Ко је Дарко Ћулум?
Овдашњу јавност мјесецима интригира „лик и дјело“ новог директора српске полиције, а од водећих медија максимално добија сервисне информације о току конкурса. У таквим ситуацијама обично реагујем, па и овом приликом откривам мање-више непознате детаље о иначе самозатајном Ћулуму.
Пише: Борислав Радовановић
Кажу да је Ћулумово позиционирање у фотељи директора полиције реализовано на лично инсистирање Милорада Додика, док је министар Лукач имао неке своје „фаворите“. Поједини шпекуланти то аутоматизмом подводе под странчарење или политички утицај на рад полиције, но морамо се запитати колико су такве перцепције објективне и чињенично утемељене? Има „предсједник државе, народа и странке“ подугачку листу послушника који би радо засјели на ову добро плаћену и утицајну функцију, само немају знања и вјештина потребних за испуњење Додикових захтјева.
Поуздано знам да је Додик још за министровања Станислава Чађе, а потом идентично и од Јовичића и Лукача, тражио резултате на плану сузбијања појединих облика организованог и привредног криминала. Поједини политички лидери Хрватске, а потом и Србије (доласком Вучића), преко специјализованих полицијских и правосудних служби за борбу против организованог криминала остваривали су одличне политичке поене, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Пожелио је и Додик слично поентирати, но показало се да је био политички недосљедан и криминално превише „контаминиран“.
Тако се догодило да су Владо Јованић и инспектори његове Јединице за посебне истраге почели истраживати бројне предмете тешког криминала и корупције, укључујући и криминализоване припаднике полиције, те се суочили са реакцијама спрегнутих криминалаца, политичара, тајкуна и полицијских моћника. Спорне реакције довеле до разбијања тог свакако хвале вриједног тима професионалаца. Овај први покушај суочавања са организованим криминалом и корупцијом у институцијама Српске за вријеме његовог „вакта“ Додик није подржао, него је чек зажмурио на врло ружан прогон честитих професионалаца. Каснији покушај Синише Кострешевића и његове Јединице за борбу против организованог криминала и корупције завршио је врло слично. Изостао је прогон актера истрага, али нису ни остварени жељени резултати. Милорад Додик је поново пропустио прилику да политички поентира јер иоле озбиљнији резултати подразумијевају „пуштање низ воду“ појединих инкриминисаних сарадника и кумова, а он на то једноставно није био спреман. Зато данас плаћа политичку цијену и трпи посљедице и својих и „кумовских“ гријеха.
У том контексту ваља посматрати и Додикове мотиве будућег Ћулумовог позиционирања. Просто, нашем предсједнику је ово можда посљедња прилика да избјегне одговорност за тешко ескалирани институционални/државни организовани криминал, а то једино може постићи конкретним резултатима полиције и правосуђа. Нема ту никакве дилеме: треба хапсити, пријављивати и пресуђивати групе и појединце и то треба чинити док релевантни унутрашњи и спољни друштвени субјекти не донесу суд да то представља квалитетну борбу против криминала и корупције. Без позитивне оцјене јавности и појединих субјеката можете само себе и друге заваравати, а позитивна оцјена релевантних подразумијева конкретне резултате. И ту долазимо до одређених професионалних карактеристика Дарка Ћулума.
Данашњој јавности је мало познато да је Ћулум, прије позиционирања на мјесту начелника ЦЈБ Бања Лука (2010.), пуну деценију био алфа и омега сузбијања организованог криминала и тешких злочина. Могао бих овде објелоданити како је расвијетљено и процесуирано на десетина најпознатијих случајева тог доба и каква је Ћулумова заслуга била у томе, али то просто није примјерено обзиром да се он лично никад не хвали постигнутим, а ни професионално пошто се ради о врло сложеним и опасним догађањима (да не би неког угрозио). Но, чисто на плану појединих појавних облика криминала, могу сасвим референтно потврдити да је по питању сузбијања ауто-мафије Ћулум остао препознатљив на простору западног Балкана. Свако се може сјетити медијских извјештаја из бројних полицијских акција, хапшења познатих криминалаца, проналажења на стотине крадених и кривотворених возила и ино, но у јавности је остало непознато да је већином тих акција руководио Дарко Ћулум. Знам да данас имамо озбиљне проблеме у домену разбојништава, а готово никакве резултате, међутим, морам цинично запитати: какво би било стање да бројне међународно познате „звјерке“ својевремено нису осуђене на деценијске казне? Погађате (опет!) под чијим руковођењем.
