Могуће користи и пријетње нанотехнолошких истраживања

02-02-2013 12:27:00 | | Милана Додиг/ Извор: sciencedaily.com |

Свакога дана научници уче више о функционисању свијета на најнижим нивоима. Док с једне стране, ово знање има могућност да помогне другима, с друге стране, могуће је да иста открића буду искориштена на начин који би изазвао велико зло.

Нови чланак у часопису „Nanomedicine“, који је настао у радионици Федералног истражног бироа одржаној на Универзитету у Нотр Даму септембра 2012. године, бави се овом веома сложеном „двоструком употребом“ нанотехнолошких истраживања.

„Брзи темпо открића на пољу нанотехнологије, биотехнологије и других одржава обећање о великим побољшањима у областима као што су медицинске дијагнозе и лијечење“, истиче Кетлин Еглсон (Kathleen Eggleson), научни истраживач у Нотрдамском центру за нано-науку и технологију и аутор студија.

„Ризик од злоупотребе ових открића расте са потенцијалним користима. Ово је суштина дилеме о „двострукој употреби“.

Извјештај испитује могућност нано-честица (чија се мјера изражава у милијардитим дијеловима метра) да у људском тијелу пробију крвно-мождану баријеру, тијесно спојене ћелијске омотаче који мозгу омогућавају највиши степен заштите – од микроорганизама, штетних молекула, итд. Неки неуролози намјерно стварају нано-честице које могу да прођу кроз крвно-мождану баријеру (КМБ) како би унијели лијекове циљаним и контролисаним начином директно на обољеле дијелове мозга.

Истовремено, како извјештај биљежи, „нано-честице осмишљене да прођу кроз КМБ су сматране озбиљном пријетњом...када је ријеч о сузбијању“. На примјер, теорише се да разношење аеросола неких нано-конструисаних честица у „препуном затвореном простору“ може да проузрокује опасне повреде многим људима.

Проблем „двоструке употребе“ је наглашен прошле године када је избила полемика о објављивању проналазака који показују како, са прегрштом промјена, вирус грипе H5N1 (птичији грип) може да буде измијењен на начин који би омогућио да се преноси међу популацијом сисара.

Послије самонаметнутог једногодишњег одгађања овог истраживања, неколико лабораторија широм свијета су објавиле да ће покренути посао почетком 2013. године.

ФБИ активно одговара овим развојима у научној заједници.

„Заједница за безбједност спровођења закона захтјева да се учврсти постојећи разговор са истраживачима“, истиче Вилијам Со (William So) из јединице ФБИ-ја за биолошке противмјере.

„Наука цвјета због отворене и сарађивачке атмосфере за дијељење и расправљање о идејама. ФБИ вјерује да овај узор може да учини исто нашим двјема јединицама...(и) створи дјелотворну заштиту за науку и националне интересе.“

Научници и инжењери који спроводе нано-истраживања имају могућност и одговорност да узму у обзир видове јавне безбједности њихових истраживања и да реагују да би заштитили друштво када је потребно, истиче Еглсон.

„Веза између науке и друштва није једноставна, али је непорецива у цјелини и није нешто што индивидуа може да искључи у име напретка за добробит човјечанства“, каже она.

„Мисао о „двострукој употреби“ и дјеловање када је прикладно је нераздвојно за друштвено прихватљиву праксу нано-биомедицинских наука“.

Превела: Милана Додиг, студентица треће године енглеског језика и књижевности

Изворни текст се налази на овом линку.