Трампове ера или ево како ће бити

22-01-2017 11:52:18 | | / vostok.rs |


Пише Пепе Ескобар, дописник РТ-а и Азија Тајмса

Ко ће превладати у Трамповој Америци – Господари Универзума или дубока држава? Спремите се за судар

Почиње Трампова ера са геополитичком и геоекономском поставком за серију неминовних, непредвидивих заплета. Писао сам да се стратегија Трамповог спољнополитичког гуруа (Хенрија Кисинџера) за суочавање са озбиљном евроазијском тројком – Русија, Кина и Иран – своди на мешавину политике „завади па владај“ – Русију измамити из стратешког партнерства са Кином, истовремено малтретирајући најслабију карику – Иран.

Заправо то смо већ могли да видимо у испадима изабраних чланова Трамповог кабинета током саслушања у Сенату. Фракције америчке тинк-тенк заједнице, позивајући се на Никсонову политику према Кини, коју је дизајнирао Кисинџер, узбуђене су због могућности обуздавања најмање једне од тих сила која би „потенцијално“ могла да се „сврста против Америке“.

Кисинџер и Др-Збиг-Велика-шаховска-табла-Бжежински двојица су најважнијих самопроглашених даланга – луткара – у геополитичкој арени. Насупрот Кисинџеру, Обамин спољнополитички ментор Бжежински, веран својој русофобији, предлаже „завади па владај“ политику усмерену на завођење Кине.

Ипак, утицајни њујоршки извор из пословних кругова, веома близак правим и дискретним Господарима Универзума, који је исправно предвидео Трампову победу недељама пре изборног дана, након проучавања мојих тврдњи, изнео је не само оштре процене о тим омиљеним даланзима већ је добровољно до детаља описао како ће изгледати нова политика (аутор овде користи синтагму new normal, тј. „ново нормално”, која је постала популарна након светске економске кризе из 2008. године, а односи се на нормализацију стања које би у претходним околностима сматрано неуобичајеним; прим. прев.) коју су Господари спремили за Трампа. Назваћемо га „М“ (аутор користи слово „X” из енглеске абецеде; прим. прев.)

НЕПРЕКИДНО ПОСМАТРАЊЕ КИНЕ

„М“ почиње наводећи нешто што пешадинци дубоке државе, који поштују своје идоле, никада нису смели да кажу, барем не јавно: „важно је не приписивати превише важности Кисинџеру или Бжежинском, будући да су они само параван оних који доносе одлуке, чији је задатак да потом те одлуке увију у фолију интелектуалне узвишености. Њихов допринос је релативно безвредан. Повремено користим њихова имена јер не могу да говорим о онима који заиста доносе одлуке.“ Тако отпочиње увод у опис нове политике (new normal): „Трамп је изабран уз подршку Господара Универзума да се окрене ка Русији. Господари имају своја оруђа у медијима и Конгресу, који одржавају сатанизацију Русије и имају марионете попут Бжежинског, који такође иступа са антируским изјавама, наводећи да глобални амерички утицај зависи од сарадње са Кином. Сврха је да се тако запрети Русији како би ставила карте на преговарачки сто за којим ће седети Трамп. У традиционалном „добар полицајац, лош полицајац“ приступу Трамп се приказује као позитивац који жели добре односе са Русијом, док су Конгрес, медији и Бжежински лоши полицајци, а све то да би се помогло Трампу у преговорима са Русијом, јер Путин позицију свог пријатеља види као „климаву“, па ће бити спреман на велики уступке.“

trampinauguracija06

И то нас доводи до питања како су Тајван – и Јапан – упали у комбинацију: „Доналд показује свој руски заокрет разговором са Тајванцима, чиме је демонстрирао да је он (заокрет) озбиљан. Одлучено је да се Јапан убаци у комбинацију као пљачкаш америчке индустрије, а то је урађено – потпуно заслуженим – нападима на Тојоту. Тиме је ублажена позиција, јер су се Господари Универзума уплашили да би стварање слике да јачамо Јапан против Кине било схваћено као сувише провокативно.“ Тако да очекујте да Кина – као што је „не превише важни“ Кисинџер најавио – буде под непрекидним надзором: „Господари су одлучили да реиндустријализују САД и желе да врате послове из Кине, што је и за њу добро, јер зашто би Кина продавала свој рад Америци за доларе који немају праву вредност? Тако за свој рад у суштини не добија ништа. Кад би сваки кинески радник у гаражи имао аутомобил, Кина би постала већи произвођач аутомобила него ЕУ, САД и Јапан заједно, а кинески народ би на тај начин чувао богаство у својој земљи.

Али зашто Кина, а не Русија? „Русија је природним ресурсима богата земља са гигантским војно-индустријским комплексом (што је једини разлог због чега ужива прикривено поштовање), изузета од било каквих виталних трговинских преговора јер слабо било шта извози осим природних ресурса и војне опреме. Господари желе да врате послове из Мексика и Азије, укључујући Јапан, Тајван итд., што се видело из Трампових напада управо на Јапан. Главни разлог је то што су САД изгубиле контролу над морима и не могу да обезбеде војне компоненте у случају великог рата. Ово је све што је сада важно и то је највећа прича која се одвија иза кулиса.“

У само пар речи „М“ објашњава преокрет економског циклуса: „Господари извлаче новац из трансфера индустрије у Азију (за ово је специјализована компанија Бејн капитал), а Волстрит профитира од ниских каматних стопа на рециклиране доларе из трговинског дефицита. Али сада је проблем стратешке природе, па ће они профитирати тако што ће повратак индустрије у САД смањити њихове инвестиције у Азију, а повећати у САД, јер желимо овде да обновимо производњу.“

