Да ли нам огласне табле одвлаче пажњу?

17-02-2013 10:02:00 | | Милана Додиг / sciencedaily.com / Фото: gophoto, wikimedia |

Огласна табла (билборд) је испред нас, ивичњак је пун језика и слика. Наредна станица: област емоционалне растројености.

Један истраживач са Универзитета у Алберти је открио да језик који се користи на огласним таблама може да изазове емоционалну реакцију која утиче на наше возачке способности. Зависно да ли ријечи имају негативну или позитивну конотацију, изгледа да је одлучујући фактор да ли ће пажња да попусти или ће нам стопало постати теже.

Водећи аутор студије Мишел Чен каже да, иако постоји много литературе о бијесу на улицама, ниједна од њих се не бави спољним емоционалним подстицајима. Чен и њен коаутор са истог универзитета, професор психологије Ентони Сингал, су осмислили експеримент у којем се користи симулатор вожње. Учесници су возили кроз један од три сценарија који су их успут изложили погледу на двадесетак огласних табла, а свака је садржала групе ријечи које су по природи биле позитивне, негативне или неутралне. Они су, такође, били тестирани на одговор када су морали да притисну дугме на управљачу ако би наишли на циљану ријеч.

„Студије су показале да је субјекат, када види емоционални подстицај – супротно од неутралног, спорији у реаговању и визуелној претрази“, каже Чен. „Хтјела сам да видим да ли ће се резултати пренијети и у вожњи – да ли бисмо опет наишли на растројеност? – а то и јесмо видјели.“

Ријечи које показују емоције су утицале на усредсређеност субјекта на вожњу, а то је нешто што у реалним условима вожњу може да стави на коцку. Чен каже да су они субјекти који су видјели негативну ријеч смањили брзину вожње када су пролазили поред знакова, али су и били склони удаљавању и скретању са своје траке. Супротно од тога, други возачи су, након што су видјели ријечи са позитивним конотацијама, убрзавали док су пролазили знакове – реакција за коју истраживачи кажу да подржава друго истраживање.

„Постоје истраживања која показују да се ваша пажња шири када сте позитивно подстакнути, тако да радите боље када сте срећни“, наводи Чен. „У мојим резултатима смо, исто тако, видјели, након увида у податке о времену реаговања које одговара циљаним ријечима, да су учесници заправо брже реаговали на позитивне групе ријечи, у односу на оне негативне.“

Чен тврди да преседан који се бави овом врстом одвлачења пажње већ постоји у Аустралији, али је неке државе теже убиједити.

„У Аустралији имају веома строге критеријуме, али у Сједињеним Државама није тако“, каже она. „Када се возите до Лас Вегаса, видјећете много билборда са богохуљењем. Постоје и неке веома живописне огласне табле које говоре против пушења.“

Чен тврди да узрок емоционалног растројства у току вожње може да буде било шта од музике, преко вијести до разговора, тако да би било тешко да се донесе закон о тој врсти фактора. Прилагођавање себе сликама и језику који продавци користе на огласним таблама би могао да буде један од начина да се смање могући аутомобилски инциденти чији је узрок емоционалне природе.

На крају истиче да возачи треба да преузму одговорност за своја дјела иза волана, чак и ако то подразумијева смањење уобичајених подстицаја током вожње као што су разговор или слушање радија.

„Било која врста одвлачења пажње је ризична када возите. Међутим, изгледа да је већи ризик када дође до емоционалних подстицаја.“

Превела: Милана Додиг, студентица треће године енглеског језика и књижевности

Извор: http://www.sciencedaily.com/releases/2013/02/130214134024.htm