Југоисток Украјине: Специфичности у промету новца

24-06-2014 02:17:05 | | Фонд Стратешке Културе/ mojenovosti.com |

Развој догађаја на југоистоку Украјине у приличној мери зависи од питања које је значајно за свакога: новац и његов промет. Ма колико изгледало парадоксално, обе нове Републике, и Донецка и Луганска су све до лета 2014.године наставиле да буду део новчаног простора Украјине – у њима су, мада у условима казнене операције, као и до тада функционисале регионалне управе Националне банке Украјине (НБУ). Истина, НБУ је више пута саопштавала претње у вези са својим пословањем на југоистоку Украјине. У једној изјави за штампу се каже да је руководство банке наредило да се „евакуишу“ сви њени сарадници како би сачували „свој живот и здравље“ али, судећи по доцнијим саопштењима, донецка управа НБУ је обновила рад. Кијев је схватио да уколико централна банка напусти југоисточну Украјину, власти ДНР и ЛНР ће убрзо да формирају свој монетарно-кредитни систем.

Што се тиче украјинских комерцијалних банака, оне су на југоистоку прекинуле своју делатност за читавих 90%. При том су филијале „Приватбанке“ чији је власник И.Коломојски то учиниле прве. Пред малобројним филијалама других банака праве се дугачки редови. Неко чека како би покушао да скине новац са свог рачуна, а неко покушава да подигне новац који су му дозначили рођаци. Готовина у банкоматима одавно не постоји.

Данас у обе нове републике, ДНР и ЛНР, осим украјинским гривнама готовински се тргује и руским рубљама, и у извесној количини – доларима и евром…

***

Пошто је 11.маја и у донецкој, и у луганској области спроведен референдум, појавили су се нацрти устава ДНР и ЛНР. У делу који се односи на монетарни и финансијски живот, код те две републике постоји велика разлика. У варијанти ДНР постоји посебан одељак „Финансијски и буџетски систем“ (глава 8). У нацрту устава се каже да Република преко своје централне банке издаје сопствену новчану јединицу. У члану 100 тог документа такође се каже да Централна банка представља државну банку која је потчињена Врховном совјету ДНР. Централна банка емитује новац у границама које одређује Врховни совјет.

У нацрту устава ЛНР не постоји посебан одељак у вези са финансијама, већ се о будућем финансијском и буџетском систему говори оскудно и неодређено. Ништа није речено која ће валута да се користи на територији Републике. Истина, на једном месту документа се помиње централна банка: „врховни руководилац Луганске Народне Републике…подноси Републичком Собрању Луганске Народне Републике кандидатуре за Председника Националне банке“. Али о самој Националној банци (њеном статусу, функцијама, коме она одговара за рад и сл.) се не каже ништа.

***

Ради упоређења одређени интерес представља и искуство организовања новчаног промета у делимично признатим или непризнатим државним институцијама које су се у различито време појавиле на постсовјетском простору - у Републици Јужна Осетија, Придњестровској Молдавској Републици, Републици Абхазија, Нагорно-Карабашкој Републици. Прве три теже Руској Федерацији, а четврта – Јерменији. У економском смислу та тежња се изражава у трговинској оријентацији према Русији, односно Јерменији, а у финансијском смислу – повезивањем унутрашњег монетарног обрта са руском рубљом, односно јерменским драмом.

У уставима Јужне Осетије, Абхазије и Нагорног Карабаха, који користе руску рубљу и јерменски драм нема никаквих записа. Истовремено те државе емитују новац који носи назив националне новчане јединице. На пример, у Абхазији је 2008.године издат златан и сребрни ковани новац са називом те јединице „апсар“ (номинале су биле од 10, 25 и 50 апсара). У Нагорном Карабаху су исковане металне кованице и одштампане папирне новчанице које се зову „карабашки драм“. Међутим, те јединице не представљају стварни инструмент за промет новца, оне имају врло ограничен тираж емисије и интересантне су само колекционарима и инвеститорима.

