САД ће тешко убедити Шведску да се успротиви пројекту „Северни ток 2“
Шведска не жели да буде увучена у геополитичке игре и зато ће Сједињеним Америчким Државама бити тешко да је убеди да се успротиви пројекту „Северни ток 2“, сматра стручњак Националне енергетске безбедносне фондације Игор Јушков.
Јушков каже да Американци имају мало могућности да изврше притисак на Шведску. „Њој не треба финансијска подршка, као на пример Бугарској, која је била приморана да напусти реализацију ’Јужног тока‘“, објашњава Јушков за портал „Свободнаја преса“. Сличног мишљења је и виши аналитичар Руске академије наука Алексеј Волков. „Шведска ће наставити да има умерен став о ’Северном току 2‘. Она покушава да буде уздржана на ту тему, посматра опште трендове и покушава да их прати“, сматра Волков. Раније је саопштено да би Шведска могла да буде приморана да ради против изградње цевовода, због забринутости САД и неких европских држава да ће то повећати зависност Европе од руског гаса. Шведски премијер Стефан Левен састао се у четвртак са америчким потпредседником Џозефом Бајденом, са којим је, између осталог, разговарао о енергетској безбедности, наводи шведски лист „Свенске дагбладет“.
„Није ни чудо што Бајден покушава да убеди Шведску да се успротиви ’Северном току 2‘. Шведска је важна, првенствено као ’еколошки глас‘ у групи противника пројекта. Остале земље задужене су за политичке и економске аспекте, али Шведска би требало да игра улогу заштитника екологије“, каже Јушков.
Спречавањем изградње гасовода, САД покушавају да убију више мува једним ударцем, сматра аналитичар Ростислав Ишченко. Он каже да САД настоје да „оставе Европу без релативно јефтине енергије, смање њену конкурентност и приморају је на потпуну зависност од извора енергије који би се испоручивали поморским путевима које контролишу Сједињене Америчке Државе.“ „Други циљ је да се отежа Русији, јер не би било лако одмах наћи купце за оне количине гаса које купује Европа“, сматра Ишченко. Према пројекту „Северни ток 2“ Русија сваке године треба да испоручи 55 милијарди кубних метара природног гаса у земље Европске уније преко Балтичког мора у Немачку, заобилазећи Украјину, балтичке земље и Пољску. Планирано је да пројекат гасовода користи оригинални цевовод „Северног тока 1“ дуж 86 одсто његове трасе пре гранања. Очекује се да се 2017. године пројекту прикључи и Данска.
