Одржани пети Пјеснички сусрети у Поткозарју
ПОНОЋ
Поноћ је откуцаланаградскомсату
доксамбеоградскимулицамашеталасатобом у мислима.
Тразиласам те у шаренилуцвећа
доких је ветарповијао по парковима.
Ходаласам, љубави, свебрже и брже,
а не знајући да ли постоји пут до тебе.
Твој глас је одзвањаоневидљивомдаљином,
а ти као да си ме држаозаруку.
у мислимазаљубљени
и кренулитамопремамосту где смо се увексастајали.
Твојтоплидодирмиловао је
мојечелодок је горелотвојомврелином.
рукакао да твојурукуосећа
какомилујемојеталасекосе.
Уживаласам у твојојнесебичнојљубави
док су ме мислиносилесвеближе и ближе ка теби.
Гледам те витког и лепогдокнештоизменепроговори :
нема те више, љубавимоја.
Враћам се кућиуплакана и тужна
док на извору бистре рекеугледахопеттвојлик.
Поново ме преплавирадостнекомтоплиномсреће...
док се окретох- тебенестаде.
Дозиваласам те, љубави, крозеходаљине,
А моје уплакане очиљ убиле су твој невидљиви траг.
Узалуд сам чекала повратак
гледајући у јатоптицакоје је кружилоизнадмене.
Замолиласам и птице у хорунекаодлете !
Нека са собомоднесумојемисли !
Некаоднесу са собом и мојеболи и мојутугу
остаћусама са собом у овојпесми, љубавимоја.
ТеодораТодаМатић-Медић
Сiднеj, Аустралиjа
