13 неочекиваних предности вежбања
Многи иду у теретану или шетају да би побољшали здравље кардиоваскуларног система, развили мишиће и, наравно, добро изгледали, али вежбање има и неке предности за главу, а не само за тело.
Последњих десетак година научници се баве питањем како вежбање може да побољша функцију мозга. Без обзира на године и физичку кондицију (ту спадају сви од радника у шопинг центру до маратонаца), студије показују да одвајање времена за вежбање има велике предности по ментално здравље. У наставку су дати неочекивани примери како вежбање може да допринесе менталном здрављу и међуљудским односима и доведе до здравијег и срећнијег живота који ће вас свакако инспирисати да почнете да се бавите физичком активношћу.
1. Смањује стрес. Тежак дан на послу? Прошетајте или одрадите кратке вежбе у теретани. Један од најчешћих предности вежбања по ментално здравље јесте ослобађање од стреса. Физичка активност може да помогне у контроли физичког и менталног стреса. Вежбање такође повећава концентрацију норепинефрина, супстанце која може да ублажи реакцију мозга на стрес. Зато не оклевајте и вежбајте - вежбање може да умањи стрес и ојача способност организма да се избори са тренутном менталном напетошћу. Ситуација у којој су сви на добитку!
2. Подстиче лучење супстанци које нас чине срећним. Прелажење пар километара на покретној траци може да буде напорно, али је свакако вредно труда! Вежбање ослобађа ендорфин који ствара осећај среће и еуфорије. Студије показују да вежбање чак може да ублажи симптоме код особа са клиничком депресијом. Зато лекари препоручују да особе које пате од депресије или анксиозности (или оне које се једноставно осећају тужним) што више времена проводе у теретани. У неким случајевима вежбање може да буде једнако ефектно као антидепресиви у лечењу депресије. Немојте бринути ако нисте тип особе која воли да ,виси’’ у теретани – укупно расположење може да вам се поправи и ако вежбате неколико пута недељно по пола сата.
3. Поправља самопоуздање. Ходајте на покретној траци да бисте изгледали (и што је још важније, да бисте се осећали) као милион долара. Једноставно речено, физичка кондиција може да поправи самопоуздање и побољша мишљење о самом себи. Без обзира на телесну тежину, конфекцијски број, пол или године, вежбање може брзо да унапреди перцепцију особе о сопственој привлачности и вредности.
4. Уживање у пријатној спољашњој средини. Да бисте себе још више волели, вежбајте на отвореном. Вежбање у пријатној спољашној средини може додатно да ојача самопоуздање. Пронађите физичку активност на отвореном која највише одговара вашем стилу, без обзира да ли је то пењање уз стене, пешачење, изнајмљивање кануа или једноставно џогирање у парку. Поред тога, сав тај витамин Д који се добије од времена проведеног на сунцу може да умањи шансе за добијање симптома депресије. Зашто да резервишете дан у спа центру кад мало свежег ваздуха и сунца (и вежбања) може да учини чуда за самопоуздање и срећу?
5. Спречава опадање когнитивних способности. Није баш пријатно чути али је истина – како старимо, тако наш мозак почиње слабије да функционише. С обзиром да болести карактеристичне за старење и дегенеративне болести као што је Алцхајмер у суштини убијају ћелије мозга, његов обим се смањује и тако се губе многе важне мождане функције. Иако вежбање и здрава исхрана не могу да ,,излече’’ Алцхајмерову болест, свакако могу да успоре смањење когнитивних способности мозга после 45. године живота. Вежбање, нарочито између 25. и 45. године, подстиче лучење супстанци у мозгу које подржавају и спречавају дегенерацију хипокампуса, дела мозга који је важан за меморију и учење.
6. Умањује анксиозност. Брзинско питање: шта је боље за ослобађање од анксиозности – топла пенушава купка или џогирање 20 минута? Одговор ће вас вероватно изненадити. Топле и паперјасте супстанце које се ослобађају током и након вежбања могу да помогну особама са анксиозним поремећајем да се смире. Поред тога што сагорева калорије, трчање на покретној траци умереним до јаким интензитетом може да умањи осетљивост на анксиозност.
