КАРАГАНОВ: Порошенка може спасити једино дуги рат Запада против Русије
Украјински председник Петар Порошенко изјавио је CNN да за своју земљу жели статус „главног савезника САД изван NATO“.
Притом је нагласио: „Неопходно је искористити све могуће методе за деескалацију ситуације (у Украјини). Уколико у томе могу помоћи санкције (Запада против Русије) - треба их обавезно увести. Али, ако санкције не буду функционисале, могуће је да ћемо морати да се обратимо Конгресу САД да нам да статус основног савезника изван NATO“.
Статус „главног савезника“ подразумева развој војне сарадње са земљама NATO, али не и обавезу САД да таквом савезнику пруже војну помоћ. Такав статус имала је Аргентина уочи рата за Фокландска (Малвинска) острва, али јој то ништа није помогло. Сада су „главни савезници“ САД - Израел, Јапан и Јужна Кореја.
Московски лист Взгљад разговарао је са почасним председником московског Савета за спољну и одбрамбену политику Сергејом Карагановом о томе шта такав статус може донети Украјини и шта ће с њом бити даље.
ВЗГЉАД: Порошенко је, изгледа, све склонији да затражи од САД статус Major non-NATO Ally или MNNA. Шта је његов главни мотив да то тражи? Хоће ли САД и NATO изаћи у сусрет украјинском председнику?
Караганов: Прво, таквог статуса нема у структури NATO. Колико ја знам, статус „савезник NATO“ не постоји. Да, постоје савезници САД. То су земље које су са Америком повезане споразумима о безбедности: Кореја, Јапан, а у некој мери и Аустралија.
ВЗГЉАД: Ако таквог статуса у структури NATO нема, зашто га онда Порошенко тражи? Ваљда би морао да добро зна шта може тражити од NATO, а шта не може...
Караганов: Порошенков мотив је један - привући пажњу. Он је као политичар већ осуђен на крах. Политичка и економска ситуација у Украјини ће се сваког месеца само даље погоршавати. Зато Порошенку остаје једино да се узда у велики и дуготрајни рат Запада против Русије. Ако до таквог рата не дође, Порошенку ће - ако загусти - једино преостати да на леп начин побегне из Украјине. У садашњој ситуацији, његов апарат је осуђен да буде методично гажен, као и свака друга влада те врсте.
ВЗГЉАД: Прес-служба Беле куће објавила је да су Обама и пољски председник Коморовски разговарали о повећању војних расхода NATO у Европи. Није ли и то подстакло Украјину да ради на својој асоцијацији са алијансом?
Караганов: Обама и Коморовски не могу се ни о чему договорити. Они могу једино позивати европске земље да повећају своје војне расходе. Таквих захтева сам се наслушао - сваке године по неколико. Американци позивају своје блиске савезнике и партнере у Европи да повећају војне расходе свих последњих 50 година. Суштина је у томе што основне расходе у NATO сносе САД, а Европљани су своје војне расходе све више смањивали. Сада их је већина земаља Европе довела испод минимума. Зато је већина европских чланица NATO сасвим борбено неспособна.
ВЗГЉАД: Могу ли таква „таласања“ која ништа не мењају утицати на однос међународне заједнице према украјинској ситуацији и Русији? Могу ли, на пример, утицати на ток истраге катастрофе малезијског Боинга, према којој је прикована пажња практично целог света?
Караганов: На ток истраге неће никако утицати. Конфронтација Русије и Запада била је у пуном замаху дуго пре трагедије малезијског Боинга и наставиће се.
Не тиче се она само Украјине. Запад је свих последњих 25 година према Москви водио версајску политику у меким рукавицама. Стално је потискивао Русију и ударао на зоне њених животно важних интереса. Сада је Русија Западу на том плану поставила црту. Све је фокусирано у једном питању: ко на Западу жели да увуче Русију у крупан конфликт и да на територији Русије направи други Авганистан? Неки политиколози о томе већ директно говоре.
ВЗГЉАД: Медији у Русији објавили су текст „Акта о спречавању агресије са стране Русије“ који се разматрао у Конгресу САД. У том тексту постоји помињање статуса „савезник који није члан NATO“. Аутори тог законског предлога тврде: осим Украјине, најближе добијању таквог статуса су Грузија и Молдавија. Шта то може да значи?
Караганов: У Конгресу САД воле и умеју да смишљају увек нешто ново. Ствар је у томе шта би значио такав статус за побројане земље и шта би им донео? Могуће је да аутори поменутог закона покушавају да заобиђу NATO. Јер, Брисел ни под каквим условима не би хтео да узме за савезнике ни Грузију, ни Молдавију, а о Украјини да се и не говори.
Чак и ако Обама потпише тај документ, то уопште не значи да ће NATO било коме било шта дати. Сама Америка не жели да даје гаранције безбедности ни једној земљи, поготово не једнострано и још земљи на граници са Русијом. Многи амерички политичари већ су изјавили да САД за Украјину никако неће ратовати. Тим пре не за Грузију и Молдавију.
ВЗГЉАД: Треба ли очекивати неке промене у постсовјетском геополитичком простору - на правцима према Украјини, Грузији и Молдавији?
Караганов: На Русију са тих страна тешко да ће вршити притисак. Колико год покушавали - од тога ништа неће бити. Данас је главно питање: у којој мери је Русија у стању да разреши кризу поводом Украјине. То питање је још отворено.
КАТЕГОРИЈЕ
