Русија пробија еуроблокаду
Званична посета Председника Русије Владимира Путина која је завршена 24. јуна, представљала је други такав инострани догађај за руског вођу после заоштравања кризе у Украјини. Ако је посета француској Нормандији (која је одржана почетком текућег месеца) приликом обележавања 70-годишњице отварања “другог фронта”, помогла да се нанесе први моћан удар антируском европском фронту који се гради под притиском САД, онда је посета председника Путина Аустрији поставила економски камен темељац за даљу сарадњу Русије са западним партнерима.
Међу многим темама које је Владимир Путин разматрао у Бечу са Председником Аустрије Хајнцом Фишером, федералним канцеларом Вернером Фајманом и представницима пословних кругова, посебно су се истицала два питања – ситуација у Украјини и перспективе реализације пројекта “Јужни ток”. Није никаква тајна да су ова два питања у очима многих западних политичара повезана у једно питање. Није случајно да су баш током прошле недеље САД и ЕУ уложиле тако жесток притисак на руске партнере у пројекту “Јужни ток”. Бугарска је већ обуставила рад у оквирима градње гасовода, а слично расположење постоји и у влади суседне Србије. У последњем случају ситуацију су морали да “доведу у ред” на вишем дипломатском нивоу министри иностраних послова Ивица Дачић и Сергеј Лавров – који су у резултату разговора у Београду потврдили постојеће споразуме о “Јужном току”.
У насталој ситуацији велику тежину има реч оних држава-чланица ЕУ које схватају значај сарадње са Русијом независно од политичке коњуктуре. Међу њих свакако спада и Аустрија. После разговора са руским председником Путином, његов аустријски колега Фишер је потврдио да је пројекат “Јужни ток” по његовом мишљењу “веома разуман и користан”.“Ја се овде придржавам мишљења да је пројекат “Јужни ток” са пословне тачке гледишта користан и разуман. Уколико неко подвргне Аустрију критици због нашег учешћа у том пројекту, онда треба кривити и Мађарску и Бугарску и Србију у том смислу и друге европске компаније које учествују у том пројекту”.
Такву филозофију, да земље-чланице НАТО пакта – Бугарска и Мађарска – могу да учествују у пројекту “Јужни ток”, а Аустрија не може, премда ће од 1. 500 километара гасовода, 50 прелазити преко територије Аустрије – такву филозофију ми у Аустрији не делимо. То је мишљење владе Аустрије, то је и моје лично мишљење” – истакао је Председник Аустрије.
Услед садашњег заоштравања кризе око “Јужног тока” управо је Герхард Ројс, генерални директор аустријског нафтног и гасног гиганта, компаније ОМВ, позвао ЕУ “да убрза” реализацију овог пројекта. Према Ројсовом мишљењу ЕУ би требала да изузме “Јужни ток” из својих рестриктивних прописа. Да напоменемо да се својевремно аустријска страна “удаљила” од “Јужног тока” и сада разумно жели да “надокнади пропуштено”.
Беч је добро упознат са проблемима око транзита руског гаса преко Украјине, још преко искустава од зиме 2008-2009. године.5 Поред тога, аустријски бизнис је традиционално присутан у многим пројектима. Тако да није случајно да је управо током ове посете руског председника Бечу потписан споразум акционара руско-аустријске пројектантске компаније South Stream Austria која је одговорна за изградњу аустријског дела гасовода “Јужни ток”. Јуриј Ушаков, помоћник руског председника, истакао је да овај документ “регулише широки спектар питања повезаних са делатношћу заједничке компаније, одређује структуру управљања и прописује конкретна права и обавезе учесника, а такође и фиксира принципе финансирања и расподеле профита међу акционарима”.
Све у свему, буквално неколико сати пре Путинове посете руска и аустријска страна су потписале више од 20 споразума. Кристијан Дриис, директор аустријске компаније Diamond Aircraft Industries је коментаришући продор у економској сарадњи Аустрије и Русије послао јасан сигнал политичарима у Бриселу: “Санкције представљају погрешну политику. Партнери треба да седну за сто и размотре проблеме, све проблеме заједно. Тим пре што ми са Русијом имамо веома тесну сарадњу”. Конкретно, сама “Diamond Aircraft Industries”заједно са руском компанијом Ростех производи лаке авионе. “Санкције – то је политика, а бизнису је потребан дијалог и ми се због тога залажемо за продуктиван рад са руским партнерима” - потврдио јеХари Тјур, члан управног одбора аустријске компаније за изградњу железничких пруга Rhomberg Sersa Rail Group.
Што се тиче Украјине, очигледно је настало време за активније учешће водећих међународних организација у решавању украјинске кризе. Један од таквих организација требало би да буде и ОЕБС. Није тајна да је улога ОЕБСА последњих година прилично девалвирала. Институције ОЕБСА усмериле су се на праћење – притом често спекулативно и тенденциозно – више специфичних тема попут националних изборних процеса. Због тога и не чуди да је у тренутку распламсавања озбиљне војно-политичке кризе у Украјини ОЕБС био пасиван, није био у стању ни да је предвиди ни да је спречи. У источним регионима земље већ су се водиле жестоке борбе, а емисари ОЕБСА су се у Кијеву бавили организовањем забавних “округлих столова” и стручних скупова.Дакле, актуелни председник ОЕБСА Дидије Буркхалтер мора да одговори на озбиљна питања о “кредибилитету” своје организације. У међуврмену је после сусрета са руским председником он изјавио да је за његову организацију “веома важан директан сусрет са председником Путином како би се размотрили краткорочни изазови који стоје пред нама у овој веома важној недељи” – имајући у виду политички процес у Украјини.
Било како било, Запад без Русије не може решити политички проблем у Украјини. Индикативно је да су се министри иностраних послова земаља ЕУ који су се 23. јуна окупили у Луксембургу, у последњем тренутку одлучили да одложе разматрање питања о новим антируским санкцијама. “Одлуке о санкцијама данас неће бити” – изјавио је шеф дипломатије Холандије Франс Тимерманс. ЕУ је очигледно потребна пауза да размисли.
Што се тиче Русије, она није задовољна тренутним стањем ствари око ове организације. Министарство иностраних послова Русије у саопштењу на годишњицу потписивања Споразума о партнерству и сарадњи између Русије и ЕУ је нагласило да тренутне акције Брисела "доводе у питање стратешку природу нашег партнерства". "Жалосна је одлука Европске уније да одбије да настави рад на новом базном споразуму између Русије и ЕУ, који је требало да замени Споразум о партнерству и сарадњи. Заустављена је припрема документа чији је циљ јачање узајамно корисне сарадње у интересу грађана и пословних кругова Русије и држава чланица ЕУ, упркос стратешким интересима народа Европе"- истакнуто је од стране руског Министарства иностраних послова.
Разлози за проистекло, добро су познати. То је жеља појединих кругова у Бриселу да играју на “антируску карту”, као и неспособност ЕУ као организације да одустане од улоге послушног млађег партнера САД. Како би рекли – господо кандидати за ступање у ЕУ, извуците закључке из наведеног…
Аутор: Петер Искендеров