7. Побољшава рад мозга. Разне студије на мишевима и људима показују да кардиоваскуларне вежбе могу да створе нове ћелије мозга и унапреде његов рад. Исто тако, истраживања кажу да интензивно вежбање повећава ниво протеина који потиче из мозга (познат као БДНФ) у организму, за који се сматра да помаже код одлучивања, размишљања и учења.
8. Подстиче меморију. Редовна физичка активност подстиче меморију и способност да се уче нове ствари. Вежбање повећава стварање ћелија у хипокампусу које су одговорне за меморију и учење. Из тог разлога студије повезују развој мозга код деце са степеном физичке кондиције. Међутим, ова предност се не односи само на децу. Иако није забавно као играње игрица, вежбање може да побољша меморију и код одраслих особа. Једна студија је показала да спринтерско трчање побољшава задржавање богатог речника и код здравих одраслих особа.
9. Помаже у контроли зависности. Мозак ослобађа допамин, ,,супстанцу за награђивање’’ као одговор на било какав облик задовољства, без обзира да ли је у питању вежбање, секс, дрога, алкохол или храна. Нажалост, неки људи постају зависни од допамина и супстанци које га производе, као што су дрога и алкохол (и у ређим случајевима храна и секс). Добра ствар је што вежбање може да помогне код ослобађања од зависности. Кратко вежбање такође може успешно да преусмери пажњу зависника од дроге или алкохола кроз промену приоритета онога за чим се жуди (барем привремено). Вежбање током процеса одвикавања од алкохола има и друге предности. Злоупотреба алкохола штетно утиче на многе процесе, укључујући циркадијални ритам. Резултат тога је да алкохоличари не могу да заспе (или да остану у стању сна) без пића. Вежбање може да помогне да се унутрашњи сат у организму поново правилно навије, што људима помаже да заспе у одговарајуће време.
10. Побољшава опуштање. Да ли вам се десило да одете право у кревет после дугог трчања или дизања тегова у теретани? За неке људе умерено вежбање може да буде исто као пилула за спавање, чак и код неких који пате од несанице. Кретање пет до шест сати пре одласка у кревет подиже основну температуру организма. Када се температура спусти на нормалу пар сати касније, то је сигнал организму да је време за спавање.
11. Више се уради. Немате инспирацију на послу? Решење може да лежи у краткој шетњи ли трчању. Истраживања показују да су радници који редовно одвајају време за вежбање продуктивнији и имају више енергије од колега који то не чине. Иако је због бројних обавеза компликовано отићи у теретану усред дана, неки стручњаци сматрају да је средина дана идеално време за вежбање због циркадијалног ритма организма.
12. Повећава креативност. Већина људи завршава напорно вежбање туширањем врелом водом, али можда би требало да се окренемо креативности. Тренинг у теретани високог интензитета може да појача креативност до два сата након тога. Подстакните инспирацију после вежбања на отвореном и у додиру са природом (видети предност бр. 4). Следећи пут када вам треба подстрек за креативни начин размишљања, одлучите се за дугу шетњу или трчање да бисте истовремено освежили и тело и мозак.
13. Инспирација за друге. Без обзира да ли је у питању партија фудбала, групни час у теретани или трчање са пријатељем, људи ретко вежбају сами. А то је добра вест за све нас. Студије показују да већина људи остварује боље резултате на аеробним тестовима ако их раде у пару са особом са којом иначе вежбају. Било да је у питању инспирација или стара добра конкуренција, нико не жели да разочара оног другог. Осећај Осећај да су део тима код спортиста може да буде толико снажан да подигне њихову толеранцију на бол. Чак и они који почињу са вежбањем могу да инспиришу једни друге да се више потруде, тако да нађите одговарајући пар за вежбање и покрените се!
Вежбање може да има позитиван ефекат и ван теретане (и сезоне одлазака на плажу). Стицање самопоуздања, превазилажење нерасположења и чак боље размишљање неки су од примера мотивације да почнете редовно да вежбате.
