ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЕСНИКА, ОСНИВАЧА И УРЕДНИКА НАЈЧИТАНИЈЕГ САЈТА ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ ДУШАНА НОНКОВИЋ ЊЕГОВУ ПОЕЗИЈУ НА You Tube ПОСЕТИЛО НА Х
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЕСНИКА, ОСНИВАЧА И УРЕДНИКА НАЈЧИТАНИЈЕГ САЈТА ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ ДУШАНА НОНКОВИЋ
ЊЕГОВУ ПОЕЗИЈУ НА You Tube ПОСЕТИЛО НА ХИЉАДЕ ПОСЕТИЛАЦА
Душан Нонковић је Оснивач и уредник најпосећенијег сајта Гласа Дијаспоре , али исто тако је и угледан песник , чија се поезија чита у једном даху. Што се тиче сајта Гласа Дијаспоре ту је неуморан и без цензуре објављује истину. Његова поезија преточена је у небеске драгуљарнице , уклесане међу далеким сазвежђима . Отуд објашњење зашто има велики број читалаца. Његови стихови надземаљски пулсирају и озаре читаоца , лелујави стихови, остављају иза себе мирис мајчине душице и лимуновог цвета . Искрене, спонтане, неусиљене. Оне се могу изговарати и певати до промуклости а да опет остану милозвучне .Његове песме су завештања и песнички тестаменти , којима он благосиља своју родну груду , мајчицу Србију, али и неугасива лучевина песникових свитања .Представљамо читаоцима кратку биографију Душана Нонковића уредника и песника .Али исто тако и његову поезију .
Душан Нонковић, од мајке Смиље, рођене Теодоровић, из Ердута и оца Стевана из Книна, родђен је 11. јуна 1940. у Суботици и крштен у Суботичкој православној србској цркви. По доласку Мађарских окупатора породица је већ 1941. протерана под паролом; Срби за Србију, Хрвати за Хрватску. Са родитељима доспева у Краљево као избеглица а исте године остаје без оца којег су као и хиљаде других недужних талаца стрељали војници немачког Вермахта. После многобројних ратних тегоба – бива постављен као једногодишње дете у наручју своје мајке уз присуство, са леве и десне стране, четворогодишњег и деветогодишњег брата пред стрељачки вод. Преживео је то наређење стрељања само захваљујући енергичном противљењу једног од два команданта тих немачких војника тог истог стрељачког вода.
1945. се враћа у родни град Суботицу где завршава основну школу а потом и Машинскопољопривредну у Апатину. Запошљава се у пољоппривредном комбинату а после непуних годину дана уписује студије на Биотехничком факултету у Љубљани. Студије финанцира повременим физичким пословима.
По завршетку студија и војног рока у ЈНА не полази му за руком да добије посао не само у својој струци већ уопште, са образложењем; ма колико пензија мајке мала била, да где може један бити сит могу и двоје. После свог мркотрпног финанцирања студија и одслужења војне обавезе својој држави такво образложење није могло бити веће лично разочарење па и поред тешког двоумљења и моралних дилема прихвата понуду Немачке селекцијске станице сточног биља (коју је још као студент за време студија више пута одбијао из историјских разлога) и 1969 године одлази за Немачку. После годину дана праксе постаје асистент Др. Lajckom, шефу тада највеће селекцијске станице сточног биља Западне Немачке, НДФ (Norddeutsche Pflanzenzucht).
1967 године венчава се са својом дугогодишњом, пријатељицом, пословном сарадницом Кристом Ролфс коју је упознао првог дана по доласку у Немачку а којој је такође то био исто први радни дан по завршеној школи са струком техничког асистента. У том браку су рођена три детета, васпитавана у хуманитарном духу којег је посебно неговала и супруга Криста Нонковић, којој је 2009 године удељено високо државно одликовање Немачке, Крст части за хуманитарно залагање у пружању помоћи оболелима од мултиплесклерозе а од које је предходно деценијама и сама патила.
Душан Нонковић постаје члан округлог стола у Либеку, где је заступао интересе избеглих и протераних особа.
Као суиницијатор учествује у оснивању првог Централног Савета Срба у Немачкој.
У Хамбургу бива изабран и за првог генералног секретара Централног Савета Срба у Немачкој али ту функцију убрзо препушта млађој генерацији и посвећује се оснивању Гласа Дијаспоре – Интернет презентације српске дијаспоре - којој посвећује и до данашњег дана највећи део свога времена.
Указом број 1/2-01-0004/2005-22 од 22. јуна 2005. године одликован је високим државним одликовањем, великом медаљом човекољубља државе Србије и Црне Горе због организовања и допреме помоћи болницама, домовима и герентоолошким центрима прије свега у лековима, опреми, креветима, обући па и колима прве помоћи итд у време привредне блокаде државе Србије/ЦГ, за несебичну помоћ и доброчинство.
Током 2010. тешко оболева од срца па су од тада његове активности усмерене, поред уређивања Гласа Дијаспоре и писању поезије а и ове књиге.
