15 година на руском политичком Олимпу

10-08-2014 02:49:46 | | / mojenovosti.com |

Према најновијим испитивањима које су спровели социолози Института јавног мњења „Леванда-ценатар“, предсеник Путин је достиго историјски максимум популарности: 87 одсто, док је у мају у време кримске еуфорије био нешто нижи и износио је 83%.

9. августа 1999. тадашњи председник Руске Федерације Борис Јељцин, поставио је својим указом Владимира Владимровича Путина, шефа ФСБ (Федреалне службене безбедности, наслединице легендарног КГБ-а) за вршиоца дужности преседника руске Владе и истовремно га именовао за свог наследника на фунцкији председника Русије.

Од тада Владимир Путин не силази с политичког Олимпа Руске Федерације.


Пре 15 година председник Руске Федерације Борис Јељцин у свом телевизијском обраћању обавестио је нацију да је Владимира Владимировича Путина одредио за свог наследника. Јељцин је том приликом објансио да управо Путин „може око себе окупити оне који имају задатак да у новом, XXI веку обнове велику Русију.“

Јењцинове речи изговорене у телевизијском обраћању у којима је он Путина видео као свог наследника, мало је ко тада схватио озбиљно. Јурој Лишков, један од најутицајнијих руских политичара тога времена и дугогодишњи градоначелник Москве је изјавио да је у питању „апсолутни апсурд власти„, а Борис Њемцов, који је једно време словио за најозбиљнијег неофицијелног Јељциновог наследника на функцији шефа државе, назвао је именовање новог премијера „актом безумља“. Генадиј Зјуганов, вођа КП Руске Федерације, је сматрао да би тако нешто било поптуно немогуће и с ону страну разума.

Сам Борис Јељцин је касније у својим мемоарима тврдио да је одлуку о преносу власти донео још крајем пролећа те, 1999.г.

Путин у лето 1998. постаје директор ФСБ

Владимир Путин је за директора ФСБ постављен у лето 1998., а већ у марту наредне године постаје секретар Савета безбедности Русије.

На основу информација из отворених извора до којих смо дошли на интернету пишући овај текст, именовање Путина за в.д. премијера се поклопило са операцијама крупних федералних снага против терориста који су упали у Дагестан.

На челу те операције био је Путин, који је тада наступио као одлучан, енергичан организатор, тако да су 15. септембра бојовници били потпуно истерани из Дагестана.

А непуну годину касније, 16. августа 1999. Путин је постављен за вршиоца дужности председника Владе са 223 гласа посланика Државне думе, против су била 84, док се 17 депутата уздржало.

По мишљењу историчара Берсенкова Путин је наступио са квалитетом човека „способног морално и психолошки да уједини Русе који су почели да везују с младим премијером своје наде за успостављање стабилности, поретка и постепено побољшање живота.“

Путинов програм из децембра 1999. “Русија на рубу хиљадугодишта„

Дана 30. децембра 1999. у низу руских медија публикована је програмска студија Владимира Путина под насловом: “Русја на рубу хиљадугодишта 2 у којој је он изложио своје представе о прошлости и погледе на предстојеће задатаке у развоју земље. По мишљењу аутора, Русији је неопхподна јака државна власт и консолидација друштва.

Што се економскох проблема тиче, Путин смтара да је потребно водити политику усмерено на борбу са сиромаштвом, обезбеђење раста благостања становништва и повеаћња ефикасности руске економије.

Руске агенције, медији и портали у данашњим издањима посвећују бројне анализе, колумне, критичке осврте којима желе да што објективније осветле петнаестогоишњи период Путинове владавине Русијом.

Већина аналитачара и колумниста се слаже да се он успешно носио с разним видовима изазова са којима се сукобљавао и на које је наилазио током дценију и по колико је неприкосновени лидер Русије.

Само по себи је имресивно са колико се проблема у том периоду суочава, и какве је све државничке улоге успешно одиграо: војног лидера и заштитника територијалне целовитости земље (1999-2000), еконмског реформатора (почетком 2000.), борца са претњама и опасношћу која је долазила од олигарха (2003-2004 ), лидера стабилног развоја (2004-2009), антикризног менаџера (2010), заштитника већине од агресивне мањине и истовремено политичког реформатора (2011-2013).

