ЗАДОВОЉСТВО ОД СПОРОГ ЧИТАЊА

07-05-2014 02:08:00 | | / mojenovosti.com |

Уређај за компјутер произведен у САД омогућава брзо читање, па нам за Набокова не треба више од два часа.
Да ли је то повод да се подсетимо спорог читања које нам пружа задовљство ?
Линијско читање се сачувало током пуних
пет хиљада година .

Сада ће програм који је разрадио стартер Spritz из Бостона изазвати револуцију у читању. Он омогућава да „Лолиту „ Набокова „прогутамо „ за мање од два сата.
Како пише Њујоркер (New Yorker ) у САД се куну да је то могуће.
“Читајући књигу ми посвећујемо само 20% времена разумевању текста „ објашњава изумитељ тог стартера. „ Осталих 80 % несвесног времемена „проћарда“ наша мрежњача у очајним покушајима да задржи „ нит „ речи“ које ми претрчавамо очима.
Научници су доказали да физичко оптерећење веома замара очи.Центарлно удубљење које се налази у центру жуте мрље мрежњаче у очној опни, одликује се највећом оштрином вида , али је оно сувише мало и омогућава да се у исти мах прочита само осам знакова.Много времена губимо на разумевању текста и често испуштамо нит приповедања.
Spritz је покушала да помогне чиатоцу уградњом прозорчића на екрану компјутера. Он смешта 13 слова у најудиобнијем за нашу лењу мрежњачу формату, сводећи на минимум покретање очију. Добија се ред црне и црвене боје.Његов калибар омогућава централном удубљењу да текст прихвати брзо и с минималном употербом силе.
Да ли је брзо читање праћено и брзом перцепцијом ? Spritz не даје одговор на то питање. На његовом сајту се саопштава :

„Читалац може овлаадти великим делом информаија.“

Међутим, шта се подразумева под „великим делом „, не објашњава се.
Могуће је да је произвођач само покушао да реагује на обесхрабрујућу тврдњу славног француског писца Анатола Франса:“Живот је сувише кратак. Пруст је сувише дугачак.“
Све мање времена имамо на распоолагању, да бисмо пристали да читамо све више разних књига.
Међутим, уколико помислимо да Џојсов „Уликс „ можемо прочитати само за неколико сати,схвативши суштину сваког пасуса на фону тока свести ,онда можемо доћи до закључка , да је споро читање ипак најкреативнија и најреволуционарнија метода.

Бранко Ракочевић