У Придњестровљу се користи јединица која се зове „придњестровска рубља“. Са њом се ради још од 1994.године. 2007.године издате су нове модификоване папирне новчанице чија је вредност 1, 5, 10, 25 и 100 придњестровских рубаља. Постоји котација придњестровске рубље у односу на друге валуте, пре свега на руску рубљу. Данас 1 придњестровска рубља вреди отприлике 3 рубље Руске Федерације. Од 2005.године у Придњестровској Молдавској Републици важи своја ковница, ковање и штампање новца се ради у самој ПМР.

Интересантно је да све четири републике имају своју централну банку. У Придњестровљу постоји и организација „Придњестровска републичка банка“ (ПРБ) која стварно поседује особине централне банке. Њен статус, циљеве, функције, принципе рада одређује закон „Централна банка Придњестровске Молдавске Републике“, који је донет 2007.године. Шта више, у Уставу те републике постоји посебан члан (члан 100) који је посвећен Централној банци. Тај члан одређује да ПРБ представља државну организацију чији је основни задатак емисија новца. Такође, та банка за свој рад одговара Врховном Совјету и председнику ПМР, а границе емисије новца одређује Врховни совјет.

За разлику од Придњестровља централне банке Јужне Осетије, Абхазије и Нагорног Карабаха представљају номиналне организације које се у Уставима тих земаља само помињу, али њихов статус, циљеви и функције нису одређени.

***

Последњих дана на југоистоку Украјине дошло је до догађаја који су директно утицали на стање у промету новца. Почетком јуна су се појавиле вести да Кијев предузима мере да у југоисточном делу Украјине повуче из оптицаја гривне. При том није прецизирано тачно на који начин. 4.јуна је дошло до реакције Донецке Народне Републике: њен заменик министра иностраних послова Борис Борисов је изјавио да, како би се предухитрио колапс донецке економије власти Републике су донеле одлуку да се пређе на коришћење руске рубље. Нацрт Устава ДНР предвиђа да се уведе у промет сопствена новчана јединица, али бурни развој догађаја у региону захтева сталну корекцију већ донетих одлука. Ипак одлука о преласку на руску рубљу не може да се обави тек тако. Она ће зависити од званичне позиције руских власти, стања на руско-украјинској граници и других фактора.

Има западних медија који су већ реаговали на изјаву ДНР о преласку на руску рубљу, и то на следећи начин: „Финансијска окупација дела територије Украјине од стране Русије“, „Гутање југоистока Украјине преко рубље“, „Москва својом рубљом дестабилизује ситуацију у Украјини“, и сл. То је типичан пример превентивног информативног рата. Прво, званично руководство РФ није ништа коментарисало и тим пре није доносило никакве одлуке на бази изјаве ДНР. Али коришћење рубље изван граница територије Руске Федерације није ништа необично. Напред је већ речено да се рубља као једина валута користи и на територији Републике Абхазије и Републике Јужна Осетија. А као паралелна валута рубља постоји у многим постсовјетским државама.

Овде треба да се направи још једна примедба. По сразмерама промета у иностранству рубља уопште не треба да се упоређује са доларом САД. Отприлике 2/3 комплетне количине доларске готовине се врти ван граница Америке. Тај феномен се назива „доларизација светске економије“. Има земаља које су се потпуно одрекле своје националне валуте и прешле на 100% коришћење долара САД. Такве земље постоје у Централној и Јужној Америци – Панама, Еквадор, Салвадор. Све оне представљају пуноправне чланице УН, односно – нису у међународној изолацији, те коришћење „зеленбаћа“ за њих не представља принудну меру. Тако да прекори Запада због могућег коришћења рубље на територији југоисточне Украјине очигледно не значи оно, што Запад каже. Тим пре што се рубља на тим просторима користи много векова уназад.

Аутор: Валентин Катасонов