Страдање србског народа у Срему на почетку Велике војне
Пролог
У лето 1914. на широким пољанама сремским су се проредила и стада оваца и крда говеда, али и уморни, снени и мрзовољни пастири.
Прашњавим друмовима сремачким све се ређе иде, јер нико не зна где се може стићи, па тако и нема више Србина на њима као путника на уранку.
Униформе аустроугарске војске помаљају се попут плавкастих утвара које пољски дух истура не би ли их Сунце видело.
И не би ли се Србин ратар и Србин пастир уплашио.
А уплашили су се, куд ћеш више.
Од Саве допире тутањ хаубица као свакидашња јадиковка, као подмукли јаук птице злосутнице али и као туробна, пригушена мелодија сушног и спарног лета сремачког у којему су се Срби Сремци страхом својим обавили, облаче га уместо доњег веша, у рекље им је стрх ушивен, шубаре невдиљивим концима страха прошивене, поглед им је страхом сатрт.
Шта ће с њима бити до пошљетка ?
Остадоше углавном онемоћали: жене, деца, старци
И то не сви, само они који су остали, деца, жене, онемоћали старци. А оне који су при снази, кадре да ратују и аргатују, аустроугарски официри одведоше некуд, тако да ни њихови ближњи не знају ни где су, ни како им је. Теше их србски душмани, иронично и подлачки, како крвници једино знају:
“Не бојте се Срби, добро вам бити неће.“
Покупише их аустријски официри, спроведоше до железничке станице и укрцаше у теретне вагоне. И воз крену.
Који ли му је ред вожње, кад би знали њихови ближњи, било би им лакше. Али, то је војна тајна.
Путеви који воде погибији се крију и у рату и у миру
Сви путеви који воде погибији се крију и кад је мир, а не сада кад је почела војна за коју нико не може ни претпоставти да ће бити највећа, најдужа и најкрвавија од свих ратова вођених досад на овој планети, која је и без ове војне била довољно крвава.
Конфискују коње
Официри аустријски стационарину у Старој Пазови упадоше у Глубинце.
Којим добром, упиташе мештани.
Вашим добром, одгворише официри увек орни да с презиром и иронијом зборе са Србима.
Официри аустроугасрке војске зборе овако Голубинчанима:
“Ето, дођосмо да вам помогнемо у овим ратним невољама, кад се већ ви не сетисте да помогнете нама који ратујемо са дивљом Србијом бранећи цивилизацијске вредности, мир и благостање сваке врсте у нашој царевини, која је и ваша држава и у којој уживате сва права.
Ипак су вам у ово време ратно та права и преширока и превелика, па ћемо морати да их мало скратимо и смањимо. Све ради вашег добра. Јер нисте кадри да се на најабољи начин тим правима користите у овом ратном вихору, а да вам не шкоде.
Очекујемо да ћете нам бити захвали зато што утонулим до гуше у пословима и бригама на фронтовима, налазимо и воље и времена да и о вама водимо рачуна. Па тако смо спремни да вам олакшамо живот на тај начин што ћемо сваком домаћинству које има четири коња одузети два, колико и онима који у шатли држе три коња, а да се не би наљутили паори са по два коња и њима, ево, прискачемо у помоћ и одузимо им по једног коња. Тако ћемо вас растеретити тиме што уз велико саможртвовање део бриге о вашим коњима пеузима царевина, и то у најтеже време, кад се велика војна распламсава. Толика је брига моћне царевине Аустроугарске о свако паору србском у Срему, а Голубинци нису изузетак: “
Одведоше у Петроварадин најугледније Голубинчане
Најугледније Голубинчане : пароха селксог Дамјана Прерадовића, трговца овдашњег Светислава Николајевића, кафеџију с раскршћа Николу Пекића и ратара Свету Бељина одведоше у интернацију у Петроварадинску тврђаву. Каква им судба предстоји, какви ли их дани очекују.
Убојицо, име ти је Србин
Новине аустругарске су се натјецале у ширењу мржње према Србима, што им није било тешкпо. Фронт мржење се ширио брже и шире него онај на бојном пољу.
Тако је један тједник „ускликнуо с љубављиу„: Убојицо, име ти је Србин“, а друге новине су се на насловници, а где би друго, при врху стране, крупним, црним словима одазвале: “И јеси Србин, проклето ти и сјеме и племе“!