Али без обзира на различите варијације и приступе, Путинива политика се све ово верме градила на неколико доминанатних праваца.

Пре свега ту је борба за очување територијалне целовитости Руске Федерације, што је Путин је схавтио као своју личну мисију.

На другом месту је осигурање унутар руске елите таквог баланса снага који никад не би доводио у сумњу Путиново лидерство .

Треће: чување личне популарности код народа и њено задражавње на високом нивоу. При свему овоме, увек је било актуелно смањивање спољног утицаја на понашање руске елите.

И на крају, све ове године водила се стална борба са циљем да се сачува место у клубу водећих светских лидера и геополитички утицај Русије кроз контролу енергетских токова и појачање зоне утицаја у постсовјетском простору.

Опрезно ступа на функцију вршиоца дужности премијера

У првом интервју датом после именовања на чело Владе, датом каналу НТВ, Путин је изразио нескривену опрезност објашњавајући свој пристанак на понуду председника Јељцина:
„Било би сасвим неукусно одговорити председнику да нисам спреман, ако је то већ био његов избор„, рекао је Путин и додао: „Али знате ли ви да је наш највећи проблем као државе њена политичка нестабиност.“

Деценија и по врхунске ефективе политике Владимира Путина (без обзира на све неуспехе и грешеке)

Тешко је наћи данас у Русији неког објектвног аналитичара, мирног, који воли Русију, способног да оцени успех и укаже на пропусте и грешке Путинове владавине, који не би усвојио овај сумарни преглед, биланс од 8 тачака изведен из коментара руских медија повдом овог јубилеја.

1. Путин је најуспешнији официјелни лидер земље још од времена Андропова.

2. После горбачовско-јељциновског урушавања управо под Путиновим рукводством Русија је обновљена.

3. За време Путина поново је установљен статус Русије као глобалне суперсиле (истина, не до нивоа СССР-а, и још не и на економском плану.)

4. Сам Путин сада улази у тројку најутицајнијих политичара на свету, с гигантским међународним искуством. Остала двојица у тој тројци су председници САД и НР Кине. У време Јељцина тако о руском утицају се није могло ни замислити, а у јесен 1999. Запад није крио да Русија више никад неће постати држава од било каквог светског утицаја и значаја.



5. Путин је решио многе проблеме Русије 90-их година прошлог века, док је већину других свео на најмању могућу меру по значају. Много је од свега тога могло бити боље решено, али показатељи Путинове политике су више него успешни, а сам као државник и политичар, врло ефикасан.

6. Путин је успео да сачува целовотост Русије и да је сапсе од другог (после 1991.г.) распада. А 1999., као и раније, све је ишло на ту руку, к распаду.

7. Путин је почео стварати историјски (традиционални) међудржавни и међунационални савез около Русије. Потенцијално и у перспективи-нову савезну државу.

8. Путин је једини после времена Гобачова за чије време: а) број становника почео да расте, б ) да се државна територија повеаћана.

Јубилеј се поклапа с достигнутом максималном популарношћу председника

Данашњи јубилеј владавине председника Путина се поклапа са достигнутим његовим максималним рејтингом популарности међу руским становништвом.

Центар за политичке анализе је саопштио да је високи председников рејтинг постигнут захваљујући сагласју његове делатности и очекивања друштва као и његовој умешности да се одржава баланс између различитих политичкх снага.

Према подацима социолога из Института за испитивање јавног мњења „Левада –центра„ објављеним у среду 6. августа, Путинову политику одобрава 87% Руса, док је у мају председников рејтинг износио 83%.

Као што се види из наведених података рејтинг председника Путина достигао је историјски максимум.
И то баш на дан њговог јубилеја, 15. годишњице владања руским политочким Олимпом.

Историјски максимум Путиновог рејтинга је и оправдан и заслужен.


Бранко Ракочевић