Десет година од срамног укидања Војске Републике Српске
Животе за Републику Српску дало 23.184 борца
После уступања града Брчко и његове територије од стране Републике Српске и њених политичара државној заједници, те прекомпоновање Брчког у „дистрикт“ који је сада засебна „федерална“ јединица у државној заједници Републике Српске и Федерације БиХ, укидање Војске Републике Српске је био један од најјачих удараца на њен суверенитет, а пред којим су устукнули Народна Скупштина, Влада и Предсеник Републике Српске.
Удар на Војску Републике Српске, односно њено укидање био је један од најважнијих циљева западних земаља које су уз помоћ домаћих политачара оствариле свој циљ. Првенствено због тога јер је Војска Републике Српске у то време била веома респктабилна војна сила на овим просторима.
Тада је Влада Републике Српске покренула иницијативу за измјену Устава у складу са закључцима Народне скупштине, закључцима Владе и у вези с Одлуком Народне скупштине, којима је дата сагласност за пренос надлежности у области одбране с Републике Српске на државну заједницу БиХ.
Како се десило – Република Србскапромениласопствени Устав
Посланици у парламенту Републике Српске су усвојили Уставни закон за примену амандмана на устав Републике Српске којим се надлежности у подручју обране Републике Српске преносе на Сарајево, чиме је од 1. јануара 2006. године престао да буде на снази Закон о војсци Републике Српске, а којим су се законом Министарство обране и Војска Републике Српске трајно укинули.
Наводни разлог за усвајање уставног закона је била назови „обрамбена реформа“ – односно, издаја Републике Српске, а у склопу које је угашена војка Републике Српске, а потом срамно формирано заједничко министарство обране и војска државне заједнице БиХ.
Према усвојеним амандманима на Устав Републике Српске, Република Србска је изгубила фундаментална овлаштења Републике, да уређује и осигурава послове из подручја сопствене обране.
Посланици парламента Републике Српске тада су усвојили Закон о престанку важења закона о обрани и војсци Републике Српске, а парламент Републике Српске тада је овластио премијера Перу Букејловића да потпише срамни Споразум о преносу надлежности обране са Републике Српске на Сарајево.
Постоје поуздане информације да је тадашњи председник Републике Српске, Драган чавић, лично, у два сата после поноћи, скинуо табле са Министарства одбране Републике Српске на којима је писало „Министарство одбране Републике Српске“.
Разговарали смо са војно-политичким аналитичарем, пуковником Гостимиром Поповићем
„Када говоримо о дестабилизацији Републике Српске имамо много примера где су разноразним активностима укидане надлежности и које активности нису чак усклађене са Дејтонско-париским мировним уговором. У делу Устава јасно је писало да оружане снаге другог ентитета никада неће прећи границу без сагласности Владе тог ентитета. Неко је у томе видео опасност, да не могу да контролишу Републику Српску, те је вршен притисак да се направи заједничка институција каква данас постоји. Ту је јавности тако то фино подваљено, да ће то мање да кошта и да ће то бити ефикасније, а сигурно није. Дакле, мала и ефикасна Војска Републике Српске је била и јефтинија и ефикаснија, него што је ова сада. То је засметало страним представницима, те су извршили притисак на домаће политичаре, те сада имамо то што имамо. Десет година од отимања и предавања Републике Српске бих посматрао као једну тужну годишњицу, јер тешко да можемо да вратимо било шта.
Данас чујемо политичаре у Републици Србској, како опозицију, тако и позицију, како оптужују једни друге за предају надлежности Републике Српске. Међутим, знамо да су и једни и други подједнако криви за то, а за шта оптужују друге.
И једни и други су направили велике грешке, и свесни су тога ови други, да имају грешака и обрнуто. Наравно, они пребацују лоптице у том оптуживању, а народ наравно то не памти, а стручних института за то немамо да би то предочили. Њихово препуцавање не служи ничему, јер су и једни и други одговорни за ова два крупна догађаја, а по мени их има неколико десетина.
