Пасошка дипломатија: Зашто је Русија признала документе ДНР и ЛНР?

21-02-2017 09:45:56 | | Илустрација: Сергеј Конков/TAСС/ vostok.rs |

Владимир Путин је легализовао у Русији документе које издају самопроглашене републике истока Украјине. Функционери подсећају да признавање пасоша никако не значи да је призната државност, а политиколози сматрају да Москва тиме показује Кијеву и Вашингтону своју непопустљивост по украјинском питању.


Председник Русије Владимир Путин потписао је
указкојим се на територији Русије признају као важећи документи издати од стране власти самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР). Та вест је објављена 18. фебруара за време Минхенске конференције о безбедности и одмах је изазвала оштру реакцију Украјине. Украјински председник Петар Порошенко окарактерисао је потез Москве као „још један доказ кршења међународног права (од стране Русије)“.

Запад је такође дочекао овај корак Русије „на нож“. На пример, амбасада САД у Кијеву
окарактерисалаје признавање докумената као „алармантно“. Путинов указ су осудила Министарства спољних послова Француске и Немачке. Обе земље сматрају да је указ у супротности са споразумом из Минска, у складу са којим ДНР и ЛНР треба постепено да се реинтегришу у Украјину.

Непризнате републике су се, разумљиво, обрадовале овој одлуци. На пример, председник парламента ДНР Денис Пушилин је
рекаода ће признавање докумената „знатно олакшати живот наших грађана“.

Шта значи признавање докумената?


„Фактички смо ми већ држављани Русије!“,
цитира„Газета.Ru“ радосну изјаву анонимног извора у влади ДНР. Међутим, то заправо није тако. Руски функционери наглашавају да није у питању признавање република или њихово укључивање у састав Русије. Путинов портпарол Дмитриј Песков је истакао да се пасоши ЛНР и ДНР не третирају као пасоши званично признатих држава.

Сада се у Русији докменти ДНР и ЛНР третирају као легитимни, и то не само пасоши, него и крштенице, венчанице, сведочанства о смрти, дипломе, возачке дозволе, итд. Како истиче Леонид Пољаков, професор одељења за политичке науке Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, тиме се грађани ДНР и ЛНР извлаче из стања правног вакуума, када су имали документе које не признаје нико у светској заједници.

„То је гест хуманитарне помоћи руске стране“, рекао је Пољаков за „Руску реч“. „Људи су сада сигурни да ће са својим документима на територији Русије бити прихваћени исто као и грађани других земаља“.

Формалан потез и сигнал САД-у

Са друге стране, и пре Путиновог указа, документи ДНР и ЛНР (почели су да се издају пре годину дана, од фебруара 2016. године) без проблема су прихватани на територији Русије. „Чињеница је да су [у Русији] на документе и таблице [ДНР и ЛНР] ионако сви гледали кроз прсте“,
цитира РБКбившег функционера ДНР Елдара Хасанова. Исто то је у разговору са дописником „Руске речи“ рекао политиколог Валериј Соловеј, професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО): „Ти документи су ионако важили, само што то није било званично објављено“.

Признање де јуре, сматра Соловеј, реакција је Кремља на изјаву потпредседника САД Мајка Пенса. Он је на Минхенској конференцији
истакаода САД и даље сматрају Русију одговорном за конфликт у Донбасу и да управо она треба да обезбеди испуњавање споразума из Минска. Неколико часова после тога објављен је Путинов указ о признавању докумената.

Леонид Пољаков се слаже да је потез Кремља порука Америци, Западу и Украјини да је став Москве чврст. „Русија подсећа: Господо, ми имамо сопствене представе о томе како треба да дејствујемо и ми ћемо своју политику градити полазећи од тога“, сматра политиколог. По његовом мишљењу, Москва демонстрира оштар став и шаље сигнал Трамповој администрацији: „Одлучите се шта ћете да радите по питању Украјине, и у којој мери [Трампове] предизборне изјаве одговарају стварности“.

Треба ли очекивати признавање ДНР и ЛНР?

И поред тога што је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров 18. фебруара изјавио да Русија не мења свој став, према коме је Донбас део Украјине, поједини политиколози истичу да Русија може одлучити да призна републике, уколико дијалог са Кијевом и даље остане у ћорсокаку. „Такав развој догађаја се не може искључити“, рекао је за
лист „Газета.Ru“директор Центра за актуелну политичку ситуацију Алексеј Чеснаков.

Са друге стране, Валериј Соловеј је уверен да би такав корак знатно покварио оносе Русије и Запада, и због тога је тако нешто мало вероватно. „Корак у том правцу би могао повући за собом тако озбиљне последице да би у поређењу са њима све претходне санкције заједно узете изгледале као дечји несташлук. И Кремљ је тога потпуно свестан“, објаснио је експерт за „Руску реч“.