Сад, бојим се да овде улазим у „опасне воде“, но просто морам поменути да су својевремено на овим нашим просторима дјеловале моћне криминалне организације (нпр. Милаковићи), или да су јавност и друштво дуго мучила монструозна убиства, да смо имали „штампарије“ новца равне некадашњој топчидерској, да смо били важна тачка на међународним нарко-коридорима или у домену кријумчарења оружја и ино. Много тога је похватано, пресјечено, процесуирано и пресуђено, а кључна повезница свега носи име Дарка Ћулума. Значи, оно шта је важно истаћи за схватање актуелних дешавања јесте чињеница да Ћулум зна како сузбијати најтеже облике криминала, односно да на том плану има огромно искуство. Све шта је данас потребно јесте да политички врх таквим људима омогуће остваривање жељно очекиваних резултата. У ствари потребније је омогућити континуитет дјеловања, јер ништа не добијамо уколико нешто започнемо, па пресијечемо, као у случајевима Јованића или Кострешевића.
Елем, важно је поменути још једну Ћулумову професионалну карактеристику, а каква је од кључног значаја за развој полицијског дјеловања. Конкретно, Дарко има ту одлику да му људи/полицајци вјерују. Сад већ деценијама је познат по томе да му можете повјерити најопасније информације и без имало бојазни да ће вам се то „обити о главу“. То оперативци изнимно цијене и управо због те особине небројено њих је затражило (и добило) Ћулумову помоћ и подршку у реализацији опасних активности. Истовремено, ангажовање на тешким и опасним задацима одувијек је код Ћулума била најбоља препорука за напредовање. Мање-више познато је да он своје прекаљене сараднике позиционира кад и гдје год може. У бити то значи да је Дарко Ћулум један од врло ријетких кадрова наше полиције какав може окупити квалитетне професионалце и усмјерити их на најтеже облике криминала. Питање је само његове процјене објективних могућности и околности, јер је и у том погледу врло искусан и добро зна до којих граница полиција може максимално досегнути. Просто, Ћулум чува људе и себе, и то је у полицијским круговима добро познато, а можда најбољи показатељ те његове особине јесте чињеница да јавност мало зна о његовим личним заслугама (респектабилним!) и о опасностима са каквима су се суочавали он и његови људи.
Дакле, да резимирамо, фактички у својој првој изјави са позиције скорашњег директора полиције Ћулум је најавио да му програмске приоритете чине „борба против организованог и привредног криминалитета, корупције, затим расвјетљавање тешких кривичних дјела из ранијег периода, као што су убиства, разбојништва, саобраћајне незгоде са настрадалим по непознатом учеснику, али и боља сарадња са тужилаштвом”. Наоко ово дјелује као небројено пута изречена фраза, но, никад од Дарка Ћулума. Вјерујте да сваки поменути аспек дјеловања има своју позадину, односно да се односи на конкретне ствари. Понављам, Ћулум није склон ни истицању својих заслуга, а о којекаквим “најавама” нема смисла ни говорити. То је човјек који врло мало говори, а много ради, и уколико је најавио овакве приоритете онда је то озбиљно мислио. Но, овде (опет) морамо уобзирити чињеницу да Ћулум никад не излази са идејама или ставовима које нису добрано преиспитане и утаначене унутар релевантних субјеката.
Значи, поприлично сам убијеђен да је Додик од Ћулума затражио исто оно шта је претходно тражио од Чађе, Јовичића и Лукача (а није добио), а то су кампања против криминала и конкретни резултати. Са друге стране Ћулум то може постићи, но, питање је: до којих граница је Додик спреман суочити се са криминалом и корупцијом? За ових десетак година најмање два пута је „заказао“, зато претрпио политичку штету и (надати се!) из свега тога нешто научио. Уколико потроши и „трећу срећу“, односно Ћулума и људе које ће овај највјеројатније окупити, тешко да се може надати доброј будућности. Зна то Додик и зато вјерујем да би ова „прича“ са Ћулумом могла успјети.
borislavradovanovic.blogspot.ba