(1).jpg)
фото архива
ОСНИВАЊЕ И РАТНИ ПУТВРС
Председништво СФРЈ, 8. маја 1992. године, доноси одлуку са се преостали делови ЈНА повуку са простора бивше БиХ до 19. маја, иако је раније договорено да остану и наредних пет година - до 1997. године и да једнако штите сва три народа док се не донесу политичка решења. Након отцепљења Словеније, Хрватске и Македоније, муслиманксо-хрватско руководство у бившој БиХ је одустало од тражења мирног решења за живот у заједничкој држави и одлучило се, супротно вољи србског народа, за независност по сваку цену. Имајући у виду сва ова збивања, а са циљем да се заштити србски народ на просторима бише БиХ, Народна Скупштина Српске Републике БиХ, 12. маја 1992. године доноси историјску и једину исправну одлуку, о формирању Војске Републике Српске. Кроз оружане снаге ВРС је прошло око 210.000 бораца, а животе за Републику Српску је дало 23.184 борца.
.jpg)
фото архива
ВРС је била трећа по реду формирана војска на простору бивше БиХ. Војска Републике Српске се је морала преко ноћи формирати. До краја августа 1992. године ВРС је нарасла у респектабилну војну силу, организовану у седам корпуса, 81 јединицу ранга бригада и 30 јединица ранга пука. Ове јединице су успешно водиле борбе и операције у којима су борци ВРС показали огромну храброст и пожртвовање. Осамнаест бригада је одликовано највећим признањем које јединица може заслужити - Орденом Немањића. Основни циљ је био заштита народа Републике Српске и његове имовине.
.jpg)
фото архива
Најзначајније операције Војске Републике Српске су биле:"Коридор 1992", "Приједор 1992", "Подриње 1993", "Лукавац 1993", "Противудар на Бихаћ 1994", "Криваја 1995", "Одбрана сарајевско-романијске области 1995", "Одбрана западних граница Републике Српске 1995", те "Митровданске офанзиве 1992. и 1994. године"...
НАСЛЕЂЕ
Опрему је ВРС наследила из бивше ЈНА. Укупно је тенкова било 1999. године око 300, од тога 73 комада М-84, 204 Т-55 и мањи број Т-34. Што се тиче других оклопних возила имала је 18 БМП М-80, 84 БТР М-60, 5 ПТ-76, 19 БТР-50, 23 БОВ-ВП. Артиљерија се састојала од 1.522 јединице, укључујући 95 ракетних бацача, а у ваздухопловству је постојало 22 авиона и 14 борбених хеликоптера.
Већих набавки војне опреме и наоружања није било, углавном је набављана муниција за лако наоружање јединица копнене војске.
фото архива
ВРС је задржала класичну професионално-регрутну комбинацију људства с малим бројем цивила, који су преименовани у категорију "радници у војсци". Служење војног рока је смањивано с једногодишњег до тромесечног, а убрзо потом је иукинута обавеза служења војног рока.
У бањалучком Центру војних школа обучавани су припадници копнене војске за ниже официрске и подофицирске дужности, а више образовање и обуку стицали су у војним школама и академијама СР Југославије.
Систем чинова наслеђен је из ЈНА, од војничких чинова (разводник, десетар и млађи водник), преко подофицира (од водника до заставника прве класе) и официра (од потпоручника до пуковника), до генерала...
ПРЕ И ПОСЛЕ КРАЈА
Пред сам крај постојања ВРС је учествовала у неколико мировних мисија, од којих је она у Еритреји високо оцењена у УН као успешна. ВРС није имала прилика да се учлањује у међународне асоцијације, али је на високом нивоу учествовала у примени Бечког уговора о градњи поверења и стабилизације у БИХ и уговора из Фиренце о субрегионалној контроли наоружања.
Према Дејтонском споразуму ВРС је имала право само на 137 тенка, 113 оклопних транспортера и борбених возила пешадије и 500 комада артиљеријских оружја, те се је остатак наоружања морао "уништити".
Данас, од онога што је остало од ВРС у саставу Оружаних снага БиХ је Трећи пешадијски пук (Република Србска). Активност ове јединице сведена је на управљање музејом пука; контролу финансијског фонда; припрему, истраживање и неговање историје пука; објављује билтене; чува културно-историјско наслеђе пука; даје упутства о одржавању посебних свечаности, обичајима, одећи и понашању пука, те води официрске, подофицирске и војничке клубове. По Закону о одбрани БиХ, командант пука има искључиво почасни положај и нема оперативна нити административна овлаштења.
