Налазите се на страници > Почетна > Магазин > Лековита својства малине

Лековита својства малине

09-07-2014 01:09:56 | | kodren.com/ mojenovosti.com |

Малина је у свим развијеним земљама света високо цењена биљка, прво због неодољивог изгледа, укуса и мириса а затим и због својих лековитих својстава.

Малина је грм који потиче из југоисточне Европе, расте уз рубове путева и шумарака, а све се чешће узгаја и у вртовима и готово да је једнако толико удомаћена као и јабуке, крушке или шљиве. Плод је збирна коштуница црвене боје, позната по јединственој ароми коју дугује посебној мешавини арома, која се тешко имитира, чува и конзервира, те префињеном деликатно-киселкастом укусу.

Енергетска вредност 100 г свежег плода малине износи око 52 kcal / 217 kJ. Од тога има 86% воде, 1,2% протеина, 0,65% масти и 12% угљених хидрата. Изврстан је извор дијететских влакана (6,5 g).

Ово бобичасто воће је тако слатко а има тако мало калорија што је већ довољан разлог да максимално узивамо у њему.

Од витамина изврстан је извор витамина Ц (26,2 mg, што чини 44% RDA), а од осталих витамина садржи витамине Б комплекса, витамине Е и К, али у количинама испод препорученог дневног уноса. У малим количинама садржи готово све минерале.

Малина је нутритивно нарочито занимљива због богатог садржаја разноврсних антиоксиданса, а у часопису BioFactors објављено је да је антиоксидативна активност малине за 50% већа од антиоксидативне активности јагоде, 10 пута већа од парадајза и 3 пута већа од кивија. Антиоксидативна активност се не губи када је малина смрзнута или у облику џема. Око 25% антиоксидативне активности припада антоцијанима као што су кверцетин, кемпферол, цијанидин-3-глукозилрутинозид, цијанидин-3-рутинозид и пелагонидин гликозид. Антоцијани дају малини јаку црвену боју, штите организам од штетног деловања слободних радикала, поседују јединствена антимикробна својства, утичу на спречавање претераног раста бактерија и гљивица у телу (као што је Цандида алибицанс).

Малина је одличан извор фруктозе, флавоноида, витамина (Ц и Е), минерала (поготово калијума). Ипак, ово воће је најбогатије влакнима. Антоцијанини и полифенолна једињења која су саставни део малина су моћни антиоксиданси који имају антиканцерогена својства па је ово воће добродошло као заштитник од многих болести и природни савезник у борби против рака.

Конзумацијом малина телу обезбедјујемо енергију, правилно функционисање нервног система и одржавање здравог ткива, на првом месту крвних судова. Корисна је за крвну слику, побољшање апетита код деце, сузбијање мучнине и повраћања.

Народна медицина сок од малине препоручује за лечење болести желуца и црева јер ефикасно прочишћава систем за варење. Исто тако може бити користан за третирање уринарних инфекција. Каже се да малина расхладјује, па сок од малине треба употребљавати и против грознице.

Листови малине припремљени у виду чаја препоручују се за јачање срца, лечење хемороида, алергијских осипа на кожи и лакших озледа коже. Овај напитак припадницама лепшег пола може помоћи да постану мајке. Некада се чај од листова малине често употребљавао за лечење женског стерилитета јер прочишћава јајоводе и има позитивно дејство на зидове материце.

Због ниског садржаја угљених хидрата малина је у разумним количинама безбедна и за исхрану дијабетичара, што се не може рећи и за свако друго воће. Нека испитивања чак покажују да ово воће повољно утиче и на регулацију шећера у крви.

Подсећамо да берба малина траје средином лета и без обзира на цену не би их требало пропустити. Све посластице направљене од дивних плодова ове биљке могу имати одредјених здравствених предности за организам али како би се што боље искористила сва лековита својства малина, подразумева се да их треба јести у свежем облику. Изузетак чине озбиљни бубрезни болесници којима свежа малина може нашкодити.