Како да знамо да се Велики прасак догодио?

28-01-2013 09:29:00 | | Милана Додиг/ Извор: http://www.bbc.co.uk/science/0/20932483 |

Већина научника прихвата сазнање да је свемир настао Великим праском, али како да знамо нешто што се десило тако давно?

Свемир се шири

Када погледамо ноћно небо, звијезде које можемо да видимо су унутар наше галаксије. Такође, ту су и неке нејасне мрље за које нам је потребан телескоп да бисмо их видјели јасно. Постоје и друге галаксије сличне нашој, само што су оне много, много даље од звијезда.

Када бисмо погледали те галаксије изблиза, очекивали бисмо да се неке помјерају према нама, а неке од нас, али се заправо све крећу од нас, и то неке веома брзо.

Знамо да се крећу даље од нас због ефекта званог „црвена промјена“ – слично као што аутомобил звучи гласније када нам прилази и тише када се удаљава од нас.

Брајан Кокс (Brian Cox) објашњава како нам свјетлост звијезда говори о Великом праску

Ако се већина галаксија креће даље од нас, закључак је да се свемир шири. (То не значи да је Земља центар истог. Замислите да је свемир као воћни колач који се шири у рерни. Сваки дио иде даље у сваком правцу, без обзира гдје се ви налазили.)

Ако се свемир шири, значи да је био мањи и збијенији. И, ако идете уназад довољно дуго, постојао је тренутак када је сва свемирска материја била смјештена у једну тачку, а онда експлодирала. Тај тренутак је био Велики прасак. Можемо чак и да израчунамо када се десио гледајући на тренутну величину и брзину којом се свемир креће – прије 14 милијарди година.

Можемо видјети свјетло које је остало послије Великог праска

Не можемо га видјети голим оком, али неким од наших телескопа можемо. Наше очи заправо виде само дио свемирске свјетлости. Као видљива свјетлост, постоје и друге врсте као што су икс зраци, инфрацрвени, ултраљубичасти, радиоталаси и микроталаси. Оне имају краће или дуже таласне дужине него видљиво свјетло.

Након Великог праска, цијели свемир је био преплављен невјероватно јарком свјетлошћу. Како се проширио, свјетлост се развијала и сада су то микроталаси.

Микроталасним телескопом се може видјети древна свемирска свјетлост. Заправо, поглед кроз микроталасни телескоп показује цијело небо испуњено сјајем и дању и ноћу.

Исто је гдје год погледате и гдје год да се налазите, за разлику од свјетлости која долази од звијезда. Овај сјај је назван космичка микроталасна позадина.

Можемо видјети облаке гаса у раном свемиру

Гледање у свемир је као гледање у вријеме уназад. То је зато што је свјетлости објеката који су далеко од нас потребно дуже да стигну него свјетлости објеката из наше непосредне близине. Ако је објекат удаљен милион свјетлосних година, ми га видимо као што је изгледао прије милион година.

Савремени телескопи су толико моћни да уз помоћ њих могу да се виде објекти који су удаљени милијардама свјетлосних година, блиски времену Великог праска.

Ако се Велики прасак стварно догодио, онда бисмо очекивали да ти погледи у даљину открију облаке гаса који се још нису претворили у звијезде и галаксије, а они би требало да буду сачињени од много другачијег материјала него што је данашњи свемир. Разлог је тај што је већина хемијских елемената у данашњем свемиру настала унутар звијезда. Најранији облаци гаса не би требало да садрже скоро ниједан сложени елемент. Умјесто тога, требало би да буду сачињени скоро у потпуности од већине основних елемената, хидрогена и хелијума.

Облаци гаса су недавно откривени у далеком свемиру. Неки од њих су стари око 12 милијарди година. Чак и са ове невјероватне удаљености, можемо рећи од чега су настали користећи технику која се назива спектроскопија и анализирајући свјетло које пролази кроз њих.

Ово показује да су већином сачињени од хидрогена и хелијума – тачно онако како предвиђа теорија о Великом праску.

Шта се десило прије Великог праска?

Ако се десио Велики прасак, шта га је проузроковало? И шта је постојало прије? Ово је једно од највећих питања у науци данас. Неки научници сматрају да је, умјесто једног проширивања, свемир растао и ширио се више пута.

За оне друге, ово питање не тражи одговор. Стивен Хокинг (Stephen Hawking) наводи да је идеја о времену прије Великог праска као она о јужној тачки Јужног пола. Вријеме почиње Великим праском и то је тo.

Превела: Милана Додиг, студентица треће године енглеског језика и књижевности

Оригинални текст: http://www.bbc.co.uk/science/0/20932483