И заиста, власти и војска су у Срему, који је припадао Краљевини Хрватске и Славоније давале све од себе да се захтев са насловнице што је пре могуће „спроведе у дјело „ да се проклето „сјеме србском племену затре занавијек“.
И у Голубнцима владају ратни закони и нико без посебене дозволе не може изаћи из села.
Извјешће власти свеколиком пучанству
Пучанство се позива из свих шорова да се скупи у центру села испред општинске зграде како би сви чули извјешћа власти, објаве о заштити државног поретка које дају могућности бруталних убистава и погрома без суђења и доказане било какве кривице, и то све у тобожњој правној држави, двојној монархији, Аустроугарској.
ОБЈАВА
КОЈУ ЈЕ 10. АВГУСТА 1914. У ЦЕНТРУ ГОЛУБИНАЦА ПРОЧИТАО ОВАЛШАЋЕНИ КУЛТУРНИ ИНФОРМАТОР ВОЈНЕ ПОСТАЈЕ ИЗ СТАТРЕ ПАЗОВЕ
„Обавјештава се пучаснтво Голубинаца са слиједећим извјешећем надлежне нам војне постаје у Старој Пазови:
Власти су дознале, а наше власти све могу да дознаду само ако смеду, а смеду, јер од никог се не боједу, јер да се боједу, не би биле власти, што јесу саде и остаће вавијек, само цар да нам поживи, као што хоће, јер су уз њега двије моћне царевине, наша Аустроугаска и Кајзерова Њемачка.
Дознале јесу власти наше моћне, увијек истинито обавијештене , у шта сумњати се не требује, да се по монархији нам клате многи сумњиви и по државу и опште опасни индивидуи, како инозмени од преко Саве, тако и овдашњи.
Како су ти индивидуи у садашње вријеме нарочито опасни по дјеловање војног и грађанског становништва нам, као и са становишта јавног реда и мира и сигурности особе и имања грађана, то вам ја, овлашћени културни инфотматор војне аустријске постаје у Старој Пазови, по дужност својој, а по наређењу највиших државних инстанци, предочавам у објави овој да је дужност свијех патриотских кругова којима су у срцу наш император Фрања Јосиф и који се спомињу и славу његову удишу, вјечну, првог угарског краља нам Сент Иштвана, који је живијаше у 10. стољећу кад и основа вјечну Краљевину Угарску, дужност је свијех нас и вас, даклем, а и њих, да помажу у тим областима јавног реда и поретка како би се такове особе софорт нашле, откриле и ухићене биле, или на неки други начин учиниле безопасним на најефектнији могући начин, зна се како.
Ради тога се позива свеколико пучанство села Голубинаца да се придружи свој публици у краљевини Хрватске и Славоније , да сватко од њих, чим опази и најамњу сумњу у погледу дјеловања такових, по државу и јавни ред и мир опасних елемената, да то одмах пријави најближој области дотичној жандармерији и помогне властима, а што може бити у њиховим мјерама против такових особа.
Као овлашћени културни инофрматор војне постаје у Старој Пазови упозоравам посебно на то, да је не само дозвољено, него да је управо света дужност сваког патриотског грађанина да такве елементе у случају нужде и сам ухвати, и а такове личним уплитањем и заузимањем спријечи у њиховим покушајима и уопште у случају нужде личним заузимањем учини све да такови и њима слични. прикривени елементи одмах буду учињени нештетним.“
Гдје год нађеш згодно мјесто, убиј Србина !
Наратор: а нештетно је пре свега, то треба поновити, чак је и пожењно, препоручљиво: убити, објесити Србина, “гдје год нађеш згодно мјесто, убиј Србина“, као што су позивале пароле са насловнице тадаших Србима душманских новина: УБОЈИЦО, ИМЕ ТИ ЈЕ СРБИН !И ЈЕСИ СРБИН, ПРОКЛЕТО ТИ И СЈЕМЕ И ПЛЕМЕ.
И јер те на то позива патриотска свест коју је поданицома краљевине Хрватске и Славоније утувио први мађрски краљ, Сент Иштван, чији ји рођендан у Голубинцима као и свим осатлим селиам сремским обележен војним егзерцирима на крју села, као што је то учињено и 18. августа кад је прослављен рођенада Фрање Јосифа.
( Наставиће се )
Бранко Ракочевић