УКИДАЊЕ ВРС И ПРИБЛИЖАВЊЕ НАТО-у(хронологија догађаја)
Војска Републике Српске која је извојевала у рату одбрану Републике Српске и осигурала да Република Србска постоји оваква каква је данас,званично је укинута 1. јануара 2006. године. Укидање Војске Републике Српске је извршено под великим међународним притиском западних сила у циљу сламања војне силе Републике Српске, једине им препреке, а све ради тога да биНАТО-о имао фактичку контролунад овим простором и да би могао несметано да врши своје геополитичко-офанзивне радње на овим просторима.
Војска Републике Српске је укинута и"захваљујући" њеним политичарима, као што је укинуто и још много других овлаштења Републике Српске до данас, а која су пренета на ниво БиХ. Дужност политичара Републике Српске је да чувају овлаштења Републике Српске дата Дејтонским мировним уговором.
Ратна организација ВРС
Председник Републике Српске
Главни штаб (Генералштаб) Војске Републике Српске
Корпуси Војске Републике Српске:
1. крајишки корпус – Бања Лука
2. крајишки корпус – Дрвар
Источно-босански корпус – Бијељина
Сарајевско-романијски корпус – Пале, Србско Сарајево
Дрински корпус – Власеница
Херцеговачки корпус – Билећа
Бригаде ВРС
Игманска бригада
Илиџанска бригада
31. брдско јуришна бригада
1. оклопна бригада
2. оклопна бригада
15. механизована бригада
1. романијска моторизована бригада
2. романијска моторизована бригада
16. крајишка моторизована бригада
7. моторизована бригада
27. моторизована бригада
43. моторизована бригада
304. бригада
311. пешадијска бригада
715. бригада
5. козарска лака пешадијска бригада
22. лака пешадијска бригада
6. санска лака пешадијска бригада
11. дубичка лака пешадијска бригада
11. мркоњићка лака пешадијска бригада
1. бањалучка лака пешадијска бригада
2. бањалучка лака пешадијска бригада
3. бањалучка лака пешадијска бригада
4. бањалучка лака пешадијска бригада
1. челиначка лака пешадијска бригада
1. лакташка лака пешадијска бригада
1. србачка лака пешадијска бригада
1. шиповска лака пешадијска бригада
19. доњевакуфска лака пешадијска бригада
1. градишка лака пешадијска бригада
1. новиградска лака пешадијска бригада
1. прњаворска лака пешадијска бригада
1. которварошка лака пешадијска бригада
1. кнежевска лака пешадијска бригада
2. крајишка лака пешадијска бригада
1. озренска лака пешадијска бригада – Петрово Село
2. озренска лака пешадијска бригада – Тумаре
3. озренска лака пешадијска бригада – Јабланица
4. озренска лака пешадијска бригада – Возућа
1. требишка лака пешадијска бригада
1. осињска лака пешадијска бригада
1. крњинска лака пешадијска бригада
1. вучјачка лака пешадијска бригада
1. теслићка лака пешадијска бригада
1. добојска лака пешадијска бригада
1. зворничка пешадијска бригада
1. власеничка лака пешадијска бригада
Прва бирчанска лака пјешадијска бригада
1. милићка лака пешадијска бригада
1. братуначка лака пешадијска бригада
1. подрињска лака пешадијска бригада
5. подрињска лака пешадијска бригада
15. херцеговачка пјешадијска бригада-Билећа
2. лака херцеговачка бригада – Борци
1. мајевичка бригада
2. мајевичка бригада
3. мајевичка бригада
1. семберска бригада
2. семберска бригада
3. семберска бригада
Прва бијељинска лака пјешадијска бригада Гарда „Пантери“
Прва посавска бригада Војске Републике Српске
Пукови ВРС
67. пук везе Главног Штаба ВРС
65. заштитни пук Главног Штаба ВРС
3. мјешовити артиљеријски пук
Јединице ВРС
Србска гарда Илиџа
Гарда Пантери
Самостална муслиманска јединица Меша Селимовић
Слава погинулим борцима Војске Републике Српске!
приредио Вања Савићевић,
ПОВЕЗАНО:
ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР - Битка за пут живота, I део
ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР - Битка за пут живота, II део
Годишњица НАТО агресије на Републику Српску
Укидање Војске Републике Српске и улазак у НАТО
Вратити Војску Републике Српске и служење војног рока
Тад нису крили да је сила намерна: НАТО бомбардовао Републику Српску пре 19 година
Чињенице како србски политичари уваљују Републику Српску у НАТО
Стратешки циљ Републике Српске чланство у НАТО - републички органи ћуте