Оснивач је и уредник сајта Гласа Дијаспоре
Аутор је књига: Сан и љубав вечна, Звезде хоризонта, Рај нам је на
дохвату руке а градимо пакао-Зашто
Почасни је члан удружења писаца РС и дијаспоре Приједор.
САН И ЉУБАВ ВЕЧНА
А сан ће постати јава,
прасак тишине, трептања
крила лептира најлепших боја
сипаће прах својих шара
у космосу дугиних лепота,
љубећи круну меденог цвета
уз ехо лептирових крила
проламајући тишину
до самог срца
додирујући ти косу
трепавице, усне,
да ти од умора падне
на груди топле и испије
последње капи кише
из росе туге и чежње
твоје!
Кад осетиш тишину муклу,
на трен мору ноћи глуве,
помислиш да нема ме више...
не веруј и знај,
да корачам нашим стазама
алејама цвећа препуних ружа
у лику лептира, опијен твојим мирисима,
скривен у зрачку сунца и месеца,
шетам алејама нашим
уз осмех неба, праћен погледима
веверица, кошута, песмом славуја,
корацима белих лабудова,
на путу ка твојим недрима.
И кад се снег буде отопио
као капљице на твојим грудима,
знај, да нису сузе киша
већ пољупци мојих усана
утиснутих небеским дугама,
окићеним осмехом твојих усана
под круном бисера,
украшених сјајом небеских звезда,
уз мелодије харфе морских сирена,
осетићеш...
и тада ћеш знати,
где почивам и где ћеш ме наћи
у својој души која вечито живи.
А све док не дође тај
Судбоносни тренутак
Што води у загрљај вечни
Мораш знати
Да Те волим свим чулима
Да си ми осмех неба
Сунца, звезда и месеца
На поветарцу латица
Мојих уздрхталих снова
У души, пурпурно црвена ружа
Откуцај срца мога
Светлост ока што ми душу греје
Нежност усана што Ти дојке љубе
Опојни зов свим мојим лептирима
Најлепших дугиних боја
Мораш знати да си царица
Мојих не утољивих жеља
Извор среће и живота
Опсесија мојих ноћи и зора
Миловање моје, љубави моја
Сунце мојих снова и страсти
Што ми сваког јутра пољупце мами
Такав је, такав ће бити и остати
Цват мојих жеља и снова
Да Те још љубим на милионе пута
Све до оног кобног тренутка вечна
Где се мре и рађа као сунце
Увек изнова
А кад додје тај тужни растанак
Где живот, свој опроштај тражи
У последњој мисли тиња и гаси
Веруј ми да је то само тренутак
Посрнулог корака вечитог живота
Окрет и трзај Аргентинског танга
Љубав која се радја увек изнова
Ко пупољак руже из зимске магле
Гранчица нежна ињем прекривена
Хладним плаштом лепоте обавита
Чаролија времена без сата и дана
Где тишина свој трибут узима
Кад се спрема у задњим мислима
На пут дуги у колевки од леда
У сан без сата времена и сунца
Да би се стигло тамо, где се
Живот изнова у младости радја
Као да не беше посрнулог корака
Сванут ће нам сунце пролећа
Процветат ће пупољак живота
Корацима Аргентинског танга
Не хајући за тајнама времена
Милијарде овоземаљских лета
Само су тренутак онога света
Посрнули корак вечитог живота
Је од вечности једнога трена
У царству без сата и бројева
Време је не постојећа мера
После наркозе посрнулог корака
Хладног пута у колевки од леда
И заборава тог уснулог времена
Броји се живот увек изнова
Сузама срећом весељем и осмесима
Заласком и изнова радјањем сунца
Кораком у корак Аргентинског танга
Алејама бордо црвених ружа
Овоземаљским и рајским стазама
Уз песму славуја и осмех неба
Сном љубави вечне волећу те драга
Увек и увек изнова сном вечитог живота
Аутор
Душан Нонковић
МАЈЧИЦИ РУСИЈИ
Ти си моје предивно срце
а ја у њему само душа
да му буде лента машна
да заједно са њим куца.
Ти си облак белог снега
ја пахуља што га снева
ти си дуга плавог свода
а ја капљица твојих боја.
Ти си санак дивних снова
ја у њима, чежња пуста
делић среће, срећо жудна
санак снова жудњо моја.
Сред врта си бордо ружа
ја пољубац од лептира
зрачак сунца рујна јутра
лабудова песмо моја.
Ти си рој слатких ми снова
мирис цвећа дивних поља
слаткој срећи дивна нада
уздрхталој души поветарац.
Од снова си сва саткана
нит те има нит те нема
нит си сан нити јава
па ипак си жудњи тајна.
Мојој души ти си душа
мом срцу знак живота
без тебе би оно стало
нити би икад закуцало.
Гркој сузи ти си мелем
мркој тмини сунца сјај
победа си над поразима
вечна лента, мајка свима.
Сви би хтели твоје злато
и све друго силно благо
а Србин би само једно
да му будеш мајка вечно.
Душан Нонковић
Припремила : Славица Јовановић
http://www.youtube.com/attribution_link?a=rBtEtKdYfK0&u=%2Fwatch%3Fv%3DOtUDtrVPclQ%26feature%3Dshare