„М“ је јако склон пословној стратегији Хенрија Форда, која му је шлагворт за отварање кључне теме – националне безбедности. Судећи према њему, „Форд је удвостручио плате и зарадио више новца од било ког другог произвођача. Разлог томе је што је минимална надница са којом мајка може имати много деце, која живе од очеве плате, психолошки добра за његове фабрике, а онда и радници могу себи да приуште Фордове аутомобиле. Тако је он препознао да у друшту мора постојати праведна расподела богаства, што није пошло за руком његовом поштоваоцу Стиву Џобсу.

trampinauguracija03Хенријева велика продуктивност рада била је светско чудо, и управо то је однело превагу у Другом светском рату у корист САД. Амазон, будући компанија за услуге интернет маркетинга, ни на који начин не доприноси националној безбедности, као ни Гугл, који просто побољшано организује податке. Ништа од тога неће битно допринети да се изгради бољи пројектил или подморница.“

Да, све ово има везе са реорганизацијом америчке војске. „М“ је извео поенту која се позива на
извештајCNAS (Центар за нову америчку безбедност; прим. прев.) који сам цитирао у својој иницијалној колумни: „Веома је важно шта се може прочитати између редова. А то је да смо у дубоком проблему јер по питању војне технологије генерацијама заостајемо за Русијом, што се надовезује на изјаву Бжежинског да више нисмо глобална сила.“

Овоје темељна, свеобухватна анализа како је Русија успела да организује најбоље оружане снаге на свету, у којој се чак и не узима у обзир противракетни систем С-500, који се сада уводи у употребу, чиме ће бити покривен целокупан руски ваздушни простор. А следећа генерација (С-600?) биће још моћнија.

„М“ се упушта у тему која је велики табу у дубокој држави – питање како је Русија током претходне деценије успела да скочи далеко изнад САД, „скинувши их са позиције највеће војне силе“. Али игра је можда далеко од готове – без обзира да ли је у питању пуштање машти на вољу или нешто друго: „Надамо се да ће министар одбране Џејмс Мaтис то разумети и да је његов заменик усавршио технолошке вештине, организациону способост и капацитет да увиди како су оружја трећег светског рата офанзивне и дефанзивне ракете, као и подморнице, а не вазушна моћ, тенкови и носачи авиона.“

Као реалиста, „М“ признаје да ратнохукачки настројени неконски/неолибералконски поборници статуса кво – у које спада највећи број фракција дубоке државе – никад неће одступити са подразумевајућег положаја непопустљиве мржње према Русији. Али он воли да се фокусира на промене: „Пустите Тилерсона да организује Стејт департмент по узору на ефикасност Ексона. У том случају би од њега било користи. Њему и Матису можда фали храбрости, али, ако кажете истину пред Сенатом, може се десити да вам не одобре кандидатуру. Тако да је оно штo су рекли безначајно. Али приметите једну ствар у вези са Либијом. CIA је имала циљ да истера Кину из Африке, баш као и AFRICOM (Афричка команда америчких оружаних снага; прим. прев.). То је једна од тајни либијске интервенције.“

Није баш да је упалило; NATO/AFRICOM су Либију претворили у пустару, којом управљају милиције, а Кина није истерана из остатка Африке.

„М“ такође признаје: „Сирија и Иран су црвене линије за Русију. Баш као и Источна Украјина, од Дњепра“. У потпуности је свестан да Москва неће дозволити било какав покушај смене режима у Техерану, као и да „кинеске инвестиције у иранску нафту и гас указују да ни Кина неће допустити да Вашингтон сруши иранску владу.“

Ствар се крајње компликује кад се ради о NATO; „М“ је убеђен да ће Русија извршити инвазију на Румунију и Пољску ако се ракете не уклоне из Румуније и не пониште ракетни споразуми са Пољском. Проблем нису безвредне америчке одбрамбене ракете, већ чињеница да се оне у тим силосима могу заменити офанзивним нуклеарним ракетама. Русија неће толерисати овај ризик нити ће о томе преговарати.

Насупрот вечној пропаганди о „вечној претњи“ коју шири америчка Партија рата, Москва се фокусира на дешавања на терену након 90-тих: распарчавање историјског словенског савезника Србије; NATO анексија бивших чланица Варшавског пакта, чак и бивших република СССР, да и не помињемо покушаје да се у тај војни савез увуку Грузија и Украјина; америчке обојене револуције; фијаско захтева да „Асад мора отићи“, јер је присилна смена сиријског режима укључивала чак и наоружавање салафистичких џихадиста; економске санкције, енергетски ценовни рат и напади на рубљу; и непрекидно узнемиравање од стране NATO.

„М“, у потпуности свестан ових чињеница, додаје: „Русија је одувек хтела мир. Али неће учествовати у игри Господара Универзума у којој је Трамп добар, док су Конгрес, CIA и остатак екипе лоши полицајци, што је само преговарачки мамац. Тако они гледају на ствари; не узимају за озбиљно сав овај циркус.“

Klintonoviinauguracijaa

Циркус је можда само илузија. Или вајанг – балијско позориште лутака – како сам већ истакао. „М“ преузима оштру интерпретацију игре сенки из московске тачке гледишта, дајући „неколико месеци да се види може ли Путин договорити детант са Трампом, који би суштински довео до независности Источне Украјине, мировног споразума у Сирији са Асадом на челу, и повлачења NATO снага назад на линију одбране коју су држале у време Роналда Регана.“

Ко ће превладати, Господари или дубока држава? Спремите се за судар.

Превео Але4ксандар Вујовић,
Стандард