Немачка: Побуна против медијских манипулација
Украјинскa криза je снажно поларизовала немачко друштво: истраживања показују да се, упркос жестокој медијској кампањи, већина грађана ставља на руску страну (изражавајући, притом, отворени антиамериканизам!) захтевајући чак, у садашњим околностима, неизводљив подухват да Немачка напусти западни савез и стратешки се позиционира „између Запада и Русије“
У најутицајнијем немачком политичком дневнику, „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, освануо је 22. априла велики текст о украјинској кризи под необичним насловом: „Кажите Меркеловој да нећемо ваше тенкове“.
Текст је занимљив као могући наговештај заокрета у интерпретацији украјинске драме, која је готово под конац иста у овдашњим, релевантним и надрегионалним медијима, без обзира на њихов профил и оријентацију.
Упорно гледање на те догађаје искључиво кроз визуру „Мајдана“, и пренебрегавање да се види, и саопшти, какав је злокобни мутљаг прокључао из тог „мајдана“, суочило се с правом побуном читалаца. Користећи електронска средства и друштвене мреже, засули су редакције жестоким критикама на рачун једностраности, површности, пристрасности и манипулација.
Ако је неко у редакцијама, које су биле затечене жустрином реакција, за часак можда поверовао да је реч о „оркестрираној кампањи“, морао се суочити са тврдом и непоткупљивом чињеницом: већина Немаца, према истраживању Демоскопског института „Инфратест димап“, стала је на руску страну и показала разумевање за „Путинову анексију Крима“.
Горка немачка тема: антиамериканизам Готово хистерични напади на Путина, и његова сатанизација, у једном броју медија и од стране (мора се рећи, прилично усамљених) политичара (најчешће је поређен с Хитлером) показали су се као контрапродуктивни. Уследило је, за немачки медијски и политички свет, још неугодније изненађење: у расправама о руској улози у украјинској кризи – а та криза поларизовала је немачку јавност јаче него било која друга тема немачке политике! – огласио се, неспутано и отворено, као израз расположења великог дела немачког становништва, снажни антиамериканизам, драматично појачан фамозном афером с тоталном, и глобалном, шпијунажом америчких тајних служби. Горка тема у (прилично) понизном држању немачких званичника према Вашингтону! Вашингтонски дописник „Шпигла“ Себастијан Фишер је с очигледним изненађењем констатовао да се у једном делу немачког становништва „украјинско-руски конфликт“, изненада претворио у – конфликт са Сједињеним Америчким Државама. И не само то: захуктала се расправа о евентуалном новом политичко-стартешком позиционирању Немачке, с могућим одвајањем од западног савезништва. Иако би тај подухват, у садашњим околностима, био неизводљив, идеја о новом позиционирању Немачке је неочекивана и, у сваком случају, интересантна.
Камен темељац немачке спољне политике све до сада био је, иначе, чврст ослонац на Запад. Први западнонемачки канцелар Конрад Аденауер управо се слави због чињенице да је пораженој земљи, њеном западном делу, обезбедио склониште, и заштиту, на западној страни.
Пушка о немачком рамену Било је у томе очигледно више интереса Вашингтона него самог Бона. Наслућивао се, наиме, Хладни рат и Американци су (о)лако одбацили заветно обећање да више никад неће дозволити да пушка виси о немачком рамену. Дозволили су да се Немци наоружају, створе моћну армију (пола милиона војника) да уђу у западну војну алијансу и буду „грудобран“ (и први изгоре) у случају руског (совјетског) напада.
За Фишера је, каже, у најмању руку, збуњујуће да би већина Немаца сада, наједном, била спремна да „стави на диспозицију“ западну позицију која је Немачкој „донела слободу, демократију и благостање“, све оно за шта су други народи морали у револуцијама да се изборе.
„Шпигловог“ дописника су, наиме, изненадили, и очигледно разочарали, резултати (редовног) истраживања прве (јавне) немачке телевизијске мреже (АРД) о политичким трендовима из априла ове године: само 45 одсто Немаца види Немачку (чврсто) у западном савезништву, док би 49 процената желело да се њихова земља нађе на новој, „средишњој позицији“, између Запада и Русије.
КАТЕГОРИЈЕ
