Наши су пешаци данас севте ступили у борбу

03-01-2017 08:28:15 | | Ис­кр­ца­ва­ње ла­ђе са Кр­фа у Ми­кри код Со­лу­на 1916. го |

100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА


Драги брате Љубисаве, пре свега данас тебе јављам дасмо ми овамо сви живи и здрави хвала Богу па сам и вама рад даве ово моје писмо у добром здрављу затече брате Љубо ја сам тебе једно писмо досад пратијо а више нисам и дали сига ти добио ја незнам а ја од вас никако ништа не доби, а ником овамо и не долази нити ко год од наших добива писмо од куће, а ја теби ово писмо опет пишем и вама јављам да смо ми досад били добро и здраво а наши су пешаци данас севте ступили у борбу и штаће дати Бог и слава незнам, Љубо ми смо сад између Шабца и Лознице управо близу Шабца, Љубо ово ви јављам да знате дасмо живи и здраво јер знам како год ја мислим за вама тако и ви за нама, ноти Љубо гледај и свима кажи Драги и Милеви теви радите што можете и гледајте какоћете ви живети а наш живот какије да Бог да боље само је добро кад смо живи и здраво, а друго ви сад више немам шта писати но вас сад поздрављам прво тебе брате Љубо и Драгу Милеву мога Ђура и Ивка и малог Миљка и поздр. Гвозденове и Константилову чељад и децу Којо је здраво и сви наши досад су били здраво, но Љубо акоми станеш писати јавими за све какоје тамо јестели здраво и шта си порадијо од рађа и поздрави Рака и ко год за нас упита. Драги брате Милутине са овом приликом и тебе јављам дасмо ми живи и здраво хвала Богу а тако сам и вама рад добро чути здравље Милутине овамо је сад горак живот црњи од гаврана само је добро кад смо живи а богами данас су наши пешаци у највећој борби и ватри и какоће изаћи то Бог и слава нека помогне а други нико неможе… са поздравом ваш брат Милорад Шибалић коморџија XII пука I позива Санитетско оделење јер сад носим санитетске сандуце још ми јави јели се когод јавио од II и III позива где ли се они налазе”.

Ево живота, ево повести из неуке писачке шаке која стеже ремен пушчани, не плајваз. Најбоље је да душа човекова ова писма прескочи али нека их онако како су срочена, те их штампала, ономад, повесница „1914 Шумадијска дивизија 1918”. Шта је срце, шта је дамар, шта војничко писмо?

„Драги Милутине, данас доби времена и прилике датисе јавим и даве упитам за ваше добро здравље јестели ви сад здраво и добро а ви ако сте ради чути за моје здравље јасам вала богу здраво и добро Милутине сад да те упитам како је тамо по селу берићет и јесули сви здраво и добро како су ови моји кућани да ли су сви здраво те ми никако не пишу Милутине сад да ти јавим како је овамо овамо је доста тешко борба је сваког дана Шабац је одузет није наш и цела околина око Шапца а ми сви што смо у нашој 2 чети ми смо здраво и добро из наше општине.

Милутине више ти нем времена ништа писати јер се крећемо молим те да ми одговориш на сва питања као ја у опште. Милутине прво поздрављам тебе и све твоје кућане и све Дражове и све моје кућане. Радован Ђурђевић 2 чета 3 батаљона XII пука први позив.

Прими поздрав од твог пријатеља Момира Обреновића и поздрави моје и твоје адреса за Ваљево и даље где буде…

Драги прико Милутине. Здраво сам које и тебе желим добро здравље прико молим вас зашто ми непишеш писмо које јер сам ја тебе писао често а од тебе сам само једно добио па прико треба да ми пишеш што чешће јер теби је дао бог те си на миру ниси у рову као ја већ 12 дана а још докад ће бог сам зна више нико не зна и то борба и дан и ноћ да нисам заспао заових 12 дана прико ја би имао тебе шта причат али да пишем несмем јер је заврањено, ови су рањени из наше општ. што су били у нашој чети.

Ивко Обреновић Тодор Ружић Милан Вукомановић Богољуб Кекерић Константин Шибалић Миливоје Танасковић Нићифор Танасковић Саватије Раковић Тимотије Павловић Никодије Павловић Милан Анђелковић Миленко Крунић а погинуо је Живадин Љубичић и Нићифор Павловић остало је све живо до сада а од сад бог зна шта ће бити до сутра а камол даље у главном треба да један другом пишемо док смо живи и да знамо један за другог јер прико ми смо лепо живели нисмо се никада свађали па ако бог да те се још једаред дође ка кући још би боље јер она два рата то је била мала шала али сада да видиш шта је рат чућеш и сам бог ово да раскрпи и да сачува ово народа добио сам јутрос писмо од вучете што је писао код куће, Лека сам виђао он је много обрђао.

Прико одговори какав је живот код вас како јесил сабрао шљиве и беретел кукуруз, прико кажи мом оцу нек ми пошље мало трошка ако нема оно ми пошаљи ти, сад поздрављам прво тебе прико, и поздрав. пријат. Дража и Тијодора и све његове кућане а ти прими поздрав од твог пријатеља Момира…

Драги и поштовани Пријатељ Милутине, баш сад сам добио твоје писмо које ми је веома мило било кад чу да сте здраво. Прико ако си рад чути за мене и моје друштво сви смо вала богу здраво и добро из наше општине.

Прико сад ћу вас лепо известити како смо се провели досад. Ми смо са храном доста веома рђаво јер сваки дан по пола леба а јело нема а сада је врло добро за храну.

Борбу смо водили велику што нигде није било досад овакве борбе, ни турског ни бугарскога рата велика сила Швабе је била на нас и ми смо одступали од њи једаред цео вронт пропало је хиадама њи, а и наши је доста страдало и 11 овог мсце смо на јуриш одузели Шабац и сада смо у Шабцу, ту има и одела доста вина и ракије и масти бела брашна, као све што је пусто Варош нема од грађанства апсолутно нико и дућани су све полупани и попаљени цркву су швабе упалиле те све изгорела сад Швабо са оне стране саве бије каобицом и градским топовима у варош а ови наши одовуд наша је војска посела обалу саве.

Ново нема ништа више, трошка готово сам потрошио из пре, одговори како је у опште и кад буде имало мањ што ново ти јави мене, чуо сам да се купи последња одбрана младића за регрутацију поздрави све твоје кућане и моје и ко год упита за мене, а ти прими прико поздрав од твог пријатеља М Обреновића кап. II чете 3 бат. XII п. I поз Шабац молим за одговор.

Поздрављам те ја поднаредник Јаћим Пандрц мисмо сви заједно у II чети…"

Гвозден Оташевић,
Политика