Горка мудрост Александра Солжењицина
3. августа 2008. г. умро је један од најзначајнијих руских писаца ХХ века, добитник Нобелове награде за књижевност, Александр Исаевич Солжењицин. Као што је и машато, умро је у отаџбини, у отаџбини која га се једном одрекла и прогнaла и дуго није хтела да га прими.
Њгов живот пун потуцања, оскудица, прогона и борбе још једном је доказао да судбина писца и неранвдушног човека никад није била и неће бити проста.
Њему дајемо спомен ову
Поводом обележавања годишњице смрти Солжењицина одабрали смо неке цитате великог ауотора у којима свака реч звучи као позив и опомена за човека .
Шта може бити најдраже на целом свету? Показало се: сазнање да ти не учествујеш у неправедностима. Оне су јаче од тебе, такве су биле и биће, али пусти да оне прођу поред тебе, ти у њима немој да суделујеш.
Знаш зашто коњи живе тако дуго: они не објашњавају своје односе.
Уколико ниси у стању да искористиш минут, узалуд ћеш провести и сат, и дан, и цео живот.
Образовање ума се не прибавља.
Да смо велика нација-то треба да докажемо не огромошћу територије, не бројем народа које смо потчинили, него величином поступака.
Ти људи имају тако добра лица као у оних ко има честу савсет.
Васељена има онолико центара колико у њој има бића.
Неограничена власт ограничеих људи увек доводи до суровости.
Ништа се у свету не може постићи насиљем! Узевши у руке нож, мач, пушку, ми се брзо поистовећујемо с нашим џелатима и насилницима. И ту неће бити краја.
Није увек страшно умрети. Страшно је умрети сад.
Код људи су преокрнете представе о томе шта је добро, а шта лоше. Живети у петоспратном кавезу да би над твојом главом лупали и ходали, а свуд около трешти музика из радио-апарата, -то се сматра комфором, добром.
А живот трудољубивих земљоделаца у нахереним избама на крају степе, сматра се за нешто рђаво.
Проста је истина, али је тешко прихватити: благословене у ратовима нису победе, него порази.
Победе су потребне владарима, порази народу. После победе жели се још победа, после пораза, жели се слобода и обично се и добија.
Порази су потребни народу, као што су страдња и беда потребни појединим људима: они њима продубљују унутрашњи живот, уздижу се духовно.
Не сме се бити толико практичан да би се судило по резултатима: људски је судити по намерама.
Постоје људи којима у животу без већих напора иде све глатко, док другим људима никад не цветају руже, макар колико се трудили.
А кажу да судбина свког човека зависи од њега самог. Ништа од њега не зависи.
Паметног је на свету много, доброг-мало.
Постоје зли људи који злокобно чине све сама зла дела и треба их само одвојити од осталих и уништити. Али линија која дели добро и зло пресеца срце сваког човека. И ко би хтео да уништи део свога срца?
Сажаљење је осећање понижавајуће: понижава и оног ко сажаљева, али и оног кога сажажаљевају.
Сваки који је макар једном прогласио насиље за свој метод, неизоставно мора изабрати лаж као свој принцип.
Љубомора је увредљиво самољубље. Права љубав лишена одговора није љубоморна, она одумире, окоштава.
Најтежи живот није кад се тоне у море, укопава у земљу или кад се тражи вода у пустињи. Најтежи жовот је оног који сваког дана кад излази из куће удара главом у привратницу-сувише ниску.
Хоћете ли да вам кажем шта је најглавније у животу, да вам откијем неке његове загонетке?
Не трчите за привиђењима - за својином, за звањима, то кошта нерава и стиче се деценијама, а изгуби се само за једну ноћ. Живите са предношћу над животом: не бојте се беде и не исцрпљјуте се у трагању за срећом. . . Ако вам нису пребијена леђа, ако ходате на обе ноге, савијате обе руке, видите на оба ока и чујете на оба уха - коме још треба да завидите. Завист према другим, пре свега једе нас саме.
Протрљајте очи, ставите руку на срце, и пажљиво оцените оне који вас воле и који су вам наклоњени. Не вређајте их, не изазивајте. Ни с ким од њих се не свађајте. Јер можда и не знате да би то могао бити ваш последњи поступак који ће остати у њиховом сећању.
Припремио, превео и обрадио: Бранко Ракочевић
