увијек традиционално каскамо. 

Човјече, не ходај мален испод звијезда

Прадоксална је чињеница да су се 124 заступника изјаснила суздржаним. Није изненађујуће да по ко зна који пут поступамо без промишљања, али да потпуно не размишљамо је и за нас, људе, "еволуциона степеница више". Због таквих који мисле да ипак не треба да мисле смо се у прошлости и прослављали као вјерни поштоваоци Декларације о људским правима.

Да будемо искрени већина нас ће фигуративно речено опрати руке од свага што не угрожава лично нашу егзистенцију. Зашто? Па зато што смо просјечни. Просјечно мислимо, просјечно радимо, просјечно дјелујемо, просјечно вјерујемо. Фабриковани смо да тежимо искључиво просјечности, једна равна линија и ништа више.

Какав траг ми остављамо? Постају све јасније ријечи М.Твена: Ако укрстимо човјека и мачку, човјека ћемо унаприједити, а мачку уназадити.

Будући да поступамо и дјелујемо искључиво на основу логике, логички би било да ово темељно људско право додијелимо мајмуну или некој другој животињи која ће знати ште ће с тим , јер потпуно је очигледно да ми нисмо у стању да то схватимо.

"Вода је опште, насљедно добро чију вриједност морају сви познавати. Задатак је сваког да с њом господари и да је брижљиво користи", Европска повеља о води.